Peštansko-Budimska skoroteča

372

раЈоћи што за ело тражиии, кои се наскоро обремен-ЈЈни изђ 6 лижн'Јзгђ едногЂ села поврате. Имово ово бреме падне шгб ј пут.у потежко, зато наишавши на едногт> у шушнаку сакрмвеногт. паорскогЂ д4чака, натераш га, да имтв бреме понесе. О нђ ово едва сирол)а изверши, за кое воиници га похвалкивагоћи, пруже му стакло, да се подкрепи; но онтј то отговарлгоћисе неусхте пр!имити ? него уморанЂ наслонисе на едну за Равшомч, вербу, и већма шштв на очи свои шеширЂ натуче. Равшћ се садт. кт. нћму окрене, коме седећки олако дсмотри подт. лче на главу натученнвшЂ шеширомт. сакрмвенћш и простачкимт. одћломт. доста заклон4нв !и н^ћго†бледБШ, н4жнб1и и краснвш обиикт., иобсдва пуна живости ока. Чинашесе, да дечко от г к страха и зиме дркће и као да се предомв!шлаваше, хоће ли заостати или неће. Равшг рекне му сожалително: „Оди дечко кђ ватри/ Нћмачке ове речи и лјоокШ гласт., чнннхусе да су га дирнуле; но онт. ништа неотговори , већх му низт> лице полету сузе. Равшт. сад'в заборави на свок) рану, скочи на ноге, ухватисе за руку и заик1та га усердно: „Зашто дечко тбх плачешт.?'' Онт. склопи руке, пакг молећи трепећућимт. и тихимт. гласомт. отговори: Избавите ме о великодушнни Муже. Отацт. мои е у првомт. овомт. селу Суд1н, а а са>љ се у простачко одбло пгеобукао зато, да бм као непознат% лакше утекао. Б'ћгство мое и густа ова помрчина разлуче ме отт> мои: а ваши воиницн несрећомг мошмт. спазе ме у шушнаку, гди самБ прикривенЋ лежао, ухвате ме, и а морадо ту робу довде донети имђ . Стражарске те унаоколо гореће ватре тако ме плаше, да а несм4мт. дал4 б^ћгати, иначе морамт. се подобнБ! случаева и боати, и тко зна више едногг тако шедрогт. избавитела наћи. Садт. , придода Равшт., а ти немогу ништа помоћи, него морамо чекаги дана, до кога међутимт. одморисе и отспаваи: тако привуче едну задобктену постелн) међу вербу и горећу ватру, и понуди га сести, кои истина одма на постелк) седне, али ништа неусхте ести.

Садт, Рав1нт. наново почне свош рану заВБ1нти, ст. чимб немогавши наскоро готовб бмти, окрене се дечаку, кои н-ћжшлмт. и малбшт, дркташћимЂ своимт. рукама тако пазлбиво и полако рану зав^е, да 6 Лаитнангу ово сасвимт. угодно пало. Докт. се Рав1нт. тако са свои содру зм частш, младићт. узЂ дрво леђи преслонивши се 6 б 10 е седећи заспао; Наипосле и воиницв! се к' сну предаду; ноћт. поладна бнше, а ватра на све прјнтну топлоту бацаше. И РавшБ посади се поррдт. свогт. спавашћегт, избавленника, коме се шеширт, малко уздигао 6 бш , исподв кога су красни бћложућкасти кудри зулови вирили. (продужеше сл'];дуе )

НАЧЕРТАН1Л ИЗЂ БОСНЕ. С г б ХорватскогЂ отб ПроФессора Ванвичека. Турскш сказ -б о Милошу Обилнчу. К.ао што Турцв! сказуш, имаду Хршт1ани кнБига, кое о целомт. свету пишу, и у коима све е тако точно и добро назначено, шта се годб дпгађало; затимт. колико су пут!и Швабе ст, Турцвтма ратовалн, колико е лгодш у биткама пало, и шта више , кадт, су Швабе, а кадЂ Турцв! побћдителви 6 бј ли. „То морамо признаги" прим г ћти еданЂ на мое речи, „да су Швабе у свему неприсграстки. а Другји опетЂ запвгга: „Зашго го ? в „Богђ га посћкао , а огговори трећи. ; ,Вв! хоћете башЂ све точно да знате. Тбј валвда мвјслишђ , тамо тако стои, као кадЂ мбј гусле узмемо, и узЂ нби п-ћвамо, како смо Хрјст1ане били? л — На ово опетЂ еданЂ дода своа прим 'ћчан1а: „Вћре ми мое онђ истину говори. Тко е дакле бвго Крал ^ћвичв Марко? — Тко ли ВукЂ ЛичанинЂ, и имено шнакЂ Милошђ Обиличв, кои се заклео бвш, да ће Султану на Косову ногомђ за вратЂ стати, и у уста му комадЂ сланине турити? (г бфендимЂ бонумЂ, онђ узаши на свогђ кона, и кадЂ у Косово доће, читава воиска мораше му се сђ пута уклонити,