Peštansko-Budimska skoroteča

126

Сире! Пршмите посл-бдн -ћ „С- Вогом г г. остаи" одх умирагоће вамн Етелвиђе! Удостоите 6 вашегт. спомена, барем-в онда, кадае не буде вв!ше на овоме свјвту !— Ахт»! гко ће васг. тако силно лшбмти, као што васт. 6 „нобмла она! Меерегница ! Она 6 за васв живила, само за вас г в Д1Нла. Вм сте бн.ш сва радоств, сва угЈкха н^ћна. Пакт. в остависте, - пак'Б е изнев'ћристе 3 Бездушнми човече.Оне [мбчи ударе Етелреду као громт. у срдце. Чиннше му ее, да очима гледа, како му се изнев-ћрена суцруга мучи, и тћлом Б мучно растае. Чиннше му се, да јошгт. ч \в посл'ћдн^Ј издисав н4не и тако на вданпутт. продере се иза свега гласа: Тв1 варварине едант. (самт. себи ГОВОреКи) ТБ1 СИ 6 убЈо! И ОВВ1М1. Л10ТО тронутт., огрезне у сузама. Одт. тада не налазаше онђ за се бе нигд и мира ни иокои, но замишл±нт., идаше тамо и овамо, као мува безт. главе. Гди бв^се годђ зауставт, привиђаше му се, као да бл1нда с-ђнка Етелвиђина устопце на нвимт. ходи. Печалпо и тугомт. обузетт., заборави конечно свов досадашнк раскошне забаве и сва увеселешв. Нн е му ни до шта бв1Ло, башт. ни до еамогт. кра-н»овани. Д окћ е онт. овако сме-> тено ЖИВ10, падне н^гово крал4вство у жалостно стан-ћ, Слутн$, метежи, и не? инри зачну се на све стране. Неирјнте.1ви дигну се СВН^ПО, да му цћло крал-квств) упропасте, Кралв Дамимаркезки силномт. воискомђ нанадне на н^га, оваи му се храбро одупре, но посЛ1в крваве бвггке прннуђенЋ буде устунити, и на вратт., на ност, б±жати, Л истомт. б-ћжанш, нешто зарт. одв стра, а нешто збогв несрећногт. сражешн, ков га 6 праведно постигло, доб1в онт. огн^виту грозницу; И- томе тисућама грижа мореит. оконча жалостно живогћ свои , умерши у великои потреси, и сиромаштву, Страовитв1и прим-ћрт. за свакога, кои 6 овако опакт., и нев^рант.!!СЕЛСК1И ЖИВОТЂ. одт, 1 1 о к е р л н н а. Онаи, кои велелкшб плавогт. неба, красогу зеленв! древеса, дивоту цвећемт. преисп\ н '1 јнв 1 ливада, и мудро одевена иола и усеве ц];ни , сладкогласну птица хармон1Ш градскои мусн;и предпочитув, и Јндинћнт. животт. задоволвно проводити зна, числи се међу сре^нвша на свету. Лшбителв ирнроде и н'Јзне невиности презире градскш животт., и Богу доволвно благодарити неможе, да му в встествена красота отт. красоте художествомт. произведене мн.пл и пр1агшн. Градскји нросторт. нћму в гесанв, улице чине му семрачне, полћ му в пространо са свпо страна огворено и св^јтло ,— онде заслепливагоће блистан^, а овде природна лепота — онде мнтеж в, а овде сладка тишина, — онде неслога, немир-в и неспокоиство, овде иоредакт., тишина и блажено спокоиство, — онде художество и лажна превара, овде наравна произведен1н и драгоцћнна истина. Ван-к града се слободшв дише, слободн1в мв1слн и говори, слободнјв жнви и ужива. Овде се ншви за себе, а тамо за друге, и непрестано се мора обзирати, и као птица на грани окретант. бв !ти, ако жели замке хитроопаснв1 лшдји избећи! на свов речи добро пазити, врбо му зломвтсленикв за леђи стои, и кантаромв бесђду нћгову мери, Нити може што чинити, нити естн, ни легати ни устаати, кадт> в н-ћму угодно, акожели градском г в адету сообразовати се. Овакавв ншвогђ незове се свои, онч. в робство и мучен4, врбо се слободе лишава, коа бн н-ћговвшв чувствама благословенно задоволвство давала, БлаженЂ, кои о себи рећи може: а живимт, за себе, живимт. за оно, што е ле-