Peštansko-Budimska skoroteča

342

Краснв! здажи ииа Дубровтшкт, више , нежелт. икаква друга варошЂ у Далмацш, особиго знаменигћ е тако названми Паллаззо, кои е за време Републ1ке као сголица Управитела бвш, но еад'*. е у н!;л1у Окружна кание.1ар!а, као и Трибуналт. Нравде и нека друга ДјкастерЈа. Догаана, встб едно по наикрасшемћ готЈческомт, вкусу изв !дато отт.три ката високо зданје , предЂкоимт, егрдна катарка укоиана на којои се у недеивне и ираздничне дане царека застава В1е. А и некадашн-ћ зданје ковнице, и Језуитски манаствЈрт. (садт. воинички шшталт.) знаменита су у призр4нпо змдана, ерт. нити Руссшски топова кугле нити чесга землетр'1;сеша кздра су бмла, шгету какву нвима нанети. У вароши паметодостоине су цркве: катедрална Цоква, Храм к С. Василја?, некад г к вмсоко торжествованогт. патрона вароши, и Црква Језупа, кое сасвимт. тал1ннски змданн стилђ на себи носе, и многе огб части врло занииагелне и скупоцЈзне олтаре и друге образе содрже. У катедралнои Церкви налазисе мраморнми врло художествено израђенми Паматникк кои е Републша славномк МатематЈкеру т БошковиКу подићи дала. Осил1Ђ сказанм црква налазм се овде една Долпниканека, една Францјшканска са л!ноги лтк другилгв малммт. црквалга и капелама, огб кои се у свакон благороднои кући по една такова налази. Нисло долшва свега до едно 800 износи, огт. кои гогово треКа частБ на обадва предградја долази, коа здан1Д ОНБ1МТ. у самои вароши лхало ст. ле потолгЋ и темелБнкшт. зв1данн начннолп. усгупак). Особито предград1е Шлле има лшога сасвил!т. дична прЈвагна нданЈа и лхагореве, кои су по Блокади огб 180(5. г. саммдани. Дал^ се налазе от-б оногб времена и многа порушена зданја, коа су част. землетресолгБ часЂ руколгк Црногораца разорена. бдна частБ ови здаша кодт. кои е само први катт. срушенв. преобраћена е огт. комш !Ј| у доксаде, на коимб Фадшлиа вечернБ часове пробавлн. (продужен^е слкдуе.)

ПИСМА ОСИБЕРШ. (отђ Павиа Шнца.) ВТОРО ПИСМО. У варошил1а Губерн1е ове живе дгховие и гражданске власти; духовне у Тоболску, Томску и Јркучку, а гражданске само у првои отб овм и последнБои. Сштема духовногт. Правлен1н ни лхало се не разликуе отђ сштеме у Руссш, окролп>, што се Л1еђт, сврштенстволтБ Сиберје и М1ссшнери за нев&рне налазе. Но гражданско се влад-Јше отт> оногт. у Руссш суштегт. само унутрашнБоли. СВ010Л1Ђ орган1зацшмт. разликуе. У варошима исте Губерше налазесеМонастмри са Селпнарјама и другилгв воспитателнмлгБ заведен1НЛ1а. Сваки, н;*ко у Селинар1ал1а и монастБфшма опред'ћлено течен1е соврши, доб!н по способности св01ои црковна званјн; но гдикои ради ученн л Јзка])ства у Всеучилишге Казанско иду. Осилхт. тога налазесе Гтмназ1е и дру га воспитателна заведен1а. Калшните цркве добро су сазмдане, и унутри богато украшене; нривагни домови редко су отт. камена ннго понаивише отђ дрвета 'али добро сграћени: друмови некалдрлшсани, но тротоари су (патост. по ;раи кућа) отк дрвета. НачинЂ живлена чиновника. а и нижб 1, кои су се у Сиберш родили, раван к е у свачемт. онммт., кои у Руссш Европеискои живе; богат1е госпе прибавллго себи моде изт. славне вароши, проче се у свомт, оделу по собственномт. вкусу и станго управлнго. У неделБне и велике праздничне дане отлгћнн1и по вароши возу се по шетнима: у лето се прохождаваго у двш>1Л1т. баштама, излазе котлићолЈТ. отт, Теа снабдћни изванв вароши, или поскштаваго саимке (салаше) кое се не далеко огб вароши налазе. Ове саилше као лшсто увеселително, или Л1агорови служе, гди се землед^лје и пчеловодство води. Оне се само у варошл^а Губер1пе, а ови нарочиго у варошма и селал1а окруж!а налазе. Купцб 1 су наибогатјн и весма занимагоћасе класса у Сибер1И ; отб кои неки