Peštansko-Budimska skoroteča

469

^е. Екгле.ска тве н Ј јму послм\у, преиммцество, и кр-ћпостБ дарнвати; будутви Хаин|)1чт> V. Јзи .ча незаузданог-Б безаобразЈа Кормило, с-к гоима ништа залставити у станк) Ј нЈе. — О сирогно Крал ЈјВСТВО лое, твј си са внутреннБ1мн несогласемт. из г в те.мелн потрешено! Кадг моа брш а твое невалнлство задержати ше могла; шта твешт. тб1 предузети, кадт> невалалство твон брига постане Хаинрјхч. V. Насл-ћдникЋ Крал 'Јз в с т в а Е н г л е з с к о г т.. отгпвара 0 тцу с в о е м у за преступленјн свон: „В а ш е 13 е л и ч е с т в о, м и л о с т и в 4 иш 1 и Крал10 мои! П[!ерадостно 6б1 сћ мо има сузама чувствителна и горка пребацБЈвана Ваша заде; жао, ире него што сте В б 1 нуни нрости 10 штб беседили, кон самБ сасвимт> преслушао. Круну Вамг Вашу предаемт., и Б огб кои Круну Царску безсмертно носи нека Вамт, ладержи, на дуга времена! Та дл са .мБ а кадгодБ Круну Вашу већма граж10, нежели гласт. имена ВашегЂ, веКма, нежели честБ Вашу. О! онда нект. неустанемт. нигда сб овб ! колена, ст> коима самБ се предт. ВашимЋ Величествомт. поклоН10, при коемт. се в"ћрно сердце мое краинои и неограниченнои покорности научило. В емогутБ1И Богх нека ми сведокт. буде, како> се речБ Вашегт. Величества сердца мога смертно коснула , гадт. сзмб изт. друге собе кт. Вама повратЈосе, и нашао, да В б 1 ни дБ1хали ве^Б нисте! Кадг 6б1 тко рекао, да се д овде претварамт.. О! нека таки сад -Б погинемг, и да не живимт. нигда, на кое се данасЂ отважуемЂ. К .адЂ самБ се кт. Вама повратш, да Васк видим - б , будући самБ МБ1 слш, да сте већБ умерли; онда самБ Круни Вашои проговорјо: „Она брига, кош гб1 ме ни налажепгБ, изочтила е т4ло Отца мога." Докђ самБ а овако говорш, и посТупао; метнемтЕ. Круну ов \ мени на главу, да сб нбом б као сб непр^ател ^м-Б , кои отца мога предт. очима моима уб!н, као ц4рнБШ Насл ћдникт. у про гивкостб уђем -Б. Обаче, ели Круна та сердце мое сб радост1!о испунила, ил' е духт> МОИ КБ ВБ1СОКОИ поноса МБ1СЛИ подигла. О! онда некЂ ш Богт. Велик1и вћчно сб гла-

ве мое скпне. и нект. уреди, да н наисиромашнји ПоддаиникЂ будемт., кои са пунбјмђ страхопочитан1емт>, ст. пунбшт . ужасомт. предт, Вагаимт. Величествомт. стоимт>. У Пнрошу, на краи Света 1843.

ПРИПОВ^Д Ч И Ц Е. Русс1нни с у тако да кажемо природни ТерговцБ!. Све НБЈове природне способнпсги своиствлшсе понаивише за Терговину. Зато не може Лвраамово сћме у Руссш да процн-ћта. 11'Бколико Холандски бвреа молили су Ц »ра Петра Великога, и велике сумме нов''ца обеКавали , да имт. дозволћно буде по Русскомт. Царству терговати. Царт. Пегар ћБшву молбу отбје, говорећи имт>: Задержи ге новце ваше; ВБ1 у Руссји не бм сте добро прошли: ербо еданв Русс анинт> е млого хитрш, него четири бвреа. И заиста зато ЧиФути и немогу у РуссЈи да прокопшаш. бдант. СвепЈтеникт. докаже у-својои проповћди, да е Богђ све добро начинш. То едногт, отт. н -ћговБ! Слушатела, кои е гербавт> 6бјо разсерди. Кадт> се служба соверши, проговори онт. Свештенику, В бј каже те, да е Богт. све добро начин10. Може ли то стонти, погледаиге само мош гербу? Мои драг1и брате: вели му, Пропов^ћдникЂ, вб 1 сте за едноп. гербавогт. и верло добро начин^нт.. с. м.

В 4 С Т И. Изт, Кариоваца. Н];гова Ексцелленфа нашч. верлии Господинћ Арх^ешскопг и Митропои1тг, видећи да е необходимо нуждно, да се Свештенство како Зпанјн) своме н Достоинству, тако исто н кругу д1ателстнои свое, сходно воспнтава, поднео е Процхеше свое КБ1сочаишемг М4сту, да се на 20.000 Фор среб. износећи упраздн^не Епархје Бачке приходи за три или петт, година обрате на основаше едноп. Семшарјума, у кои ћедусе само они, кои су Фмо( офјм совершили, пршмати. НЈгова Ексцелленц1а на горе поманутБЈи конацЂ е и от-б св1ш Народнм Фондова 1нтерессе за неколико година понскала.