Peštansko-Budimska skoroteča

516

и повмтенми к»Ј>агстерт., гои сво у н ив^ ћемћ стенену ч*вствуе? \1оже бмтн .»аднп н»'мар .1Бивм и жа.1о< тна < гтј >пги ' мпоги' отпца ? Же з«иста, него у гореКои и репногтнои души мате[>ш. Оне стј.мт>г.«нл . у н >лу скачу, да бм д'ћте свов, непромотренно тпмп падше, избавити могле. У ватру бент, об втра трче, да бм д'ктенце свое у колевки < павагоКе, инт> пожај>а освпбодити могле. Оне гр.1е гаснимт> биеде и разсутомт. косомт*, с н наивеКимт. духодвижен !еМ1> , мртво ј 4.10 своегт. гниа, КОИ (ј V НарДЧ110 ИБИНОМТК душу ИСГПСПО. усгне гвое на ладне н*ћгове >стне претиснувши, са сузима своима нечув« твеннв1и непео н"1>1овт. с живити трудесе. Ова ве.шка пзражен!а. 0!!И душу и срдце проб|Л1оћи чертежи, кои чнне, да намт. у едно време срдце од'ћ чуда, сграха и „иобови куца, нигда нитко другЈи, разв^ женске ни <* притажавао, и нигда не Кеду другомт. комђ , н^го нвима принадлежаваги. Оне имаш у ов^кЈима тренмцв1ма нкшто на себи, што ш п; че свега возвв1шава. и кое намх као да нове душе одкрмвамо, или познате егтества границе нрекорачпга\;о, нко чинисе. ПрЈнтелБство чинисе да 6 женскима н^што ређе; но признати морамо, да кадт. се кодт. вви то укаже . го много 6 н4жш^ и отм4ше. Млжки имаго ввние д1>иа', и иоступанн\ нежели поб^ждешл и пр1нтности у пр!Нтелвств*. Често го увређивгчо, кадт. свое у годности траже; и нв10ве наинћжнје ммсли. ни су доволбно мудре, и проницмтелне, у смотрен1!о ма.генкостЈи, кое велику ц'ћну имак). II > женске и\1ак) чувственоств у мнлбјма и бдИнственв1ма стварма, код нвима о свеДЈЂ и в]>ст1е дае. Нпшта се одт> нви не сакрвЈва. Оне изнађу нрЈнтелБство, кое ћути; страшлБИВО прчвтелвство охрабраваго, и гтрадагоће знаду оне на пр1нтнми начинт> угћшавати. Оне посл^жуго б лно срдце с-в много оти^ншмђ худож <'Ством -1. много лакше; оне нћму покои УЛВ1В;.ГО, и ч не, да оно н^мирт. свои не осћКа. Оне особмго знаду д*ћлима цћну нриложити, кое иначе никакву имале не бв1. Много пута, при важнвгма догађаима, желимо мв1 мужко лице за пр1ателн имати; но много вв!ше, и срећнје есгв прјптелвство

едне жгнске желити Женспе имаго у лгобови ПОДОбне Н4ЖН0СТИ И ЛГОбкОСТИ. П(> ПрН!. телБСтсу н лгобони долази доброчт.ство ц сабол ^Јзнован ^е, кое душу б^д;<ма и ц< срећама сагожава. Поанато е да е то поиапш.ппе своиство женски 1 . Сваштонви кт. разн*ћжен11о сабо.Љиоваша по6\ждава. Ранне и болестц много н'ћжта чувства у н г ћиу рађаго. Изооражен1е бкте и гадлвивости повређ^е тм :и нбјову н-Ј>жну мегкоств. Чертежт> болов.Ј и уврежденјл лшого веКе у душама нвтпвша п. аве впеча тл ^ шр , кое нвину чувсп.еносгв угн ћтава. Оне дакле морчго и много иимвше бмти, помоК б и подпору подати. 0,че имаго преич^шествену чувсгвеноств естественогк нагона, коа е заната пре многоп. п |.'ОммшлеН1Н, и веКв е помогла, докле дпжко лпце стварв у изм'|{рен1е приводи. Нвино доброчинство 6с1б тога ради можр бвгги ммгћ осмотрено, но в^-ћма заннто. Оно е и много П [!едосторожн|е и н4жш'е Кои женска н1е нигда имала никанва страхоночитан1а сирамт. не1цаст!в. — У свакомт. в1>ку нашзисе разликугоКа черта, ради заслуг*' женски', коа се у томт. састои , да веКу частв царсгвугоКи качества' у св^комт. вћка простору изузмемо, и иороке тога изб-ћгивамо!

АДР1АТИЧЕСКО МОРЕ. (Изч. Сеа1ор|»а .1. Коииаровоп., е(с.) Заго сал1Б и н свагда еожал^ао, цпо тико великји н;!шт> Славенск1и Народ'Б верло мало участјн на мору и у н"ћговвш'в благод4гипнма има; и заиста ово е едан-в отв пе[-вв! оссова, што е исгми оваи Народт> у култу[и, а имен> у 1нд>стрш и у терговини са цћ.љтмв свћтомт., много натра^т. задр.иилгв Народима заостао. Ни еднолп. скоро Еуропеисколгв Народу морско сообрашен1е и радна нје гако препречена и прекинута, као нашелп. СлавенсколгБ. Чеси, Полнцв!, Серблби , Хорвати и Слав жцв1 своа иоселен1а и обв1талг1ца доста далеко отт> мораимаго, нити ш се ово што годв тв1че, и у путу имн стои. А учаепе Р^сса, Б>гара, и Далматинаца у сравненЈго са нашегт. Народа величи-