Peštansko-Budimska skoroteča

206

др \ти добродћтелвш о .1 а к ш а в а ш , овако самБ посао мои започео и уредш га: ЛапредЂ самк ставш V м р е н о с т I., бр 'в она трезноћу главе подпомаже, кон 6 одвеКт. нуждна ондћ, гд"ћ в свевднако пажен^ потребно и гд4 се непрестано на опрезЈ проти†стари обћ !чал и противтћ силе мамлвивм заб .пођена бити мора. — Б удући пакг да в и то Франклинт. примЗшо, како впо ПитагоровомЂ „сов^ћту" свакидашнвји испнгб одвећг нуждант., то 6 уписао у вдну ННБИЖИЦу КОН в НаИПОВОЛБН1Н н-ћму побожна и морална изт. светогЂ писма и классичееки списателл изреченн у себи садержавала , свои тринаист-в доброд4телБ «и у тринаистЂ повученв1 преграда. Ове преграде прекрстш в онђ уз "б дужБ по чиелу седмичнв! дана у седанЂ струка, и онда в за сваку доброд ћтелБ одредхо по едну седмицу, у ко »ои 6 свакогЂвечера назначавао све свов противт. исте доброд -ћтелБи учинћне погр-ћшке; пакг в тако себе у свима доброд^телБима усавершавао. Ј1е манћ за одвећг праведно и нуждно держао в онђ , да Бога као изворЂ наивеће премудрости и силе у помоћБ себи свагда призива, зато вкратку вдну молитву саставш 6 б 10, и нш посведневно употреблавао.Ц ±ла ова молитвапредставлн намБ по ФранклиноввЈМБ писмама у различнБШБ изразима свевднако понавлавдћесе и у з з а ц 1; л бј и ж и в о т г б сачувано побожно, дћт и н б с к о , благодарно и лшбави пуно чувство овогђ благородногв човеколшбца. Иста се молитва овако свершавала: л Благш Огче! наимилостивш руководителвд ! пршми мов умилнте услуге, кое твојои д^ци чинимт. као наим о г у ћ н 1 !о благодарностБ за твовд вднако трашћу доброту! — Ум -ћрености своши приписув он*б свов дугов "ћчно и свагда кр&пко здравл±, а раде^

ностии штедлБивости иространо свов имућство и све науке, ков су га полезнћШЂ грађаниномЂ учиниле и прославиле га. И с к р ен о ст и и пр а в е дности своши приписув онђ пов 'ћрен4г свогђ народа и отечества. „М се надамЂ л вели ФранклинЂ, л да ћеду нћки мои потомци примћру момђ сл^ћдовати и плодове нћгове жнћти". ФранклинЂ 1 оштђ и то вели, да в намћранао , како да подђ овв1мђ и \1еномЂ „Художество доброд^ћтелвн* свп« преко цћлогЂ живота владан'ћ и постуиак-ћ свћту саобшти. Онђ се надао, да ће младежБ ув-ћрити моћи, како она ни чимђ насв'ћту срећномЂ се учинити неможе, него вдномЂ само честношћу св010мђ. Изђ наинчегЂ увћренн свогђ пише добродћтелБнвш и многоискуснБШ мудрацЂ на другомЂ мћсту; Ј[ као свето то держиМЂ, да нигда јоштђ на св-ћту никака†велик1и мужЂ ни « ЖИВ10, КОИ у ПравОМЂ СМБ1СЛу ни 6 и добродћтеланЂ бвш. (иродуженјв Сл4дув.)

НОКБ у ОЧИ НОВЕ ГОДИИЕ 6ДНОГЂ НЕСРЕЋНИКА. (Изђ гКана Пола.) Некш старвш човекЂ станше око поноћи у очи нове године на прозору, и гледаше са погледомЂ некогЂ дугогЂ очаранЈа горе на непокретно вечно цветавдће небо', и доле на тно, чисту, белу землвд , на воши нико садЂ тако одђ радости и сна оставл ^шђ небвмше, као онђ. 6рЂ нћго†гробЂ небвшше већЂ далеко одђ н^га : онђ бвипие само снегомЂ старости, а не зелениломЂ младости покривенЂ, нити онђ изђ ЦеЛОГЂ свогђ богатогЂ живота ишта друго ношаше, него заблуђена, греове и болеств, изрдано тело, опустошену душу, прси пуне