Peštansko-Budimska skoroteča

21,

ПЕШТАНСКО-БУД ИМСК1И СКОРОТЕЧ А

(С о а г I е г«)

II Е Ш Т А.

Неделл

12. Марта 1844

Год. III

мое з\доволбс гво у несређи. Певаи , певан негрећо! Срећа е умерла ; Грозна судбо весеисе! Радоств е заспала. Сердце мое уживаИ! бцагоћи, тугу; Нити више изгиедаи ! Премииу Сунругу. Очи мое пиачнте, брт. то ваМЂ е радоств ! В4дно лице квасиге Суза д!ите сладоств- Туго мон лгобезна, Подрангои ми иице ! Ут-кхе ми ерг бездиа , Прогутала сердце. Берзо тецн несрећо, Грозне пиети венце ! Изгуби^на о срећо Не прекидаи ианце! брг е мон судбина Да м' среће напредакт. Из* всеиенне дубићина Закриии цернг обиакч.! —^ У самоћи Јживамт, Весеиимсе сг нкоме ,

Грозне сузе проиивам-в РадостБ сердцу моме! У несрећн пиака ћу Сђ нбомт . се весеиитн. Позванг у гробг скака ћу Сиадко почивати! У Румн М и и о ш % Ратковнчг Јеродјаконг.

ФРАНКДИН1 *) (одђ СтаматовиКа) Изв-ћстна и среКна будуКностБ н^ћговогт. отечества душу 6 н^гову ожинлнваиа. франклинт. е свок) радостБ ст> наивећимт. одушеви-бн-ћмг пр»нтел!0 свомт. Васингтону саобштавао, што Ке то дочекати , да отечество свое сасвимт. срећно види. Но на жалоств благородногт, нашегт. старца болестБ тако здраво овлада, да е онт. за посл4днби 12. свогћ живота м"ксец1и сасвнмт. у постелБИ 6 б 1 ти морао. Докторт. 1 он'б као Л Ккарт. н^ћговт. ово намх о н"ћму пише: наигежимт. тренутцмма морао е благороднБш старацЂ много опјума у себе пршмати, да бол"Ј;тице свое ублажи. Но зато опетт., кадт. 6 бј му годт. бол4тица поуминула бБ1ла, забавлао 6 б 1 се онт. не само читан-ћмт. и веселнмт. свое Фамилје и свои ирттелн разговорима, него се ! оштб

*) види Скоротечу 1843 ч. 35