Peštansko-Budimska skoroteča

298

ћу не рекнемо : 1.) Да бм болћчишо, да ее у онаи посаони е мешао, кои се н±гане тиче. Ил' 2.) КадЋ му ии е дало завиди&иво с-рдце мировати, то баремч. да е добро стварв иснекао , пакЂ онда предЂ публикомЋ гукнуо; зато му советуемо, да одако дуже пече; ерг садг е сирома тако несрећант> 6 б !0, да му ни е иосао за рукомт. нзишао. На конацЂ, 3.) да не 6 бј Г. Д. ПоиовићЂ предг светомђ као клеветниКЂ и лажа остао; то н4гове чести радн и доброгт, нмена препоручуемо му, да све оно, што е у С. Н. Н. казао, опровргне, и да предт. ' публикомт. припозна : да е то све прес н а л а ж б. Н.

СМЕСИЦЕ. Мртва т $ л е с а балсамирати измбјслили су наидревнш Егштнни. Таинство овогђ художества у нашемЂ времену са свимђ е изчезло. Сирани, С цб1тнни и Перс^анн преливали су свое мртве воскомђ , неши пакЂ спушталн су ш у медЂ, и трећи у слану воду. ПамукЂ е отђ Фен1Ц1ана у Европу пренешенЂ. У десетомЂ стол4тјм Н-ћмачка е памукЂ прела и ткала, а садЂ збогЂ миожине свое на наиманго цену пао. ПапирЂ отђ памука правити нзмБ1слили су Хинези. Л1 >та 800 већЂ е Немачка Фабрике памучногЂ папира имала. А. отђ кадЂ се отђ ланеногЂ платна и крпа пашрЂ правити започео, престало се отђ памука Фабрнцнратн. Првни ба1онетЂ скованЂ е отђ Француза уБашни, отђ кудЂ име потеже год. 16 65. 8а петЂ година бБ1ле су све Ф131Л1рске репменте ба10нетима снабдЗзвене, отђ кон и наша Држава 10 иримивши . н данаеЂ воинике оружа. ПрстенЗ) употреблавали су 10 штђ Нков" д4ви сбшови . Лакедемоици носили су гвоздене, а Тал1анн почелн отђ злата ковати. Джепни сатови постали су 15 00. Изобр4тателБ првогЂ сата баше ПетарЂ Хеле у Шрнбергу, кои е ум-ћсто ланца жнце за Музту потребие, нав1но, и ходили су 40. сат1и. КарлЂ V. имао е на свомђ прстену сатЂ, кои е ударао. У Енглез-

скон су год. 15 75 тако мале сатове правнли, да су едномЂ бакарномЂ грошићу у 'велнчини подобни 6 б 1 лн. У то време носнле су Даме на своимт. минђушама мале сатове. Перо пнсарно. Стари су писалн гвоздеНБ1МЂ и дрвенБ1МЂ орудјемт., а неки танкомЂ пензломђ , као што н данасЂ Хинези и Индјанн творе. — год. 63 6' почето е гушчшмЂ и другимЂ пеР ^ мђ писати. ампар1н изобр^тена е 1оанномЂ Соргенлохђ у Гуттеибергу, и Ј олнномђ ПтенбергомЂ у Штрасбургу, а усовершенствована ЈоанномЂ ФаустомЂ у Маинцу. ОкулнраиЈ (каламл'1>н4 дрва) памти нанстарш в г 1. кђ . ЕумолФасЂ е у Ат1нн првБти путЂ дрва калам1о. Латше е Помона научјо. У време В^ргилја 6б1 ло е у рхмскимЂ државама свуда познато. К и п о в н или подобЈн отђ дрвета и каменн свои почетакЂ узнман) у време идолопоклоноства. Л4та м1робБ1Т1а 2400 уч10 е Прометен разиа подобја отђ земл'1 т- е. блата правити и пећи. Ег^птани су почели отђ руде нзически Богова подоб1л ливати, отђ нби су Израилтани примили, прво н наизнатте д4ло 6 б 1 ли су Херувими , златно теле, к Ј вотђ завЉта и зм!н. У време влад-ђша кралн Сем!рама салнвали су АссЈрани штатуе отђ бронза. Халденци у овои струци наиславн1и, обезсмертили су себе Лав1рштомЂ , ОбелшкомЂ, и онимђ удивленја достонннгсђ пурамјдама. I. ЧокерланЂ.

Цена ране 30 К)шн на Пешт. шнци Пешт. меровЂ, грош. б. вр.

наиб. еред. лош.

Чнсто жито

120

—

105

Наполица

—

бчамБ,

—

Зобћ

—

КукурузЂ

—

Стан4 дунава у Б јд. 29 ГОН1Н 13'. 10". 0"'.

ИздавателБ Димитрји 1овановићт». (Ва81е1 Оавве Кг. 349) У ПЕШТИ словима БаимеловнмЂ.