Peštansko-Budimska skoroteča

294

Но одкрмло се мало по мало, да такова страовита привид4нјн морам бити: или успалЉна човеческа Фантазја, или какввш наравнми производт., г, е. лЈкавство злочестБЈ лк>д1и, коимт, се они корв1стЈ10, сакрмвагоћи свои грабежт> на ова потаина м4ста. ДанасЂ валвда нема едногљ честита и паметна човека, кои 6б1 оваково што в^ћрозо? Нећу рећи, да се ј простомт. народЈ, кои е ј овомт, давнашн4мЂ субВ '1 >рпо већв остарно, 1 оштђ о томђ неговори, и да се кадЂ и кадт. различито неприпов{>да, чему бм се свакш разумкни човек-ћ, само слплти морао. Неки, те неки, кои ову стварв »а суевћрну дрше, кЂтоме, желећи подобну Фкнтазно простаку изђ главе извадити, иду без'в свакогт. стра, иу;каса, на овакова вилина, и злодуховна м4ста. Дрзновенми поступакЂ Херцо ^а {Јиллара, кои нста изммшл З јшн, единомЂ злочинству гдикои лгодш, приписиваше, нека намт. овде служи за пршг &рт,, и св^дочанство. Нћга као младића, поша.гћ кралв, нћговт. госппдин-б , ради важнм послова у Нћмачку землш. У повратку свомђ дође онт. обноћв, по великои киши у едно мало, и сиромашно се.!це, гди извант. неколико, сламомт. покрншенћ!, аднвх колиба, немогне нпгди конака наћн. Близу села видаше се на брјегу, една стара, и пуста градпна. Нкму се свиди да бм мого каиприлнчше тамо ноћв провести, упмта дакле, тко тамо обмтава ? Добри се.шни одговоре, да вема тогана св1ету човека, кои бв1 смћо онде и доћи, а камоли у граду преноћити! У онои пустои градини говораху, чуе се обноћв велика лупа и ввша, и привиђак) намт. се коекакве страоте, одЂнечастивв1 злм духова, и вила! Херцогт. стане см1ати се шЛовои простоти, и рекне имђ : а а 6 б 1 башЂ имао волш тамо ићи, да се нагледалп. т1и иечастивн духова и вила, кое

шесамв никадЂ јоштђ очича вид1о, и да чуемЂ ту ноћну лупу и вмку. О нђ заповеди своимђ прат10ЦБ1 «а даостану V селу, за показати, да се онђ само руга таковои будалаштини; узме собомЂ свое оруж !е, даде наложити велику ватру, пакЂ самЂ самцатЂ, униће у градину. Ношто прође поноћи, зачуе се изђ далека вБ1ка, урликан^, и звека ланацз. ВиларЂ за све то немарећи, узме дугу пушку у руке, и метне се на стражу. Урлагг'; е све то ближе чуло се. ВиларЂ немицашћи се са свога м г ће?а, гледао е само, тко ће се ванЂ помолити. На еданпутЂ се тако нко затресе, онђ е мбхслјо, да ће се сва градина згрувати! Врата се почну разб1лти! ПредЂ н-^га изнђе една наказна у б1ело обучена Фантазма (нривидВн1е) праћена одђ 4. паклене фурЈе, са буктикнма у руцБ1. Фантазма заустави се неколико корачан предЂ ВиларомЂ, и почне му сђ продртимЂ гласомЂ говорити: О! смртнБ1и човече! коино си усуд10 се доћи у ова паклена м4ста, вуцБ1 се стрепећи одавде, што брже можешЂ.' Избави се, зко ти е шштђ животђ мш ' II да б^жимЂ ? Д дастрепимЂ ? одговори храбрни младићЂ. Сада ћешЂ тб 1 гаднБЈИ створу виђеги, знали ВиларЂ стрепити; и нерекавши ББипе ни бесћде потече ономе на противЂ. с!>антазма стане предЂ нбимђ б^ћжати. ВиларЂ е сустигне, и увати за алвину. 6 стб , ма тенЂ што су кр< зђ две собе иролетили, провали се подђ НБИМа 110дђ ! Ири вид'1;шн нестане, а ВиларЂ пропадне у еданЂ усамл1шБШ, и тако мрачнБш подрумЂ, да прста предЂ очима ни е мого виђети. КакввтаЂ е страомђ 6б10 онђ овде обузетЂ, може си читателБ лако представити ? — О нђ се н^говомђ срећомЂ, ништа убш ни е, када е у оваи мракЂ пао. Али, наодећи се у оваковои пропасти туаао е и уздисао ? ерЂ е за цћло држао, да вБ1ше никадЂ бЈелогЂ свјета угледати неће.