Peštansko-Budimska skoroteča

126

зе г.вор обштине приноси — а горостаси (гигантн) нам краваго и оно срушити, што други крвавкшв зноемт. сазидаго — 0 туров ни ч »сови! неможе чов^ћит. цћломе св4гу сиужити , него < е мора наибол^ за оно бринути, што му 6 наиближе, а да су то јв Ј зкђ м_)жеви мудри различнв! народа' радили, имамо доста примЈ.ра' у пов-ћстницв!; Н1е се заисга бринуо Кромвело, да помогне Турскои,нег'в Французскои; ниги су шначни Серблви лилл крваве свое зное на друго, него да стенућои маици Сербји, кон ш сладкимт, своимђ м.гћком в отдои, помогну. Имаде и таковм у животу часовн', гд-к предсуде весма владавд; евакш само свое почитуе. свое Л1оби, л (Одско пак-в загазуе, заметава, потрпава; али пвттамо: е.1и етоправо? ели небв1 свами оногт, осудјо, кои бв! реко ништа друго невалн, него што Французи , и Енглези производе, Сами Грецв1 и Римлвни бв1аху врћднвш народЂ, — наибол'!. е дакле, да свак1и свое задержи. а у лтдско недира; ербо едно исто расг-ћн'|е, кое 6 у сва вр^ћмена цвало и садт, цвати, нект, у свакои держави и при свакомт, народу у другои сподобости и изкиКенго, несили паметногв човћка, да противу тогв, Богв зна, какове предсуде , гои. — Човћкт, се по св'ћту, за свктт,, и н^ћговт. властитвш случаи ишбражуе; одт, свћта узвша мнћнш, обнЈЧае, предлаганн, начинв, надежде , изгледе, страхт,, и многа друга , ков, ако мудро упогребвми знаде, едно другомт, л ккв дон се гако, да што годб чов^ћкв невр^ћдногв прптажлва, т<» се гонитн мора од н нћга, и добро само, кое осгае »н-ћговв значаи р ћши, н"ћ| а задоволвногт, чини, и све више и више к' слави нуди: гд-ћ се пако такова слава већма заслужити и стећи може, него кодт, свогт, народа, ког-в, да в-ћкоит, лјооити , и за нћга се бринити морамо, иста нараив свакогв нуди : ербо се велн; ГМаШгат ехреНаа Гигса Исе1 иа^ие геЈјђЦ. —

МУДРА ИВРЕЧЕНШ. Што се бринеш-в друже? Сутрашнвш дант, разреши ће и умегшати бригу твога.

Т е р п •&н I е, р аз у м % и врем е, красне су сгвари на землви ; што се данасв немогуКно видило, може сутра могућно бв1ти. Опре д-ћл е н I е човека. - Што е кра. сно. лгобити; наибол^ћму се надати; добро творити, то е велико опррд^ћлете човека. Признацв! едне ве.шке душе, всу праведна и искрена волв, разсудлвива бодроств и берза ревностБ што е добро произвести. О да бв1 се увект, зеленило красно време младе лгобови. Чим-в се може срећа и достоинство дуго време задержаги? Ни ст, чимђ тако, као са учтивост1Н). Они, кои предт, своимт, старјимт, пузе, они су по правилу Турани спроћу свои подчин"ћнв1 или млађи;ербо тко св благоро 1номђ доетодужностно великимт. почитанЈе отдае, не ће нивадт, заборавити шта е онт, своим-в млађимт, дужан-в. Тко свои современика почитан1В ненастои заслужити, Н1е их-в ни вредант,. Ако те срећа приласкава, а тв1 помв1сли на н-ћно непостоннство: покаже ли ти обаче она тамнвш видт., а тв1 се ст, б дроСТ1ЈО вооружаи. Надежда ошибава, желашн вараш, видт. не дае што обриче; зато пр1нтелвице учисе задоволвна бв1ти, пакЂ не ћеш-в ни желан!н ни надежде требовати. Надежда е зора радости, а опоминнн-ћ н"ћно сумрач^е. Срећа не стои у човеческои власти, али му е дато, да може среће вредант. и достоннт. 6в1ти. Мудроств се у несрећи искушава, смиреномудрје у срећи, терп-ћн^е у нужди а богатство по смерти. У срећи можемо се велики показати, а возввпиеннш само у несрећи. Тко ноштено живи, живш е, ако 6 и рано умро . више стол-ћтЈи. Нема ни за кога лепв! пред-ћла, ако н1е у предћлу сердца нћговогт, нсно и чисто. Сам. М.