Peštansko-Budimska skoroteča

154

на захваиити ни 6 мпгао. Онђ управо у замакг огиде. ,.Каио лебови"? повиче на нгћга чарод'кн. „Ево ш" рече Лнко предавши му у руке. Онаи лебове махери п^еда, и запБ1та е: ,,Шта садх нашт. робт. треба да чини"? „Немамо вица" рече она „гпедаи, да намт. до с>тра донесе". Ннко буде на едну камениту стену одведенг. ,.Овде ћешт. ' рече му чарод-ћи ,,земл4 колико треба нанети, окопати, винову иозу посздити, и одт, нћ вина у два велика суда мени донети: ако то не учинишг ; главу ћешк изгубити". Лнко око себе иогледи и види да е самт. каменЂ око нЉга. Но опет^н надеждомђ одушевл$нт>, да ће му пређашнн н4гова избавителвница помоћи, седне спокоино шо очекивашћи. — Мало затммђ ал' е то му н4. „Шта ти е данаст. заповеђено, дарадишт."? запћттага. јЈнко 10и по реду изкаже, шта му чинити валн. „Сутра ћемо се зоромт. видети" рече му и отиде.— 1оштђ зора ни забелила ни в, ал' лепота дође, и два суда пуна вина донесе, сЂречма: „АкоданасЂ какву заповеств до 6 б16шђ, то не чекаи на мене, већч. управо у ову колебу дођи". (конацЂ сл-ћдуе).

КРИТИКА Д Ш1СМУ. У числу 5. Скоротече 8^3 стављен је један взжан прилог под именом критика ујезику, кои је заиста достојан, да га свакн књнгописвц нвш сазна, и споразуме; и кои је дао повод овој критики у ш сму стога, што уистомприлогу одоздосадве звездице означено стои, да ,,приложник незна, да ли је ко досад напомињао, да о нашем језику нема узрока писати имена прил. на крају са Б1 и и са ш". Кад дакле исти приложниг., кога добро позиајемо (и коме је до тога стало, да све сазна, што се за је-

зик наш и писмо говори и пише), незна, да је о томе у Београду 18-10 изишла кн.ига по имену , Постанак славенски Слсва"; — то ваљада и други о томе још мање шта знаду: зато, да би сваки, кога се ствар тиче, (или штоно веле, кои је у тој ствари интересиран) сазнао, оћу из речене књиге за сад само о споменутом предмету извести и обелоданити овако: „Гласови јеровски, о коима би се имало силу којешта казати, јесу такови, кои очевидно показују Ј.орачање у изображавању и усавт.ршен«:твовању језика како Славенскога, тако и др\ги народа; и по њима управо судећи може се у писменоме језику три коракаили гредежа сматрати: ит.рви се може у говору, а по гоме и у писму до Кирила и Методија претпоставити; за овим следује други до Остромира и Глозиана; за њима иде трећи до нашега времена. Сад о овоме да развидимо у примерима: од „б т> и , кт.а, «т.е' - ' постало је Скрбл>има (кои су полугласно т. на пуногласно о изменули): к о и, к о а , к о е. Други пак корак у изображавању речнога изговора променуо је то на „кт.и, каа, кое; од кога после благогласно јотирање произиђе: ктЛи, кам, кон?; Сгрбли иакт. задт.рже своје пуногласно О (месго т.) свуда и у јоЂтирању; који, која, кој е. При овоме се кораку остало у Ст>рпскоме; но славенски инговор назеачене речи писари побт.рк8вши тчине трећи корак: к о и, к а а, к о е. Ни Ст.рбли, коима је у природи језика до тога стало, да полугласнике у речиа , гди је потребно , учине пуногласницима, нису свуда остали п^и горе назначеноме Формирању речи; већ глас ,,т." у: д о б р т, и, добрт.а, добрго, сасвпм уговору изметну и промзведу, „добр'и, добр'а, добр'о"; а Остромир опег ''добрт.Ји, добрагл, добро*е (све са јотира-