Peštansko-Budimska skoroteča

200

ТУКЂ , И.1И одговорљ н а одговорт, на ситнице езикословне одт. М. Светића (у почетку Марта 1839)". У цијеиоме утЈку од 12 листа на ве.шкој осмини најзнатнија је и готово једина ствар срдња Г. Светића на мене, што сам се ,на срамогу рода свога" гсудно с ,,нечувено>1Ђподлостн> и безобразлукомг" дирнути у његову личност, учест и у шегово добро име; и за то његова грдша, као освета мени: нема стране, на којој не стоји, н. п. да Вук не зна судити ни мислити; или, да лупа, као пу то о л о т р у; или, да б у н ц а, к а о б а б а у болеети: или, да развали уста, па говори к ојешта итд. А пошто је овакијем ријечима своје срце иска.то и већ бојаги доказао , да Вук „ништа не зна , почемЂ 6 одђ страннм 3 взвгка' и од г в сваке на>> ке чистђ" онда броји његове пријеваре н лажи, којима је полак свијета н а п у н и о и накитивши ее и нашаралши туђијем перјем незаслужену славу при? добио , и: (1 да му је Лука Миловановић прву Писменицу скрпио; 2) да му је И Г. Сима Милутиновић приг.-ћвг „Србска мома ил' 6 дома'- за прву частв ПЉснарице начин1о, а онт. подђ своимт. именомЂ издао, ји срдшсе, кадт. в Г- Милутиновић исто нао свое печатати дао"; 3) да је он, „осимт. Србскога езв1ка и нЈзшто мало н±мачкога, кога 8 доцнш од б свов жене постизавати научго, кишта друго незнагоћи, Р^чнинб србскш н&мачк!и и латинскји главоит. Г. Коиитара издао {/ ; [ \) да је ^ишао одћ мФстадо м!;ста , те молакао лвдде, да му по ковд п ксму народну на н±мачвш бзикт. преведу, као што се и Светић опоминЉ између осталога да м\ « Бои на Лозници и К осовку д 1» в о и к у превео , и кои # Грамматику Србску на н^мачкш езијкв преведену одб Г Тирола измамвд, те то

све у Германио нос!о, иа Гримму, Талвш и другима подт. свои есиасгх. продавао,,; 5) да он ,,сву снагу и силу свовд у љ, њ, ђ и ј , полаже, и премда е ђ МушицК1И скроио, опетт. онт. себи пригшсу«, и премда се А у старим' кнвигама, (као и V Посиловића наслађенјвд духовномт. одђ године 1682.) налази, а онт. га в у Пословицама своима употребвд, опетЂ по обћшавд своме нив казао, да га в гди нашао, него да га засад-г/ние другч'|б умео начинити"; 6) да он „тврдо ммсли и држи , да она важноств и ц г ћна, ковд ученн лвдди народним'пћсмама приписувд, н^ћму припада, а не види да онг у томе ништа друго нив, него скупителв и о6б1 Ч нбш преписивателв, и хоштђ н г ћшто манћ, почем к е многе пБсме одт. други преписане добнпЈо, и само у типограФио односјо, а одђ кога ш 6 добмао, прећутао-'; 7) да је он „многе лажи историческе о Србскомт. народу по свтћту распрострео, ков су по несрећи покраи незнана иностранаца о нашимт. стварма за истину прошле, тако да ће правоме Историку велика мука бмти, докт. се оне лажи изђ истор!б Србске очисте, и изтисну"; 8)да се он, „који нема никаква поннтјн о наукама и странннма езБ1цима", и ;: кои ни вдне врсте, кон 6б1 кч. повзш, или прози у строгомт. смБтслу принадлежала, написао нив" усудио Светића да ружи, међу наигоре списател-ћ поставлн, и Фушеромт. и шарлатаномЂ назива", и „о совр„шенству Музе Сиетићеве да суди" итд. (послје ћемо видјети, колико су истините оне све његове ријечи). Ево овијем је и овакијем мислима и ријечима Г. Светић напунио свој Утук, а о самој ствари, окојој сам ја говорио, гдје је год што казао, учинио је нове погрјешке, које потврђују све моје пређашне мисли и ријечи; за то ћу ја сад овдје напоменути само гдјекоје његове