Peštansko-Budimska skoroteča

11

К 0 близу бдне на рћки Раини лежеће вароши прикршесе онг сђ нБима у проето вдно обмталише, гди се погзда, да ће, ироменЈВШИ свое ил1е и сасвимт. дрЈгчЈе узевши, краи расиа.гЈ.н 1.1 немира у свакомт. уадоио .н.с п'.\ и мирЈ дочекати, или, ако баш^ и до нћ1оее ове снизке колибице плаитећи немири до пру, то да ћебезб -ћдноприб^жише на другои страни Раине наћи. графт. от-б Монтреа.п, заиста сад |. имадлше узрока, са новммђ оввкмђ своимт . жииотомт . задоволант. онти. Онт, никаково писмо, нити какове новине н1е до 6 бш, ј коима нЈе нашао жалостно описану кончинј живота, сродника или ирјдтелн свога- Он - !. в ако сгреиЈо за лгобезну свош дћцу, коа су се сало за н"ћга, као за наилшбезнјегт. нбиног ј. отца непрестано старала, и кон су се осв^ћдочила бмла, да е име н^ћгово, као едногт. сваке чести достоиногт. старине, већв на смертБ осуђено; зато су се и нотрудили бмли да бм нћгово овд'& пребв1ван1е 10 штб већма затаили. Али Октав1И и Ермелјине непрестанно на оорезу за свогђ о.тца бдећи чисто забораве на собствену свот безбкднЈ сигурносгБ. Они кадкадт. ио шјишикј около нбиногб обмталинда ходатКи пЈшталисусе ј свако/ша разсмогренјн и бриге, отђ кои су се у присмствно родитела ако заустезали, само да нн бм н ћгово сердце, кое е и онако скорбнимЂ за нки бригама обтерешено 6б 1 ло, ЈОШТБ већма смутили и оскорбили. бдногк всчера дакле, кадт. сј они обое с]:дили на краи шушнака подђ еднншх дрветомг, и ј РаинЈ гледали, коа се пос.г];днб 1 лгб шштб вечернБим -б зрацмма блисташе, рекне Ерм1лЈине своме брагу: ; ,Видишђ брате тамо на другои страни р^ке, оне брегове, по коима цвћтаго вјногради? Мени се чини, да чуемв весела пћвана, кон се садт. тамо ио нкима разлежу. А овд^ћ каково е глуво молчаше! Ахђ , та зарг ова Јзка р-ћка може тако јжсг"нб1и зб1дт. начинити, кои раздЈзлме животђ народаца нћнммЂ обрежјнма обБ1тава1оћегт.? адђ а нојјбјслим-б , да 6бј само за едно треН Ј ° ка сиаб Ј овј међЈ преити, и сђ нбил'а еошзитисе могли. а — —

„И добро знамт., да мои отацт. мбјсли , ! да он в зато мора на овои страни заостати, да 6 б 1 могао свон добра поради наст. полјчити и задержати; ал' шта хзснј наслћдја и богатства, кадв мб1 несм^мо сђ НБИма сло, бодно постЈпати, мбшлити и чувствовати, пакт. 10штб КаДЂ МОраМО СБ нашомт. лн )боВ1К) и сакрвЈватисе ?" Октав^а ни мало ман-ћ, отђ сестре ^ мј , тиха ова слободе н среНе воображен1а ни сј побудила; н онт. се садт. нбои зав-ћида, да Ке сЈтра данЂ свое молбе сђ н"ћнима С010зити, пакЂ да обадвое просе отца, да се сђ нБима на онј странЈ Раине, гди златна слобода влада, преселе. у истб 1 и махЂ, кадЂ се сђ м-ћста дигнј да се нбиномђ обв1талиидЈ поврате, Јхвати Ермелшна брата свога за раме, и покаже мј повелику еднЈ воорЈжанЈ четЈ, коа ездише иреко равнице, и коа видашесе као да ће Vнра†шјшникј свернути. Октавш безЂ да даде прим^ћтиги свои страХЂ, пође садЂ нгтрагЂ пЈтемЂ , кои Јправо КЈћи воднше; но онђ 10штб ни 20 кораклаи не јчини , ал' га наеданлЈтЂ воиницб! и сђ десна и лева обколе, и унравивши на н'Јиа батнете заЈставе га; пакЂ заишту отђ нћга пасошЂ; кои онђ неимагоћи буде отђ нби таки ЈхваћенЂ и поведент. Онђ чЈгоћи СЈрове нвине грднћ и псовке, лако е номб1Слити могао, да они Ерме.пину ни сј держали за н"ћгову сестрЈ, иакЂ гоштб и самЂ нађе за паметно, да се иста стварБ и иретаи. Али нремда безЂ свакогђ ору ж1н , то ипакЂ благородно нћгово постоанство иринЈди воинике свако почитанЈе спрама младогЂ нЈјжногђ сгворена, кое бледо и стрепећи свое лице на персима брага свога прикрБ1е, отдати. Онђ наскоро дозна, да га за Бандјита,, кои сј ј оно време цћо пред"ћлЂ ј страхЂ довели, держаху, и наииос.гћ чуе, да ће га и у оближнго варошЂ у тавницу отвести. Онђ у средЂ овеизненадне несреће сђ тб 1 мђ осећаше себи много лакше бмти, што се изв^ћспемЂ осигурао, да му се отацЂ ни ј каковои опасности не налази; кое се исто примћтило и на Ермел1ини. Они дакле одпраћени 6 јдј ј варошЂ, гди са сви страна народЂ гомилама поврви, да ји види: