Peštansko-Budimska skoroteča

460

еатно бмио како у овмлп>, гако и v дјпшм-б некнлгБ отношен1ама, кадт. бм С'к*иигелви Народнм песама, у колико е могуКе, назиач 1.1Н, у коииа нј )ед 'ћ .ш иа «дн»*. н.ш друге певашсе. Са вкшЈРнаведенБ1\1*Б обстолтелствама с.г жесе ова .ммс-ао, да су заиста и Л фодна ова п^ванн вообште н^престано трашћа преиначенн и возобковиен!« претерпида, јјзвно као и взмцм чега радн су мн'га стара гиасоизв^ннл 1>од1> нни нлчезн)'.1а; ио зато опетк е у некилгћ песма.ма м»*.10Д1Н вер .10 стара, макарт. да втекстЂ н изменћнт.. Исто тако показ_\есе поред'1> едногт. обшегт. првибмтногт. пј .онзхођенн. (»ивнммт. начинпмт. н у Народнћкмк песи^ма сиедећа промена Чј >езт. упиивт. и на {»а.Гна племена Славннска. .Уп.швћ страннм не Славн<«скн Народа и Н1.10ВБ1 меиодјн на Славннс.е держимн а <ато одт. мале важнистн ; ерт. ст. ндне сгј-ане песие у невразу.упштелномт. колгв езмку и у туђемт> дух* већћ с^ме по себи сведоче, да ни су толико на Славнне дћиствш имале; друго пакт. што су између нви и сграннаца свагда часв неко огуђиванк, чит, непршге.н.ске распре свакомт. б.ша»е нриблнжаван4 нредупређавале. Особито Т( и млогостручне и познате На рода Славннског -ј. Рувме показпо нам'к се у нешброинммх СлавлнскимЂ песмал^а таки при первомт. погиеду, коихт. богатство у певани) намт. очевидно показуе, како су нко и взмкх и лшсао НаЈ>ода за муз1ку способнн. (иродужен1в сићдуе.)

РУССК.0 СВЕТКОВАНЉ БОЖИЋА (иродуженје.) Д о.мђ кои се ма светкован^ Божића избирао, морао е свагда богатт. и имућант. бмти, „гди се добро живило. 2 1ошгб мно• о пре Божића иг.сЈнц шала е Домаћица таковогт. имућногт. дома свое пр1нтел1. и познате; те е свако ноименце, и старо и младо са свакимт. почествован1емт. на Божићв познвала Другјц, трећ1и дант. посие н-к онетт>

ипме су Доилћ, те (;> по Домаћпчипммт. налознма, ову и .1и ону дћвнцу на Божићт. са. змвале. Ка дт. е овакова Дпила у кон домћ допЈла , то су в сн великомт. радостпо, и са свакимт. почнтанјемт. предусрели; и докт. се она по налогу свое Госпође свима кланаиа (понарлду раздавала поклони), и докт. е сва когт. поименце на Божићк позв:>ла; — дот.1е ј се Домаћица већв побрннула и преп;авила, I чимт. ће к» угостити. И тг^ко \лшлне и до- ! бре ове Дои.гћ при чаши еднои и другон в!- ! на изказивале су све : тко е на Б жнћт. зватт>, и кога ни су хгели; какве деноике и за какве момке одређушсе. — Самси Домаћицч п{»инадлежало е право, ако 1ои е волн бмла , ову или ону д^вицу коме момку опре.гћлити и одредити. али е свагда пјш овомб д'ћ.|у и она у призрен1е узимала обсгонгелства нородица младБ! овм лшдји. Избраннми наг.о младићт. свагда се са ономт. д&вицомђ , кош су за н ћга избрали и отредили, више мешати могао, него и кои друпи; али ктому морап в и да се брине, да ш на оваковол!Ћ светковашо весели, забавлн, и да јои све по волви учини. Међу Званнцама морали су такођерЂ и нб |<>ви сродници бити: и ако су кои отт. нби неожен1;ни бвми, то су се за ове понаилепше девоике избирале и сазивале. Што се гмцало овм, то оне ни су се башт. затезале; али што се тмцало лшмака, колш е сир^чв к ^н намен4на и отређена, о томе в мало потежко бв !ло докучити: зато се морало мало и лукавства употребити ; т. в. Радо — и прјлтелвски разговарашћасе Домаћица отводила е Доилш у кил-ћрацт. (@реј|"еп?ашш«) или у друго кое лгксто, гди су се потаино, да 1И нитконечуе, могле п<>разговарати, и тамо Дпмаћица е отт. Доил'ћ ио гдикош овакову т® и " ноств искушавала, и за сваку е са вкуснвш 1 * Украинскили воћемт. обдаривала. Међутим'в су и дћвице лшбопмтствовале и трудиле* се, да и оне доклче, коми « момку кои Д е " воика наменЈзна. Заго су оие потаино изт. куће СВОИЛ1Ђ пр1Н .ча шилале старице (бабушке) да пв1таш, св киме ће на светкован^ Божића доћи, како ћеду се обући, и т. д. Ова по зиванн и справлннн транла су до Туцв)НВ ла и то до вечернвн зв^&зда (до зв'ћзди) ПЈ)ед г