Peštansko-Budimska skoroteča

146

лшш.тћнћШЂ пређе предмЈзтииа миеие и да о неказанммЂ 10штч. р^чима говоре, то су стунали они, за своииђ позбјвоиђ ; они су взикт. пустошили, да га изнова створе; они су дакие и творци и законодавци и образци свогб взмка бшли. бзмкт. е тако посгао, као што Сократт. вели, препитомите.и. дивлнка и као што се ^оштт. казати може изображавагоћш створителв у наукама. Тко дакие свои езћЈКТ. за мудро.нобл ћ . пћсмотвор4 и краснор^&ч^ћ преиравла, таи шравнава зеилк), да на нвои велике дворове подигне.Или шшгб бо.гћ да кажем к: Онћ списагелш оруђе у руке предав: п-ћвцу стр4лу громовну сакива и пружа; вит1и ц4лу оправу преправла и дав; мудрацу оружћ изошграва и свакоиЋ наипосл , ћ радену кнвижевномт. богагу својо поиоћв, одткћу, украшаи, пакч, и само достоинство и л ћпоту покланн. Само е то Шгета, што 6 Шпитерт. заслугу подзеинм свои Циклопа одвећк мало познавао и што лћпотица одвећт. р^дко ол\ свемогућу руку цћлива, кон ши в красоту и нћжноств поклонила. II радо то допуштамт., да витезови полубогови, ако ш 1дћ има , никаковк1 предт. собомт. предтеча не т[)ебаш, да имт. нутт. прокрче; шта више н гоштт. и то допушгамк. да они саии сооомђдо славе Херкулове долазе, кадт> нћгова д г ћла извершуш, — кздђ бреговеирем^шташ, — кад-н чудовишта изтреблшк), кадт. теготе надвла^ио — кн правои цћли достижу. Л далћ допушгамт. и то, да 1ш су художници него на свош руку радени лшди, кои езшкт. свакогт. рода за начиномт. писанн тако, као да су бданх у другогЂ урастли, дотеруш. Овдћ вданЂ урнек-Б царским-в своимт. образцеић више рћшава, нежели десетт. словоривача; па кадљ се шштт. онт. са снинбјмђ своимт. лицемЂ на езмкословномЂ полто уксже, то намг вкше аскссти и свћтло-

сти дав, кежели стотина иертвачки окорелБЈ бЗБШОслова букгш.". и 10штђ и то потверђуемт., да су Писменици (Грамагици)и Учителви иерви, кои тако 63Б1КЂ кваре, да онт. ка« што 6 б 1 га они хгбли наипос.гћ ни зашто ни 6. Они донде оруђе езБ1чко кваре; они га донде све еднако ШВ1ШО и растежу, докле сасвиих изслабе и не иокваре; донде га стружу и изр^зуш, докле иит. наипосл-ћ у рукаиа не пукне. Но у колико 6б1 намт. срећнје и као одђ Бога послани дошли онакови мужеви, кои 6 бј тштђ за времена свима 6 збјкокварцима оруђе изђ руку изтергли, у ТОЛИКО бБ1 намђ МИЛШ 6Б1ЛИ они гости, кои бм нашемЂ витежкомЂ и честитомЂ езБЈку н4гову стару и корену ачину повратилн, и кои 6 б 1 намЂ оне старе, ков се у н г ћму налазе, таине одкрБ1ли, оне велимЂ таине , на кое многи Панциро.ш међ' своима геђиз ^ерегсИив никако ни еу наићи могли. (конацЂ сл+.дуе) СТО РОђЕНЕ БРАћЕ. Србска народна преповедка. (продуженк) Овако радостни и весели благодарећи Богу на н-&говомђ благомЂ проиБ1слу, путовали су они данЂ по данЂ, докђ и у мило рођена место не дођоше. ДолазакЂ Неделвко†тако е позор1е предсгавлно, кое селани одђ дугогЂ времена ни су 6 б1ли доживили . Свак' се живб1и нћговомЂ долазку радовао , осо 6 б!то верна 1тћгова супруга сђ дсцомђ , кон се одђ суза радостнБ! задржати не може. Свечана частв бБ1ла е сутра данЂ справл"ћна, на кого су сви Неделвкови пр1ателви, кои се шштђ у животу налазише, дозвани 6б1ли , и ту при веселш изгрлише се и излшбише. После дужегЂ времена 1ованЂ, кои 6 Неделвка до куће допратјо, врати се ^своме Велимпру на-