Peštansko-Budimska skoroteča

86 гГ,.- т. г.

Не раставлаи тм миио и драго ; Нит' саставини немиио, педраго. Н1е благо ни сребро ии злато , Ве^Ђ е благо, што е срцу драго. 1ул1и Радишићћ СентоиашаиинЋ. ИЗБ4ВИТЕЛБ. Пов-ћстк изт. Древносги Србске, (Одђ Мнлоша Радоичнћа) (продужен1е.) III. Пуна бриге и невол"ћ седила е кодт. прозора верна стпруга Лшбивобва, дру «а свогт. изч> Сабора очекук)Ки; на наиианви шушанБ грчала е она на полћ, мислели, да 1ои Лјо 6 ивои доиа дође. Но све бадава. Брига се све више у срцу нћномЂ умножава, Слутна живбј воображенјн дмиу н"ћну непрестано страши. Она већв дал "ћне може у неизвестносги чекаги- Намери дакле кт» Милошу давнашнћмт. Лгобивоевомт, побратиму отићи, кои недалеко оби гаваше. 1оштб она не дође до дома Милошевогб кадт, иредт, собомБ угледа Страшимира , кои се лукаво осменваше. „Помаже Богб лмбо нокоиногб Младеновића ?*' „А зашто покоиногђ ?-' запита она тронуга, „кадт, е ојгб гогросЋ на Сабор *б здравг и живб отишао ? к дЗнам-Б . знамБ! него већБ гмеђу покоинике бронти можешБ; ер^ га е нашв Царгв на смртБ осуд1о." „Шта а садБ чуемг? — Ахб вишнби творче! Помози мени, и мојои дечици бћднои- — Ахћ Лгобивого, грдна ранно срца мога! Ето твое пламтеКе лгобави за срећу и благоетанћ Народа Србскогг ! — Награда е свему безчестна смртг. — Ахб Боже! зарЂ тако невини страдати могу? зарт. е такова судба доброд"ћгелнм лгодш на овомћ свету?! Не . . - Не! ИдемЂ Душану самомЂ; пред н нћга ћу пасги на колена: молићу га за милостб — да иоклони животх вернога ми друга. или нект. и мене саму погуби!

Овако уцвелћнч упраио пође она двору царском -б. Наивећа туга завладала е срцемт. н Јјнвгуп ,. Цело естество жалостно предт, Н*ћнБ1МБ очима стои. У души нћнои снинни се данЋ нретвори у тавну ноКћ. Све го е на свету већБ ианевериио, само јоштб едн^ единита Рода човеческогт. утћшителннца . . . лгобка надежда нго оставила ни в. Она крмлма своимб горку гугу са у. цвелћногЂ срца нћногв мало ранвенваше. Она е већт. близу двора Душановогт.. Наивећ1и стра обвладао е чувствама н"ћнммг. Лице 10и бледо, као криа. Руса коса расплетена тамо амо прострла се. (>два дише одђ тежке туге и неволћ. Недегкда јои тихо шапће, да е кодт. Душана Спасен1е н'1»но. Али ах -б ! . . . све у т и л б и част. пропаде, ерБ и сама надежда нго наеданпутг изневери. Бадава е она двору Душановомг ишла. Бадава Богомт. живбшб преклинала дрорнне да го само кт. Душану п> сге, кадт. го за живу главу пустити смели ни су; ербо е Царт. дошавши изт. Сабора нбимн заповедго, да никога , кои бм се усуд10 за животт. лгобивое†молити кт. нћму не пусте. — Све е садт. тебе о несрећна Лгобо Младеновићева! изневерило. ВећБ е вече приспело, последнБИ Сунца зрацБ! бацише се на землго, високе ку. ле нашегт. благочестја блистале се на све стране, и цело се естество у наивећои красоти свогои указиваше; кадт. се мужг внсокђ , гоначкогЂ стаса, строгогЂ погледа. усамлћнЂ кодђ двора ЦарскогЂ у башти указа. Онб е црномЂ до землве халБИНомг заогрнутЂ, главу му покрива црнЂ, ш>внсокђ калпакЂ белвтмЂ украшенв перћмЂ. Д,'" боко заммшлћнЂ, баца онђ погледЂ св«и на далБну околину. Тишина е велика око н^га. Онђ е бвго ДушанЂ ЦарЂ Србскш! Овако заммшл -ћнЂ тргне се на еда н " путЂ, чугоћи нагло дисанћ- да К.о се с а Д 1 ' овамо приближуе громовито рече„ и ос врне се. „Несрећна Супруга Лгобивон Младен 0 вића <( одговори на то Милица, и иростре се као мртва са свогомђ децомЂ предЂ но' Душанове.