Peštansko-Budimska skoroteča

127

Д 0 П И с Б. Изг Сегедина, 13 мартн. Како Тнга, тако и Мор«шт> р^ке дан - к на дант. верио расту; кое ако подјЛЈе цотрае, безт. сумн-к нонбш Сегединскш хатарт. неће 0Т 1, воде ииран г ћ остатн, кое бм занста ве.шку шгету нанеио. Доиме (насомн) се на све стране поиравиим1'мболовцм свн су мораии кућн иодоиазнтн: ербо се вода по рмтовм разлииа па и рмба у рмтове е ушиа ; зато она се садн но добру цену на баиубжнницв! и иродае; што е нема башт. сувише. Ктому снега и киш е свак.и дан'к довоикио ; биата н одвише; и тако су се путоии разбиатнин, да конћи едва и праздна коиа вући могу, а камо ии да се страннми кои човект. ус.тди ст» пунмм-1. коима ва седмичивш вашарЂ овамо доћн. Раана е засад-Б при еднои и нстои ценн , само што е маио вчамт. н зобт, поскупниа : тако е ечамх 3. Фор., а зо 6 ђ 3 Фор. н 30 кр. меровг: а аковт. рак!е комовнце 20. Фор. иошје 18 Фор., житарице 15 до 16. фо |>., вјна пакт. ианћскогт. 5 до 6 Фор у шаину. Истмит. путемт. авипмЂ вамЂ, да 6 овм дана една овдешнн Ма1)арица, коа ст. пиатномв тергуе, дошиа у вданв дућант. да промене банку одт> «00 Форинтш, кок) в есенаст. у Лраду на вашару бвшша од "Б едногт. изћ Ердеин зн Сиашо нздавашћегсе Господина прјикииа : но како се гирота упрепасти, кадт. јои Дућанџјн, дчбро банку промотрившн, рече , да е банка Фалнчна, кон> такн по всевмсочаишимг уредбама н предаду , да се швеет^нра. Даић ннинмн ВамБ.дае нашт. Пиеменнтђт МагјстратЂ лену уредбу радн Пр<>с1нка , кои су досадт, одт. куће до ћуће ишин и просиии, учижо, т. е. наред >о в едну пуби1чну кассу , у кого ће нашт. Пубишумт, свак1и по своме м'>гућству на годнну давати , и тако ће се посие НросЈацмма изх исте кассе деиити; да више ае нду одт» куће до куће , и кад -Б гди годћ ннк м а при дому одт. домаћи нена^у, а кон) стварв не затворену усиотре, да е немогу иотаино однетн, сакрнтн и продатн. Г Л.

П У Т Ђ П О С В Е Т У. Год. 1830 бронио се е на Свету одђ прниике 80.000 родова бмиа , и <00.000 родова животмна. Езмка има на земивн 860, а нар4чја 5000. Одг овог i дивногђ чисиа езмка доиазн на АзЈго 153, Еуропу 5 3, Африку 115, АустраиЈм 117, а на Лмернку 422. Ло ндон% притнжава 9 00. кнћнгопродавница, одг кон Лопгманова сваке годнне некоиико миијона свезкш прода, а за сама обавиеша од-б прниике еданг инијонт. франка пиаћа. На А в а и и код-ћ Београда наиазу се разваиине неке гот!ческе варошн, кое е еданнутч. едант. нутннк% поход10.

Н а т 1 к а II т, у Риму нанвећа е паиата у Еуропн н состои се изђ 11.000 соба. У ГенФу притажава, де Кандоит, , наивеће собран1е бмиа, кое в кадт. годђ учин^но, и кое 58 000 родова брон. (Но Баиб1го). У Француз скои изншао е г. 1838 еданв разписв на све Ректоре Академја, да се наука живм езмка особв1то немецкогг и енгиезскогБ осиовано предае. Тако се дакие видн Французс.ка првомг државомБ бмти, коа окове иоми , у коим-б већг х!иаду година оно маио римсши Киассшера читаво изображен1е Еуропе оковано држаше, читаве годнне губи цеиа еуропеиска миадежг, да 6 б 1 одиомке, од-б 6 — 7 римскш Ст1хотвораца и ВитЈа превести научииа, дочимт. |ои много већа масса наиизабранш умотворен!н сос4днм народа непозната остае. Лапнскш и Грчкји езмк -б Н1е садт. више ни езБшт. ученм игодш; ербо наивећи духовн садашнБости нмаго довоибио поноса и игобови к - б свомт. народу, да у свомт, матерн ћмЂ езмку, а не у туђимт. мртвимг гиасовмма пишу. ОбраженЈе нје сад -б више Моиопоит. едногЂ маиог -б преко све Еуропе разсеаногЂ, и средствомг бдногђ таиногг е.змк а скопчаногт. дружства ученн игодш; него е притажаше, украсЂ и частБ пиодоносногђ богатства свјго народа. (ЈгапјГЗ

* )1Пта дакие да рекнемо мм за наша вБцца Заведенја, гди се науке у Сербском -б езмку, као што бм требаио, иепредаго ? [Шта да рекиемо на уведеше странног -Б езБ1ка у наша нижа учниишта; почемт. се у вбшшмђ осим-б тога већг и предае, нин нредаватн мора? Не 6 бј ии и мб1 нашу народностб бои-к сохраниии, разшириии н утврдиин, кадг бм сви се сиожиии, жертве даваии, народнни Собор -Б умоииии, наше Веиикаше пробудиии, и Србскш 63Б1КЂ у внша заведенја завеин ? Л ммсиимт. 6 б1. И кад -б е Французска довоибно снаге нмаиа, да се иа гшекји Киассјкера онрости, шта да рекнемо за Хорвате и ДаиматБше, кои онмма 5—6 Дубровчанима сииомт, си'кдум , и еднако пншу рагв1, 1аги, вагсе, и пр. а од б жнвогб и чистогт. се езнка србскогт. удаигом. Мм Србиби срушисмо огдавно окове Старосиавенског -б езмка, н пншемо свакш данћ чистје, не само како иапгБ народт. по већои части садг говори, него како нравиино и говоритн треба. А Хорвати и „Даиматннска Зора" наиазе све еднако неку особигу сиаст-к и красоту употребиавати за игобовБ некоиико Дубровчана м$етне речи , кое се осимт. Даимацје ннгде иии врио тежко разуиевам, и оиакове речи, кое су нодђ втечен1ем>. таиЈан-