Peštansko-Budimska skoroteča

220

Кад Г. Скетић (ца страни 16-17.)доводн узроке, за што зшсли, да није потребно др;кати се једнакости у нарјечијама, он тијем показ ујо , да то свезна, само не ће за такове ситнице да се брине; аликад мало даАе ве.ш, да у њега векЂ и д&ло није другојачије, него у Вука ријеч и рећи и рекох, онда тек показује, да онијем изговором тражи своје нечнање да покрије. Ријеч и.рећи и рекох то је онако, као у Јеванђелију р е ч е Господв и р^ша же ученицн! То је оно, шго ја нашијем књижевницима проповиједам већ има двадесет и пет година, и Г. СветиН, који мисии да Је први између њих, још не зна, а стидн се признати своје незнање , него под различнијем изговорима каже, да не треба на то пазити, Еећ нека се мијеша и пише како је коме кад вол»а, било макар по колге нарјечијЈ, и.ш не би .10 ни по к а к в о м е, као и сам што чини , н. п. овде, гди, р-ћчБ, волети. видити, разум^о, разм^рица, в-ћнут и (!) итд. (свршетакг с.*4дуб.)

ДОДАТАКЂ. Б10ГРАФ1И ЗАСЛУЖНБ1 СДАВЕНЛ.') Милутиновнћг. МилЈтиновићЂ (Сбјмо ), Србсми Стихотворацт,, рођенЂ 6 8. Октоб: 1791 по нашемх штилу у Сараеву у Босни, гди е н Ј јговђ отацт. трговац -в 6 бјо . Само трудно и под 'Б велнкБЈмт. тегобама получи онт. у Београду, куд-в су н^гови родителви одћ куге побегли 6 б1ли , а после у Пмназпому у КарловБ!ЦБ1 нћко изображен!е. О дћ овог-б заведенјн изклгоченЂ, хтеде се онљ трговачкогт, сталежа прехватити , скоро за тбш - б узме иакт. *) внд. Скор. чисдо 23

при државнои канцеларш едно писарско м-ћсто, кое е онљ одђ 1806-13 одправ .1но. Трагоћои за тббмт . послћдоиапшоЈ! буни Серб1анаца блудгое онб понаивише нестално кое кудт.; част. е 6 бго писарг серб1анскогЂ Еп^скопа, часн е бмвао међЂ разбшшшмЂ четама, част, опетт, блше као баштовансши помоћникЂ при едномт, Турчину у ВБ1дину. Носле многш опаснБ1 странствован1а врати се онт. у Бео!-радЂ натрагЂ, прими на н^>ко вррме едно м4сто кодђ брата Кнлза Мб 1лоша, и отиде онда у Бесарабно, да нћгове родите .гћ опетЂ види. Влашко грчкш немири, кои се међу тбјмђ породише, препатствуго му повратакЂ у Сербш; остане дакле тамо, гди е, имавши лжитакт, подкрЗш.гћшн РусскогЂ Цара, Музама живго. Вукђ СгеФановићЂ бно е у оно време крозЂ нћгово собран1е србсши народнБИ песама међт, Срблвилш нову лгобовБ за нбинј народну поезда пробудго; М. буде чрезв ове дубоке народнћ спћве кђ нћговои г Серб1ннки^ одушевлћнЂ едномЂ низу лирично епическш песалга, у коилгб е народнБИтонЂ на наисрећчш начинЂ израженЂ, и у коима е буна Сербншаца одђ 1804-15 топлоивћрно описана. За да 6 б 1 печатанћ н"ћговогђ спћва сал !ђ управлио, отиде М. 1825 у Липску; гди му оиђ подђ именомЂ : Серојлнка СБшеономЂ МилЈтмновићел ?ђ Сараилгол1Ђ сочинћна (4 свезке Липска 1826. 12.) изиђе. Скоро за тбшђ изБфу хоштђ два друга собраша М. стихотвореши: , 3 Неколике пћснице старе, нове, преведене, сочинћне Смм. М". (Липска 1826.12) и ;; ВорБ1ца к (Липска 1827). Жарко отечесгволгоб1е, топлина чувства, слгћла изворностБ у образу и израженпо характерјзћграго та стихотворен1н. У Липски груд10 се е М. узгредЂ ввшго изображенје присвоити, чега ради посћшчаваше онђ предаванн Кругова и друг^и учителн при Све^чилишту; такође помага-