Peštansko-Budimska skoroteča

186

ди.ш с *хо ито магараца гд1; иас\ : вндилн смо землбд-ћлце гдћ на волови ору у оно време, кадт. е земла кодт. насЋ снегомт. и ледо-мт. покривена. — Кадч. смо кт. Д4нину присп^ли, пошлћчо вдногт. ират10ца напредт. кт. Муселиму (управителш) да намх конакт. прибави. Д-ћнинт. в у средт. шумад *1в лежеКе сеоц°. Муселимт. насБ у б-ћломт. каФгану и дугачкимт. чибукомт. у усти , на средт. плзара дочека. Одпеде наст. у домт. за конакв опреД ^лент.; гу конФ. пове;кемо; за постелк> намт. донесе н'ћколико старв1 ћебета. У цћло.мт. селу осим-б кокошака и л л, за 6ЛО друго НН С.МО МОГЛИ ДООБ1ТИ, коб в при свемт. тежко 6 бмо и сготовити , ерт> куински посуђа тамо одвећЂ мало има. Чаше и стакла нигди нема. Муселимт. е цћо дант. на врати ећдш, заповћди наше очекивагаћтз. Као што на.мт. се видило шв сгрант. одт. поклона, и ако му се прилика пода, и самЂ изишге. — 1811 Днуар^а 3, путт« крозт. Есдрелонске равнице поредт. горе К а и ф а продужимо. Г1о пространимт. полннама свммт., многу смо землш узд ћлану, но много више ледине видили, одт, куд-в се то заклхочити лшже, да У ОВОИ зеМЛБИ еирОТБ1 лшдш пема. С1 ј > I л в >г!;гда 6 лн.нона житела гшала, кои су се садт, па два растопили. Овде смо се одт. пра-поца о голјт . пзвћсгили, да у лЈкво лежећилп. бреговлха се налазе многа скривенаЛћста, н нештере, одакле Бедуинн штегна наиадеш.ч чние, кои су се одт. обседе Ст. 1оант> де Акре у 0ВБ1МТ. непроходимБШЂ горама натрагк повукли. Данасв смо одвећт. несгодно путовали. Тако е топло с1нло сунце, да смо лтрали б-ћлБ1мт, марамама глав\ одт. препеке чувати. Кодт. наст. ни у 10 л 1Ш Н1в тако жестоко сунце. Често сл1о се одмарали: врт. одт. жаркости тако смо клонули 6 бми , да смо лшрали бунаре тражитн , кои у цћлолгв путу нпсмо нашли, Нредхвече стигнемо у КаиФу;

днвне па.гме н весела вргова живостб оашвллваше наст., (> јнбхмт, словол1Т.: пред'1;л б до.ЈБне Аз1в в раи на зем.љи , землн меДом г Б н млепомт. кипећа.

БУГАРСКА ХЕРЦЕГИИЛ. одт. П. С Т1 н ћ а. Д вдномт. бого међу Грцима и Блгарима ириспћ бугарска Херцегинн А* у руке Грка , кои « одведу у Цариградг, гд1; јои строгји робства начинт. нјн голико додЈивао; врт. она бБпние предусретана, као у дол!у свов маике, и као кћи еднога принципа, — али све то удалЈ;нои одт. миле домовине ХерцегинБи не 6 б 1 доста, — радо се она обазБфаше, гдћ е прву сунашца зраку угледала, гдћ 10и колћвка сталше и гд г ћ у дружству нћЖНБ1 другарица сладке звуке материнскогт. бЗБ1ка, когт. 10и СВОИЛ1Т. млекомт. ули, нћно срдашце узвБшшваху, (чисто другш обБтчаи, чисто други иарода нравн ступшне садт. предт. шо) и тузи подвргнута иредставлаше црну свиту, ко10лп. се од кваш свакогт. добра лишене и на гробови свои наимилш горко сузеће долшвине лћпотице. Жалостне су рћчи, и кадре су макарт, од-б камена тврђе срдце тронути, коб она у туђинсгву као миле уздБшае за своимђ отечесгвомт, више пута нросииаше, а само неке наводимт,: ..Гд'1; самв, — а гдћ су мои, гд'ћ ли мило огечество ? Гдћ су оне красне ливаде, по кои крилећа са моимт. нћжнвгчт, другарицама бра угодне р\жице, — изт, милогт, кућишта лшрадо поб"ћћи и у туђинству нову мвику тражнти ? ! О туго! кадт. ћешк ме у гробт. склонити и црнБшт. гшкриваломЂ покриги! 1ошђ п гледамЂ мћста могђ дћдинства, шигб у духу лштримт. планине мов долховине". Ово су рћчи, ков нћгда кћи хинезскогт. крали, кад -Б ш Танши отме и за супругу уз-