Peštansko-Budimska skoroteča

268

новнћу та ствар није добро познага, објавити, да сеетарослав^нско „л а у 07 3 рпскол! чита (и говори) као е: рлдт,- ред, сватђ - свет, грдда - греда; а у пољскол! и маџарском опет као ен: рлдгепб, сват - свент (зиеш), грлда- гренда (§еге!н1л); у рјском пак (после ј, ж. ч, ш) као а: нзђикђ - јазгк, жмтважатва, члдо-чадо, бхишл-ОЂгца (а на другол) месту свуда као е или ае: п атницз - петн иц а). Сад кои ово буде добро разуиео, тај ће зацело допустити, да од старославенске речи јЧА ст " произилази СЂрбљима „чест" а Русима „частв"; и да „чест" у нае значи 1) тал, 2) талија (честиг = таличан, сретан, напредан 1 . А што се тако неупотребљава, тоне су сврпски књигописци криви, кои место евоје праве речи „чест" пишу руску „частв 4 (н. п. частћ перва, втора Лћтописа)! Да је пак л ,ч е с т'- (слазенски ; ,ч љ с т ђ " руски л ч а с т 1> и ) несамо у ст.рпскоме народу, него и у иисму од 300 и више година уиотребљавана, дознаје се из мога, у Венеции 1547 печатанога Молитвослова, гди се чест (раг«) написана налази овако : н-кств ни нј д и н о к .,чссти'' злобв!, к ж е несЂтвори\Б - томлВН1е б'ћсомб шгонеши чести; а на камену у Селу Дт.рвенглаве у СЋрбии стои изрезано ово: а .)б деспотв стеФанв синб кнеза Ла.ара, бјхћ геб вбсвмб срблемв, и ч е е т ћ! V г а р с к 1 е земли! — V Служевнпку иак од 1519, кои се налазиу ЦЂркви шумберачкој (у Барањи), и у верској (у Славонии), стои опет овако: ЛроФора да небуде „непечена или несолшна^да осуши , иперву ;) чест б к да метне у С. 7 потир 1 на петровБ днб, дроугоу честв на оуспешеБци, итрет!к) честБ нарожБство Хво, ичетврБТоу честБпакБ1на пасхот." А за „честит® да значи Л таличан г (благополучан) може се из народни песама сијасет примера навести; као:

Честито тн у двору весеље. Фала роде племенити, Племенити и че-стити: Честит био, кудодио; Сретан био , гдигод био. Неби ти се ја сад повратила, За све благо цара честитога. Честити дакле цар значи толико као и благополучно владајући; ачеститнВезир - бгкиф^ес Уе/лг. Честити инди значи (у пространом смислу) то јест са свима како нутарњима тако и спољашњима таловима - удовима, чог,ек_у у моралном и полигичном погледу припадајућима (даровима) снабден и осрећен. Истина да сереч ;; чест и честит" у старим СЂрбуљама и у говору и песмаманалази, но она је због руске „чеети" (од чбсти ) сасвим код књижника изчезнула; због чега није ни обичај више рећи: дај ми чест леба; како год што се неговори ни поруски: даи ми частБ хл4;ба! — Но она се опет задЂржала у неким речма, које Г. В. за љубав руске части из сЂрпскога језика неможе протерати н. п. ч е с т о (рагИаИш - Ј1ис?№е1§/ ЈђгКг ше1б г ор), чесно лука (рагз аШит) руски чеснокЋ, чесница (каокомадница, таличница, сретница због новца, кои се у њој налази), причестити, причесници, причешће, честит ичеститати (као срећимити = срећу желити), и на послетку: знашли немачки ? Знам од ч е с т и (мало - Јит 2-1?еЈ1). Речи овој ;Ј чест к сродне су чете, удови, чланови, стране, талови, комади, делови и парчета; и зато „обчество® значи" обЂр-чест-ство" као обЂр -удовство, које међу свимаудовима у каквом месту значи главне чете, удове, чланове, парове друштва. Реч обЂр налази се и у СЂрпском: обраница обЂр - раменица, као повЂр - раменица ; бЂр и вђр једно је (обоје се у народу говоре). — Дакле чест свакојако долази у право - ст>рпскомђ ђес 2ђе1(/ раг«.