Peštansko-Budimska skoroteča

239

глас писмена ;Ј ј а ; зашто русос -врпска ортограФија нелт тога слова, већ кубури са „\ а : 10ван, 1аков, које се често чита .,и-ован, и-аков' : као што се тако и у цт»ркви чита ; ,от и-о-ана (свјатаго Еванђелија), и во-и-ордање". Кои дакле иише „\" место"^]® тај тек забуњује л.уде у читању, а тим квари и нарушава праве гласове у речма. б) Неможе се русосхрпском ортографијом без писатл, као што се изговара ни ово: ако ј' можно, да ј' украсиш; да ј' у мене, шго ј' у цара блага; да ј' у тебе ш го ј' у њега (то јест: да јест у тебе - да је у тебе = да ј' у тебе, да ј' украсиш = да ју украсиш)! в) Русост»рпском ортограФијом написано: ендек, ексер, еда, мора се погађати и.ш треба читати ;) е или је = еда, или једа?" Тако нечна се ;) еродиево жилише" или треба читати „еродиево жилишче? или јеродијево жилиште?" Због овако незгодне ортограФије често се чита у цгркви „умастити лице јелејем, и гори високија еленем" (баш као што нетреба)! Сватко неможе бити тако учен и вешт, да нна, или је „еленем" (као гито је написато), или „јелепем" (као што није написато)? г) Рлсост&рпском ортограФијом следујуИе речи немогу се написати, као што се изговарају, а написане могу се двојако читати н. п. по1о, 1010, ла^о, бро1о, таш, сво1о, незна се управо или тре* ба читати: поио или гк>јо? лаио или лајо? таио и.ш тајо? Камо срећа, да је у свакога народа тако, као штојеу нове ортограФије ст>рпске, Вукове, алФавит пун за сваки гласак у речма потребшш пнсменима! д) Немогу се, као што се шговарају, русосврпском ортографијом писати ни оне речи, у коима су слогови ; ,ња и л»а; јербо н. п. муни није муња, него

^мунја, а вола је опет волја; поклем је ; ,и=ја а . Аколи пак „на" гласи „ња, # а Ј,ла= л,а;" то како би се по русосгрпској ортограФии писало „нја, лја, нју, лју, нје, лје/ ако би гди гребало; као што заиста треба. Види Вуков Гјечник С. X. гди о том овако стои: „У Ерцеговачком нарјечију говори се једнако лијепо, млијеко, гнијечдо, а у пјесмама се, кад затреба, изостави „и и . па се пјева и казује мл'јеко, л јепо, гн'јездо. Ко (и како) може овакове ријечи записати по славенској ортограФији ? Може бити да би у 'Еирилово вријеме било добро записано са к, н. п. гнјјздо, л^по, мл г 1 ко, али се данас то чати гњездо, љепо, мљеко; а Србл»ин не ће љепо, гњездо, мљеко, него оће лјепо, гнјездо, млјеко."' Мз свега овога ко невиди, да се русосгрпском ортограФи ;ом писатинеможе све тако, као што се изговара, и ко се о томе неможе , да убавести, да је нова народна сврпска ортограФија боља, лакша и правилнија, дакле и потребнија и млоговажнија од старе цхрквене, и од нове русосЂрпске, којом се сад обично кварежно печата, тај или очију нема или га л>убав к старим стварма у суеверству заслепљава, те сирома видити и разумети неможе !!! А. Драгосављевнћ.

ДОПИСк ИзТ) Кпрловаца 14. Мал (у Пегакг) у вече умрла е у Новомљ Саду Светиа Србш Кидгинд Лмбнца. 16. Маа држано 1он е Онеио ј Саборнои Цркви , гди е и Г. Еп. ХраннсиавЋ, осимг другогт> млогочнсленогљ свештенства , присудствовао. Овде е нзговорхо Г. Лк. Жнвановићг (кои е мало пре нзг Беча овамо дошо) едно подугачко одг особнте важности слово. Нншта се ше штеднло, да се само погребх нанстарје Србкнн! већма украси :