Peštansko-Budimska skoroteča

199

поиитика, нигда ни 6 онг т-ћлесне силе и задаткена верхт. стзвлко, него 6 свуда нби душевнБ^мг и мораинвЈМЋ зак о н и м а подлагао. Ови су изображавали ередоточницу н Љ говбј усилаванн и н^ћгове политике, због*»> чега в и старан ^К нјјгово свевднако на то ишло. да пређе свега народт. свои д у ш е в н о и м о р а л н о изобрази, и да га тако за храбро н а р о д н "ћ чести бран'ћн"ћ преправи. Он г в ® сасвимЂ увЉренЋ овш, д а се » цоштен^ мт> и правдолк)блЈВМЂ све преионе у наивећим& пословима ск. пута јклонити се мораго. — На крак> свог-б осамдесегогодишнћгЂ живота см4о в Франклшп. и; гј > ц +.лоп. сердца Богу благодарити, што му в помогао, да никакова човеческа душа сђ правомт. казати не може: „Франклинт. ми 6 неправо учинш". Ово 6 мои прхнтелш! каже онт. самт., у старости едан 'Б у правомЂ смБ ^слу угКшигелнБЈИ иомБлшлаи". (нродужев^е ои^дуе.)

0 Д Г О В О Р Н А УТУК г. М. СВЕТИЋА. одћ Вука С. Караџнћа. ^ почетку прол>ећа 1838 године пружи мени Г. ђорђије Кирјаковић у Новоме саду 5 Ситница језикословнијех Г. I. X аџиКа= М. С в етића. Кад га ја , који сам оно веК био читао у Вуковару и мало му се насмијао, запитам, што Ке ми толико, он ми одговори, да мује Г. ХаџиН (који је онД« био у Србији) казао, да ми толико д а де, да пошаљем, коме знам; онда ја примии кнБижице и смијешећи се рекнем: адобро! Од толико Лзуди, којима Ку ја ово разаслаги, да ако се један наће, те га за то поштено испсује а . Онда КирјаковиК, као мало зачуђен, одго-

вори: „Г. Хаџић каже, да против тога нико на свијету ништа не може рећи к . На то му ја, опет смијешеКи се и као у шали рекнем: „Ако ми добијете од Г. ХаџиКа допуштеЊе иобеКање, да се не Ке срдити, ја Ку му на ово што одговорити 1 '. Г. КирјаковиК с великом радости обрече тоучиниги, и на томе остане. Кад се.ја у почетку оне јесени вратим с пута по Хрватској и ио Далмацији, стигнеме овдје писмо од Г. КирјаковиКа, у коме ми напомиње моје обеКање и каже да је с Г. ХаџиКем о оном говорио, и да ои веК пита, кад Ке то бити (то готово значи: ке Ке бити никад). 1а сам поред мојијех осталијех послова, а особицоред .моје главобоље и слабости очиње, ове ситнице, као ситнице и беспослице, веК одавно био заборавио. Но кад примим овако писмо од Г. КирјаковиКа, учини ми се срамота од своје ријечи на траг ударити (ако сам се и зарекао више у шали, него од збил»е), и тако прочитавши оне снтнице шш једном, напишем у мјесецу Септемврију: ^Одговор на сигнице језикословке Г. ХаџиКа^ М. СветиКа". Но док се оно на чисто препише и за штампу приуготови, ја се разболим, и тако заостане, те се наштампа чак у Февруарију 18.39 године, Ово је права и истинита историја онога мога одговора, које Г. КнрјаковиК, што се њега дотиче, може носкједочити. Из овога се може видјети, да нијеистина ни оно, што Г. СветиК у утуку наговјешКује, као да је мене њеко наговорио и поткупио, да одговор онај пишем; нити оно, што су његови пријател»и послије били разгласили, да сам га ја у Бијограду молио за опроштење и да са.м се изговарао, да сам на то наговорен. На онај одговор мој напише Г. СветиК од мах и у мјесецу Марту наштамиа и у Бијогра »у и у Новоме саду