Peštansko-Budimska skoroteča

но предати, што ти е одђ твогђ блага кодђ кгће наимилјб остало. Мзбери садт. ил' животћ , ил 1 смртв"! — ,,Одт> могђ блага наимилје' ? Запв^та самт, себе Неде лбко , и иоче о свомђ кл Кевномт, доб Р> , новцима и другомт. покуКству разммш.швати , и кадт. види, да сва срећа н г ]п оиа не иежи у благу, онда одговори орлу: „Нект. буде по твоши же.љи, башт., ако ћешт. ми и све блиго одђ ктће однети, само одавде насг садт. осл >боди". Грмливина се на го страовита полви. Но на кратко затммт. ова понва престаде; они се опетЂ ј пространои полани нађоше, и пјтт . свои весели дал'К предЈзеше. бдногт. ирЈнтногЂ вечера, кадт, е већт. СЈнце седало, и тиа ноћв своимђ крћ!л'ма землго покривати почела, дођо ше ПЈТницБ! песме сватовске витко из1>1НК>ћи. Али се веселћ ј едант. ма у наивећу обрати т\ гј и жалостБ. Драгинл е нредт. нби запевашћи пзишла. „Ахт. плачите самномЂ децо мол! и с>зе роните. Лнко намт. е на веки одведент/'. Садт.тект> Неделвку на јмт . паде, да се при деоби младенаца на Лнка ни сет10 ни е, и да нћгова намргођена прја, ни в о нћму ни спомена чинила, као, да е тела еднЈ кћерв задржати. Садт. мј тужномт. и то на паметн дође. да е орао, кадт. е наими.ие благо споминао, на Лнка мвјслш. Срдце мј се ј грЈд'ма при овбшђ мкн лима цепало, да ни е одђ туге знзо, шта да чини. — Драгина имђ преповеди, како две страовите лгодине дођоше, кои Дика, безЂ да се свогђ орунна латити могао, у вдномЂ часЈ счепаше, и сасобомЂ одведоше Лнко е бмо управо ономђ истомђ орлЈ одведенЂ, кои нико другЈи ни е об10, него чарод"ћи, сбшђ НединЂ, 416 сј сестре за Лнковј браћЈ Јдате бнле. Онђ Лнка ј онаи истбш замакЂ одведе, где се мало ире славило. Неда е са-

свимђ другчЈе, и као права вештица изгледала; место косе само сј јои се зм1в око главе виле, и свонмх езБ1цима образЂ 10и лизале. Она е седела у едномЂ буџаку, штапомЂ по колу вилиномђ чарагоћи. Како Ннко ЈНЈтра уђе, тако га пресече погледомЂ, да оваи ј мб 1 сли: ,:Буди Богђ са мномђ и анђели Божш" v црнЈ землш очи јночи , нити е више аветЂ овј погледати могао, ,.Ево нашегЂ новогђ роба, когђ си желела", рече нћнЂ сбшђ . „Шта садЂ сЂНвиме да чинимо"? „Мб1 леба ке.мамо, гледаи да намЂ онђ до сутра преправи" рече аветт. — Лнко бЈде на едну ијстошинј одведенЂ, где е самЂ каменЂ 6 бш . ,.Овде ћешЂ" рече мј чародћи, „едно парче земл^ћ Јзорати, посенти, ложн4ти п пама одђ тогђ жита леба донети; ако то не јчннишђ , главЈ ћкшЂ нзгуоити". Сђ овб 1 мђ речма онђ сиротогЂ Инка иа овомђ местЈ остави. Онђ , као окаменћнЂ, у самоћи остадеи поглрдђ свои на далг.нЈ баци околинј. Овако 6 б 1 га и ноКб затекла, безЂ да 6 бг онђ предстоећ '1и радЂ н г ћгов г б започео: али садЂ онђ предЂ собомЂ еднЈ лепотЈ ДевоикЈ угледа. ,,И1та овде тако смјћенЂ чекашЂ 4 ? загљпа га она умилатб 1 мђ гласомЂ. Онђ 1ои све по реду преповеди, шта мј чинити вала, ако жели да главу не изгубн. „Не брини се 4 ', рече му девоика, „Н ћт све то место тебе јчинити ". Она га ј еднЈ колебт одведе донесе мј зрела воћа и воде, да се опорави : .,Овде можешЂ мнрно санЂ боравити, а еутра ћемо се опетЂ видити. — Ннко 10и лепо захвали, подкрепи се мало воћемЂ и водомђ и преда се дјоокомђ снј . — КадЂ е већђ стнце вбјсоко одскочило. ал* онђ се одђ сна грже, и предЂ собомЂ ону истј лепоту угледа. Она м ј два леба ј руке предаде сђ речма: „Ово ћешЂ однети кјдђ треба. Буди здра†и мене се опомени '. Сђ овбшђ се она Јдали на еданпт^Ђ, да ши Лнко