Peštansko-Budimska skoroteča

228

Одљ ове болести пронзнашао се лекг , ма да е одт. ко.1нко година та болестт, стара, н башт, да е сгрченЂ*и клвастг ; будућн , да су се тпмђ лекоЈЉ внше већљ нбн одђ нве нзлечили тако , да нмг се више ннгда повраћала нЈе; и што више, пооженили су се, и децу здраву, кои на женидбу, кои на удадбу већљ нмам. Оваи лект. трае 21-н данг : а 10- гђ се већт. болови, севанва и немнрт. уталожи. Болннкт. се нема никакве опасности бонтн, пити мора у затворенон соби седити илђ у кревету лежати; будући да те траве и коренБе ше пагубно; него тако добро, да се може као и друго зелве ести. Та се болеств може у свако доба године лечитн, само ако су траве у свое време ггреправлљене , н као што треба сачуване : алг текЂ одг половине маа месеца наиугодше е време лечитн се, кадг те траве цветага, одђ кон е нзвестанЂ н нстивнти лекљ. Коме годђ дакле чрезт, Пештанско - Будимскогћ Скоротечу оваи лекг буде познатт., и узна каквогљ неволвника таквогЂ, или бн сам-в нужду нмао лечнти се, нека и оногђ упутн, а н самт. се на мене обрати у Новомђ саду Хаанске каФане сокаку, у кући подђ 1 \ т -о 1262. ђорђа Стаића Гражданина.

ДОПИСЂ. Изг Новогђ Сада. После дуге болестн умре намг Кнлгинн Лмбица Обреновнћт. у ПетакЂ после подне, т. е. 13. Мал у '/Јб сатш, а 15 Маа после нодне у 4 сата блше проводг у Соборну Цркву. Торжество е врло велико бшло; ер'Б по свима Црквама — и нашегг н други вероисповедашл — звона су грувала; при спроводу бшло е више одт. 10 црквени барака , 16 свештеннка, 1. протосингелг, 4 ђакона — а СербЈанаца бмдо е више одг 400, кои су на две стране , сведва и два, за нвтББгаЂ баракомЂ ишли; тан баракЂ носш е ОФицнрт, србсии, поредЂ когт, су 10штт> два ОФицира ишли. Сви Цеховн наши сђ машалама увелнчавали су ову спратнм. Кнагинм су нанпре

великн чиновницн из 'б кваргнра подђ балдакниомв изнели, нотом-б су од-б млађн изменутн бмли, но у цркву су е онн оиетт, унелн. Опело е дуго транло; и врло ми е жао , што ни самБ могао у црквн бмти ; ер г г, чуемт., да е одвећЂ лепо Слово СекретарБ Милоше†гокорјо. — За сандукомт. кипгн ц]. првнн е ишао сбшђ јЛнт, Смвши кнззђ МихаилЂ са двема сестраиа, лосле Фамил\и. Свећа воштанБ! више е одђ 10 центти раздато а н Флорова внше одђ 500 купл Јно. По свршетку онела остала е кн .чгннн преко ноћБ у цркви: данаст. пакЂ у 6 сатт (уштру) нзиешена е сђ барацн нзђ цркве, праћепа одђ Светтенства, милитарске банде н неброеногЂ лк>дства у горе назнач-еномЂ реду до по ћупр!е, а одђ по ћупр!е дочекали су Н4ну кнаж. СветлостЂ карловачки Свештеници и крозЂ градЂ — гдн су опетЂ као и у Магору звона лупала — до Мамра провели, гди су е кола сђ 6 кона у црнои чои дочекала коа ће е у манастирЂ К р ушедолЂ однети. Сви Серб1анци на више одђ сто кола одпратили су кнагишо у КрушедолЂ. ПГга се у н4му буде стало, другомЂ ћу вамЂ ноштомт, писати. 11У ГЋ ПО СВЕТУ. Немн путни кђ преповеда : една одђ паметодостоинн поава у овдашнвимЂ (инднскомђ Архипелагу) водама естБ множина морскн зм1а. КадЂ е едномЂ нек1н матрозЂ сполашнм одђ лађе страну чистт, нзненада завати и едну змјм н баци е на кровв лађе; леђа су ши бнла зелеиоцрна, требу плаветннкасте сребрие бое, дугачка е бБ1ла на едно 3 стопе. Л самБ е као за примерЂ у шнирнтусу сачувао. бднн одђ таковм змЈа уеде некогЂ нашегЂ човека, кадЂ се на наушћу реке купао. Чимђ е осетто, да му се нешто око ноге сав1Н, таки изиђе на брегЂ, да види, шта е. Мимопролазећш ИндЈанацЂ то приметивши да му знакт. и одведе га у свом кућу. Овде му рекне да легне, узме лмску одђ кокуса, ус1а е, и горео му едно четвртЂ сата отровано место; после утуче сумпора, помеша га сђ водомђ и рану испере. После човекЂ врати се лађи, здра†читавЂ, као да му ништа ни е бнло.

ИздавателБ Димитрш 1овановиКх. (Ва81еј СЈабзе Кг. 349) У ЛЕ11ГТИ словима Б ан м е л ов ш мђ.