Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТАНСК0-БУДИМСК1И

с к

1» О Т Е

(С о^и г 1 е г.)

II Е Ш Т А.

■ Л, Неделл

30. Јануарја. 1844.

Год. Ш.

броду живота. Тн ПЛОВНШЂ МИИБ1И брОДв У боив!и света краи ! Да л ћешг преиетит' воде

Доепет' мирно у р а и

9 !

Тн пловишђ бнћам' поданг, Воде е мека груд[.; МожешЋ потонјт ' лдант., Насеет' иа накла прудт. ! Пакла в вечна пропаств; Тужант. несреће ган. Ло, тамо е жуча сластв, Ннт' има туге краи ! Т б! пловицкб, а стрепимЂ ах'Б, НезнаиЂ теби е часг; Кадг ћешт, с' претворит' у прахг Умукнут' весла глас-Б. Пакла е вечна пропастБ, ТужанЋ несреће ган; тамо е жуча сластБ,

Нит'

има туге краи!

Текљ онаи само моћ' ће

Обаћи пакла прудг , °Д1- тежки греа злоће, *„ Каие е лака груд^. П ' УГЈИ мн ' "> т уи броде, °ДУЖи суђе НЂ дугљ . Пресецаи „ нрно воде; У равеке ДолЈ Л ј ГТ> I

Тект. онаи само моћ'ће Обнћи пакла прудг , Одђ тежки грен злоће, Коме е лака грудБ!

Дим. Арнотг.

НЕКА ГРДОВА .У АРДЕНМНСКОИ ШУМИ (продуженје и копацг.) Одма додне Петар-в еђ мени у трапезарио, гди саш> башЂ 6 бзо . Л му преповедимх одђ речи до речи све што ми в крчмарица казаЈа. С ђ почетка се чинаше и нћму та етварх нека гатка, или и опасностБ, ал' сигурно далеко већма претерана нег' ијто е у ствари- Но медкутимт. рече: „Н идем 'б у шталу да донесемт. овамо пиштолЉ, кое лако подђ алвиномт. могу сакрв1ти ; предосторожноетБ презирати не треба." Тект. што се он'1> сб оружЈемЂ вратш, а мћ1 чусмо топотан4 кона. М башт, као што е напредт. крчмарица рекла, три ОФ1Ц!ра у авлш> дотрче. Садт. ки опетт. та стварт. зазорна постане; Петарв на то рече: Ј1 одлазимђ конвма , да наск не 6 б 1 дошавши крчмарг заедно нашао; потомђ отђ васв н већћ не отступамЂ." Ше дуго за тбјмт > постаало, то ето ти заиста крчмара ст. дЈбокимт. кланнн ^ мђ . Нигда у животу пакоетшегв лица а вид10 нисамв. Ио извинаванго што ме ше одма лично поздравјо, будући е 6 бјо сђ посломб доле у кући забун 'ћнЂ, потегне онђ заисга као што е крчмарица већђ напредЂ казала, и сђ томђ молбомЂ на ведро,