Peštansko-Budimska skoroteča

пештанско- будимскш СКОРОТЕЧ 4.

(Спиг г е г.

Число Ш-0-

Неделл 23 Мал 18^3

Год. Ц.

ПИСМО СОЛАРИЋА УЧИТЕЛШ.») ЛКЈБЕЗНМИ ГОСПОДИНЕ УЧИТЕЛГО! д МШе п'погаи1атепН рег1е поИиЈе сћет'ауеЈе тап(1а1о ворга 11 вепипапо СагЈолуНк. 6 ' Ово су р4чи ашега Лорда ПлФорда од' 6-га Октовр1н из' Лондона, кое принадлеже више ВАМА, него мени. Баше овд-ћ у Печатнћи нестало Ш алм Буквара (одг 16 образа) до ни еднога: ирошент., слож10 самв, у мо1ои дангубБ1, наиз ЈСТЂ некакавЂ, кои, уздамсе, бвиће болБЈи од' досадашнки Сербски БЈКварића: онђ е опред^ћжћнх наипаче за Лримор1е 1ллур1ческо и за Турску, гд^ не има наши правилнћт јчителн. Бмтће га до 2. табака; но шгце е у Ценсурн, и послагће га може 6б1Ти чакљ у Беч-в, као и мого Д1ссертац1Ш, кон ми 1оше ше вратиласе! МедБлтимт. ир^е 20 дана ирестав1о се е Д1ректорт> Печатн'ћ; нити шш(е знамт., како е сада у нбои , ербо е у рјкј вбјшс ортака. — Могло 6бј у нбои печататисе и н-ЈЈмачки, но ст> рЈкописа у Латшскои Азбуцм, и сл г ];дователно ЛатЈнскими, а не НЗшачкими, писменБ!; и то скјпо. Пишите, сђ Б ожшмђ благословомг, све, што хоћете; и безг моега сов-ћта. *) Ово наиЂ писмо у оригинаиу саобштава Г. Днм. Владисавл4вкћх , ИроФесорг у Тр^всту. Н.

Л, већв 4 м-Јзсеца, не имамх никаква посласгМусама, моравше прекинути свако кнБИжевно прил^&жаше и работу! Моз оглашенно Сачшгкше довео самБ до преко ноловине, н гу е залегло. Б огђ може дати, да преодолимх тежку немоНБ, у којои самв; и онда мое 6б1 д-ћлан^ћ 6б7ЛО подужен^ истога Сачин-^та, паче свакога инога списнванн. ИмамЋ добра ЛЗшара, добре л - ];г.ове, и природно добарт. трошакЂ. То се вуче већт» 2 м'ћсеца, и тко зна, колико ћесе шше: а право л^ћчен^ неће да зна за недостатакт.; но, ако када, овда треба обилностБ и удобство!В±руем "Б, да е мое здравје, како ми писасте, драго, скупоц^нно и мило, Вама, Г-ну Фрушићу, Г-ру Аеанаспо*), и сердцамЂПодобнБШЂ Вашнма; но, што приложисте, г и цћломт, нашемг Роду, к то не знамЂ. Само то добро знамт., да самБ н у лудБе него и тко, ст. жертвован&мђ често своега готовогћ (надавшесе медБу Великима у Народу дочекати иризр-ћше и великодушје), да самв. велимг, до сада жизш посве и само Серб.гћмт., а да садт, б^дствуемт. самв себи. НспБ1таЈ!те, сћ моиМт. поздравом-в, младога Г-ра Ђирковића, •*) е ли права истина (како сачБ чуо, да е онђ ту до-

*) Георг1евићу нзћ Новога Сада. **) ДнмнтрГн Ћирковићк кзљ Т|деста.