Peštansko-Budimska skoroteča

187

ме, говораше Дш $ «г«ие Ш№& бБођпипд, фјчНе ^пђ ђ!с ЗКаиегп шејпеб пеиеп Жа(е1-1апђе§, 1ођеб $И"Ф «1* »«« @Ыà е / тсш ђе<1еб @еП-ап! дегоппепе ЗИШф"! —• Гужноп бугаркинви сва изчсзну надежда, икадт. се V домовииу повратити, б-4ше такођерт.у Цариграду у христјннскои вћри обучавана, ков то.пнЛн л плив г, л н нл и „V душу имаше, да се и крстити даде. Међу тммч, брагв оие херцегин-ћ Богорљ попне се на бугарсми престолЋ, и духомђ храбросги узамшенљ, као такођерЂ искромЂ .нобови за дом-в свои занегЂ в С | 4 '1, >• почетку крал ј;вства нам г ћрава нрвашнм власт-Б на Бугарјн) спадашћу Грцниа одузети, и ш,и иод'ћ свов жезло метиути, ков му в лако бв1ло учинити, будући 6 Теодора мксто млађаногт. сл .та па престолу седила. — На тзи конацт> лошлћ онт, вдноћт, поклисаре у Цариградт,, да онаи данакт., кои су 1рци Бугарима 1ошгт> нзт> прва плаћали, заишту. Крал&ица имђ одговори: „Кралв нект, еамт, дође по данакв, а н ћу га предт, воискомт, дочекати; ако ме придобвте, нћгово ће придобм^е, врбо са женомт, пошн , упен\ те лаврове донети, а напротивг, ако од к вдне жене иридобнггт, буде, Г1ЛМ К ће бмти већа за нЈ;га поруга". Ово кралћ сматрагоћи, не збогт, страха, што бћ! придоб$»т г н бшо, већт> изт, многи Други узрока учини мирт>, а Теодора одма зат!>!\Ј ј> пошлћ му ноклисарство молећн га , да цјјног -б вдногЂ поданика, другч.в врлог?, мугка у време рата у Бугарш задржатогЂ одпусти, и да в она свагда ирснравна новце за одкупт. послаг ". Би! ор ћ се на то нриволе, ио ст, томт, но10дбомт, , да г »шлу сестру кући пусти. Што и Геодора учини. О сладкогт, часа за убогу Херцегимо. Сладка си о домовино! сузе радости проливатћи, говорашеона, е ладкасн, ивеличествени су жарн твов лтобови! Тко те небм лшбјо"? тво небм за тобомч, чезнуо? и тко се за

тебе небћ! жергвовао? макарт, ништа друго и непостигао — само земла твон да га у свои ладнми наручаи прими, и да му гробт, покраи славнн1 праотаца да. (конац-Б сл -ћдуе). Б10ГРАФ16 ЗАСЛУЖНБ1 СЛАВЕНА. Булгарниг. *) (продужеВ1б.) Б V л г а р и н т, (Т а д е а) садашнБн наиславнш русскји списателБ рођенк е 1789 у Литви, и бмо в одт, 1798 у Кадетскои кућиу Петерсбургу воспитанЂ, будући да е тесно ноложеше, у ков в н-ћгова мати иосле несрећногт. излазка борбе у Нолвскои, на коши 6 и н4говт, отацт, подт, К осцпскомђ участвовао , дошла, нго нобудило, тамо помоћт, тражити. Петерсбургу заборави Б. наскоро свои материнскш езикт,; напротивт, чин10 в онђ подх ВНИЛ1аТеЛНБ1Д1Т> руководствомт, н г Ј> говб 1 учитела, кои су н Ј јговт, ранно збуђенји талентљ н'ћговали, весма брзе успћхе. Оставивши 1805 кадетску кућу, стуни онб ууланерску регементу великоп, Кннза Константина, гди е у рату проти†Французске са многимб отлич1бмт. слуЖ10. После Тилситског-Б мира жив10 в оит, кратко време у Петерсбургу, док -Б га ратт. противч, Швец1в у Финландио неодведе, гди е онћ са преднбомт , воискомг подт, Калшнскимт, до Торнее дошао. Крозт> неугодна отношенш побуђенБ, остави онт, после нћговогђ повратка русску воену службу, и отиде у Баршаву, гди в више н & говб ! сродника живило. Доцнјв отиде онђ у Французску, узме ФранцЈзске службе и дође 1810 кђ вонски у Шпаши. У почетку рата одђ 1810 западне онт> упрусско сужанБСтво, до 6 бш панђ скоро за ТБ1МТ, својо слободу опетт. , и отиде у *) Н зћ „6оп»егја(1оп§=8е ;п ?оп 1>сг ©едрпшаг!'. 8ет= уа 1838 0. Ж. »госГђацв.