Peštansko-Budimska skoroteča

110

Ублашит' Царч. ће Србскн премнлп родг! Онг срећн путг му правн отворитн! Добра се д4ла ту у храму Светомг пресуђум: ту ће с' ре шнт* И Србског' блага вопросг, водећн и К ђ величм путЂ отворнтн! ? — Стећев'на Полеже грдна ветру на акомг: Редкон се промени днве душе Нанвеће: Србе! 1осиф"б намг слугкнт' Ев' поче кр4пко верно, Србинству!да; Замеиит' онг ће образг нашн Предака, оставнт' споменљ вечан; Врлнна та запрема у грудима Мложнне лвуди лвубави заражан, Разв1н мекоств душе, срц«. Чуемг већв немоћне старце овде, А онде момчадЂ несташну зборитн Умилнјјмб гласомг, Србскогг и ДаФвиса У зђ фрулу свом мило певат': „!Кив1о дуго 1 оснфс , ннлн Пнтомче кротког' М о и с е н : светога Кумнра муза Клашчански: уиео Кои а ДухЋ саон с' два ааизећа Орла сћдикит' у добп Еаибол^! РадостБ се та сваког' Србллнва чнтети На лицу може, коме 8 животг б«л', Тко к' слааннмг д-ћлаа пут» в лепон Намери отворент, видкт'желн СпокоанЂ. духомЂ, стра беаљ свакога Подг ведрнаг пебок1>, гроаа гда с' ие чуе Нит' стрзле дмтн гласг, у&иват' Плоде тко и1е рад' аиша«'' Творца! ? Слобода сваконЂ мнла е, обшта и Лмбавноств Око правде гдн допнре, Ту права молба место ниа : 1 осифђ велика д$ла Србска Оправдат' верно, свету ва вмдшкг башг Изнетн краснн завичаи дедннства; Нек' нам -в га Б огђ поживи само Здрава и дуго на радоств нашу!! ДавидЂ МилошевичБ Пресвутерг

СЕРБСКШ УЧЦТЕЛБ. (с1> Н1шачко1"1.) Прерађено и Богослонскима и Иреду. готовничкима Учителкима и ^ченнцмжа по свећено (одт. СтпматониК^.) (продужеије.) Сматрак)Ни В.) иа нараи <а и хлрактеркка сзо»«стиа Л читеи1;на, то мора имати он н: 1.) ii о б о 5к н о и д јј т и н i, с к о чу 11сгн 0. Оин мора за Вћрозаконк чисго, тОн.ш кЈ цаК )Ке и одвеКк задзето сердце имаги; бр'к иодч» овнмг само делои.гкм * дум к'1;| ове школе по6о;кант> 1»е иостати. Само вЈ.роиспов^дио чјвсгво у станш е јчшштн, ди се у дћцм нраво од ушевд^н Јј за високо честитогт. ;; в о сиит«аја" иослованј, родн и нанред>е, безк аога не само што вкрозаконо ноучаванћ хладно и бешлодно осгае; него ^оштв и свааа друга наука лишава се животворне тонлоте, немавдћи и наиманћгт. нлода и благосло»д. Само онда, кад"в» ♦» Л чителв ув^рент. и за О^розак ^ноиЋзаузетт., моћи Ке онт .душИ ^чеииха свои говорити; ерт. оно само, што одг сердца излази, пгтт. свои опетт. кт. сердцу налази. СЗамо што се ст. нравћ1мт. увћренкиг за „воспнт а Н1 е и изображен^е" чини, уо .моае на н&а»не душе дкиствовати. Тако дакле нанглавше 6 то, да е народнми Учнтелћ, ХрјстЈннске д&це Лчителћ, кон « Хр1спмнскомт. иобожношћу и в1>ро.иђ непрестано «д шевл кнт> и угр4ант>. Ово 2 «иво за Б^розаконт, одушевл^н^ мора се и у само.м-к животу ^чителЈшомт. видкти: вр-а, нрии'1>рБ н Ј >говб нанбол ћ може на ув-1>рен'1» д^чино д^ћиствовати. Зато нека св сиаколко а > чителћ иостара, да чистт. нредг св '1лЧ )мт> и изнутрашш>имт. своимт. СуД10М1> буде; да сами нћгови прим&ри науку н г ^гов^ голкуш; пакт> ће онда текв извЈјстант. бв1ТИ, да ће н ЈЈгова наука праву кормств доносити, и да ће спомент. н&говт. вЈ^чито благосилан* бвгти одт» онм, ч1е е душе онт. снасао. У наит&шнЈш свези ст> побожношћу стои чисто, као што 6 у д&тета, чувство ^чител4>во, В%а и чувство за невиноств; и чист°"