Peštansko-Budimska skoroteča

210

постало; и нитко ни 6 у н^говомђ друа ;ствЈ бв!ти могао, кои ни вмуд р Ј и изт. н^га изћ1шао. Гд 4 годђ се ЈЈ)ранклинт> налаз10, свуда в и у свако време ираве кормсти и за себе и за друге извод1о. Тако е исто биагороднћш оваи мужт., кои в своимт. само усилаван '& мђ средства за уживанћ свов добвшо свагда у своимт» теженама обшту ползу предт. очима имао. Приликомт. вдномт., кадт. в управо онт. одвећт. полезно н^што за економно изнашао б&10, многи га натеривати стану, да корБЈсти ради свов патентЂ себи на то изиште. Но онђ у благородномЂ некорБ1сгол1облш својгб одбаци исто предлаган-ћсЂ овб1мћ р4чима: „Н самв се сђ изналаженкмт. други лгодш помагао; зарЂНивправо, да се и други лшди.сђ моиит. трудовима помажу". Тако 6 исто скромномЂ овомт. и праведномт. мужу заслуга н 4 г о в б1 похвалБиванк противно 6 б 1ло, да га 6 онт. сђ наивећимЂ само незадоволБствоМЂ еносити морао. Но сђ наиправедншмЂ почитованћмЂ почиваш очи наше на р -ћдкомЂ овомђ мудрацу, кои е великимЂ своимђ и богатоискуснБ1Л1Ђ духомт. мале и велике послове лшдске проницавао не зато , да се хла докрвно нби одрече, или да корвЈстолго бно надЂ нкима влада. но да ш доброво л бнбшђ своимђ сердцемЂ за огечество и за човечество спасите .ШБгма и достоинммаучини; на овомђ велимЂ управомђ смислу практичкомт. мужу наше удивл^н^ почнва , кои в свагда сђ м оралнб1мђ своимђ силама за вбшима предм 'Ј;тима тежјо, и кои се истина у в^роиспог/ћданго сђ практичкимЂ своимђ, лгобави пунимЂ и терпЈзлБиВБ1МЂ дуХОМЂ ОДЂ СВ 1 Ш ДОГМатИЧКИ препиранн укланло, но зато опетЂ праВБ1МЂ в 'ћроИС110В'ЉдНБ1МЂ И П О б О Ж НБ1 М Ђ

чувствоМЂ своимђ сва свол теженл и нам ^ћре оживлнвао и освећавао. ПакЂ ако и встЂ тако многостручна раденостБ бв1ла, кон в сђ тако рћдкомЂ верлиномЂ и валаношћу Франклина нашегЂ са свио страна красила и дичила, то опетЂ мб 1 га онда наивећегЂ видимо, кадЂ на нћгову у наиблагород Ш6МЂ смв1слу грађанску свободу г р ађанску доброд ^телБ и грађанско достоинство посмотримо. О нђ в свобоДУ за ДЈ Ш Ј ДОСтоиногђ народн &гЂ живота держао, за коимђ в наиглавшв н^гово тежен^ 6 бјло. О нђ се нсно изражавао, да в човека или народајвдногЂ животђ свободе лишавагоћи се половину већЂ праве свов ц г Јше изгубго. Но пређе 10 штђ него што су се распре са ЕнглезскомЂ започеле, пословао е ФранклинЂ као свободанЂ грађанинђ и народнБ1И списателБ, а одт. 38 свое године и као народнвШ посланикЂ и као державнвш чиновникђ. Онђ се за полђ в-ћка трудт, да Европеиску просв^ту распространи, да валано међ' своимђ на ро домђ мб 1 ш л Ј>н'ћ разшири и да отечесгволгобивии и свободнбш духЂ обштии ународЂ свои уЛ1в. Онђ се старао, да народЂ свои п р оСВ 'ћћеНБ1МЂ, МОралНБ1МЂ, пунол4тНБ1МЂ, ОТеЧесТВОЛГООИВБГМЂ и храбрммЂ учини, кои в доцн1в свободанЂ бити морао. Онђ е наконацЂпреко народнБи свои календара, преко свои новина , преко свобо днб1 дружства и кнбижница наивећма народЂ ц-ђлии кђ сво6одномђ животу упућивао. ФранклинЂ в на н&ко шштђ време пређе освободителногЂ рата на ту велику МБшао дошао, да се еданЂ за све державе у с т а в ђ , вданЂ саборЂ и вдно средоточно владан1> састави. Онђ в за ово планЂ начишо и у Албани 1754 года скупштини предлож10га, когЂсуокромљ