Peštansko-Budimska skoroteča

мора узети и бацмти. ~ Нћки надал^ тежр, како бм ее одт. други нагчиии доброти, како 6 б 1 другим -б ласкали, епрама други човћчно и лјодски показалиее, а и себи почиташе кодђ други прибавили ? —- Што се овогт» посл4дн"ћгЂ тмче, тога има у данашн^мђ св"Јјтј безт, м-ћре; свакји хоће предт. другимт, велик-1. да буде ; свак1и иште и захтћва славу; нект. допустимо, ако и то бв1ва , само да едант> другому ненавиди, и да ецант. подт. другимЂ лму не копа, — чуемт. и н у духу оне гнусне изражае, кое нћки нествЈдесе произвесги сверху Мужева, коихт. су труди по праведномт, стваршРазсудителн) велики; видимт. неустмднми езмкт., кои као мачт. другима много б^ћда приправлн. О Аршо! зашто патимп. онаи лкпми изразт.: ;? Што желишЂ, да се теби уради , чини и т 1.1 другомт." кадт. се тако имаду ствари у кругу чов^чЈемт. — Шнји теже за лгобок1ш правде и истине; али молимт. те, покажи ми такове, изброи 1и: О заисга нећешт. се дуго бавити при изтраживашо и броннк) таковБ1Хк; но шта више, 10 штб ћешт. наКи гомилу онб 1 хт « , кои се труде, да правду другихђ уничтоже, и кои истину нећеду да познаду, — плодт. само у своимт. баштама трудесе умножити; кровт, гуђихт. хоће да поруше , а свои твердимт, да задерже; дрва у туђимт. шумама краду, а свон штеде, — о не 6б1 ли дошао горнвЈи вћтарт., пак-Б 1и поруШ10 — Ло онБ1ма, кои се баве на мору, кадт. се жестоки таласи колебаш! доцкант, е онда ВБшати : „ако самБ кривт,, бацБ1те ме у море. л — Наибол'ћ е дакле оно, што чов&кђ учи на корБ1СТБ обратити, и више пут' ускликнути; што е теби пристоино о св^ту! то е и мени; ништа ми недолази прерано, ништа прекасно, што в теби право. Све ми е плодт. отт. нарави! што ми твон саина туба нав^шћуе, у теби е све, изх тебе произлази све, кт» теби се повраћа све! Ако е Римланомт. слободно 6б1ло ускликнути , о МИЛеНБ1И нашт. Риму! Г рцмма, о красно Отечество! ШпартанцБша, о Солоне, Солоне! зарт, а уста мон зачепити морам-Б, зарт. ћу езмкЂ мои утамничити ? • •.

ХЕРОИСТВО ДЂТИНСКЕ ЛШБОВЦ. (конацг.) Послћ н-ћколико дана поведусе изђ тав« нице разбоиницм у едну твердинш, да тамо ивне послове сгогове. Кадт, су дакле крозг едну шумицу ездили, го нападне на нбинј пратнш една повелика чета Бандшта, кон се договорила и сложила бБ1ла, да свое утавниЦБ1 загворене другове ослободи- Воиниик! сви безн обзБ1ра разб4гнусе, — и Октавш видећи себе садт, ослобођена таки пох^ити свсме миломћ рбдителш, ко коему дошавши кадЂ е у нћгова наруч'ш пао, и кадт. е на ужасно жреб1*е, кое га е сгојиио , поммслго, учини му се, да шштб доволбногт . н!е за свогт. отца , као сваке чести достоиногт. старину, учинЈо. Само Октавш е знао свош безименну нрсрећу. ,У удал^ћномт. отт, св^ћта раз.чученио, гд]; е ГраФТ, са својолгт, кћер1ш жив10, обадвое су добв1Ли 6 б1ли само тавне и неразборите в^сти о судбини несрећника, ко коима е случаи и благообразногт, и огм^нногђ Октав1а спридруж1о бI»1 о• И како сердца обадвога, кадЂ усмогре долазећегт. имђ Октав1а, неограничномЂ рад0СТ110 усхитесе, коа радоств 10 штб већма н'1зжне груди Ермелшне обузме, кадЂ е ОмтавЈи отца молш и заклинао, да отма на другу страну р-ћке Раине пређу, и тамо животђ свои безбћдно у будуиде проводе- Онђ превеликои желки, коа се у душм несретногЂ младића произроди, да бмт^е свои наилгобезнш на св-ћту осигура , немогаше противЂ стати. ВнутреннБШ гласЂ непрестанно Октавн! вкшаше, дасБШЂ ГраФа Монт р е а л а , кои е са знакомт, незаслужне срамоте већв жигосанЂ, више несм ^ћ живити. РатЂ буде Октав1и в'рло добро средство, да свое нам^реше, кое зарЂ ни наичист1а н±жностб не 6 б1 могла движимимђ учинити, Ј д^иство произведе. Тако онђ отведе свога отца и сеетру у едну у Нкмачкои варошг; гди вручи Отца Ермелшни, да се о н^ћмЈ стара, а онђ стане у службу кодђ едногг Лепона Своеволвника. С 6 огђ н-ћгове храбрости, сђ кошмђ се у еднои мачоборешн