Peštansko-Budimska skoroteča

461

баднми данЂ ; ербо на оваи данЂ све в мораио ПО обБ1ЧаШ НБЈОВОМЋ ГОТОВО бВ1ТИ. Наипосле осване имт> и самт, Л Б о ж и ћ т» а (Ве .шк1И Данк), на кои су сви Православни цосле тако дугогт. поста опетт. мосо почи ннли ести, и то тако иотру рано, да е погдикои Старчићв до полдне веНт. неколико часова отспавао бмо. Но тек-в што су се ови избудили 6 б1.1и, то су им*б онда прнступали сб1Нови са своилгб Госпама, те су 1И леио з1олили, да 6 б 1 имђ дозволили , да они своо тасгове и пунице походити, а снае опетт. као своилп» родигелвима отиКи, и пристоино имт, почествован1е отдати см'&ду. При отиазку заповедиле «-у ДомаКице младБши Госпама, да се изв 'Ј»сте, какви су гди момцб! нозваки; ербо су сн о томе Руске Матроне наивећма старале. Овакова су пос^шенјн тран .1а до предт. са.мо вече, и управо цредстав ллла су едант. начинг, конмт. <;е испБггивало и искушавала. игга се и.ма от-б светкованн оЧекивати. (продужен1е »'и-ћдуе ) ПЕРВА ЛН)Г>0В 1> КАРЛА V. 1 <• т о р I ч е с к а Новелла. (продужеше.) — бто столице, красно мое д'ћте, рекне Тованки Цирт., пакт. сћди, и приповћдн мн, шта се сч. тобомт. догодило. — Ваше Величество! — Шта, зарт. тб | мене знашч. ? — И живи \п> овде у овом-б двору. — Н те 10ШТБ досадт. ни са.ли. видјо; а ево већв десегт. дана, откако се н овде налазимт.. — Што се тога тБ1че; то се лагко може Ваше Величество кодт. мое тегке, Грофјце Лалашгт. потужити, пришапне Цару см'1;шећисе Клаудш на уво. — Де тм говориБИвче, малко взбјкт . за аубе, отговори Кај)ла К.лауд1н», даес1. тбгмт. твоим-б гатанћмт. неуплашишт.; пакт. опетт. дал4 са умилнБ )м -б гласо.мх запБЈта д'ћвицу; А шта си ТБ1 гвде?

— Л самБ овде кодт. милостиве Госпоже огб Лалаингт> у с.пжби, а ктому јоштб и н^зина самв дружбена прјлтелБица, отговори д4вица, и при овбпл, р ^чиа обори очи кт. зр.млби : ерЂ садт. наеданпутт. осћти у себин г ћкосердца волноваше, да сир-ћчв не чини добро, ако она и дуже у краснкш и обаателнбш Царевт. обликг узгледа. — И ГроФ1ца се гако за мене стара , као друга мати. — Тб! си дакле едно сиротче? — 6 стб , Ваше Велич^ство, на служби; а принадлежиит. оскуднои, али пошгеннси едн< и изт. Ауденарда Фамкпи. — Како се тм новеип.? — !<<ванка Вант. Генстт.. — Л се особито рад\ емт., што салњ ти ма у чему послужити могао. рекне Карлт. 1ованки, и то не, као Царт.. него као едан б учтивми и \1ладБ1и м\жт»: ербо га е ц г &о н4нт. тћлеснБЈИ строи , а наивише умиЛнвш н'кнт. говорч« вко ил'кжо 6 б!о . И ово изрекши онт., \зме 10 за нЈ;ну н1;жну и б4лу руку, кошона неусудисе натрагт. отети. Но, умирисе већв лушо ; и зашго тако деркћеш -б? — Н самБ се Ваше Велнчество одв- ћв уплашила бмла, отговори му 1ованка, и умилно се осм-ћне. — Мене е данасв Ваше Величество изт. руку два она гонители избавило, за кое ћу, докле годб узжлвимт. благодарна остати. — Заиста 6 б 1 се онда, красна 1пванко, пј)Оговори 10и Карлгнаово са лтбведостоинб1М ' б изразомт., пожелило. да се за благодарноств изб тако красни \ста, као шго еу 1Воа, добивену, исга услуга \ чини. — То е права истина; промолви тихо Клаудш, кад-Б е видт, да е младми Кннзт нко очн свое ужиж1о, ако Ваше Велпчество 1оштб и дал-ћ тако са 1ованкомт. Ван к Генстт. узпостуна, да е она тект. изт, одрне 6\ице у тихороминашћу мипицу побЈн ла. — Већв су она два Господина отишли, тако и н би желнла, да идемк, но маломт, молчанк) про!овори 1> ванка.