Peštansko-Budimska skoroteča

143

такви као што смо и мб 1 у младости бнли/' ___ прим^те дрјги. СадЂ момцб 1 обколе Еврема, а девоик е Заиду: — Свештеникљ е покрсти, а она с е прекрсти. ЕвремЂ се јпјти кј Н и, и стаде сватбЈ приуготовлнвати; а Владика размвиилнвати, како ће се Турцнма одол&ти моКи, ерт. добро е он-б знао , да они дуго изосгати нећеду. ^П омозђ Богт.!" 1ванЂ Станко†братт> цпздравла Еврема, кадт. е ступјо после Евремове сватбе на прагт, н4гове собе. д Б огђ ти помого!" отговори Евремт. седећи до Заиде, и пође госту насусрет-в. ^Ступи унутра 1ване, и ручаи са мномт>, лоа ћете жена дворити!" рече Евремт. дал"ћ. Но 1вант. се н^е ни помако ст» ирага, и као да е пречуо речи Евремове загљ]та га: „Евреме, гди е мои братт.?® Евремт, се тргне: „на Граховскои ст^ни — отговори оваи — он г н паде на ираведномт. и честномт. меидану/ „А тко га е сарашо ? с ' настави 1вант,. Евремт. ућута, и кт> землви обори очи. (фЂ онт. е при св010и лшбезницв! заборавјо на пр1ателв, и оставЈо га нверовима и птицама за раану 1вант> оде, безЂ да е и едну речв више говорш. СтегнутимЂ срцемч. гледи га Евремт, добро знамћи, шта значи 1ваноВЂ поодх,— а признавагоћи и самт,, да е кривт.. Сутра дант. разнео се гласБ, да су Станка мртва нашли и саранили. Еврему с« већма разжали и самоп. себе оштро кара. Таки после погреба ступи 1ваново момче у Евремовт, дворг носећи едант. свезанв подг пазуомЂ. 3 Мои Господар к пБ1та рече слободно Еврему, разв1ЛгоКн мараму, у коши е 6 бјо Ј^ттант. ииштолб и анџзрЂ, — „мои ГоспоДарЂ пБ1та, да ли ти се ово оруж1е допада, то е — вели — Станково завћштанје. а „Види ћу, вала л' што а — отговори ЕвремЂ намрштенБ1МЂ лицемг" —„морамЂ га °гледати \"

и Добро! а рече момче, пакЂ замота опетЂ пиштолб и анџарЂ у мараму и вратисе кући „Еврему крвна освета предстои'/' преповедак» 1 оштб таи данв комипе — .Дваново момче 6 б 1 ло е тамо са насл4д1емЂ! а ЕвремЂ таи ма узнемирисе. и почео е ако стрепити миле н-ћгове Занде ради ; данш, ноћго МБ1сао га та морила, да ће мораги свош Заиду, кон га тако искренно лгоби, већв у почетку сладкога на овомђ лепомЂ свету живота, младу удову безЂ сваке утбхе и радости у странномт. Царству саму ос гавити, и кааосе вко, што е тако дивну јепотј изђ отчинб 1 н-ћдара изтргнуо. — При наиманкмЂ едва прим-ћтителномг на враги шуму плаш10се и лат1о ор;жЈа; Више дана не изалазаше изђ куће, ерт. е вид!о , да 1ванЂ оружант. често му дворт, обилази. О тђ тогђ времена жив10 е ЕвремЂ непрестанно у гроаничавои ватри — грудеКисе предЂ Заидолп, свакоако затаиТи узрокЂ поступка свогђ , да е не 6 б 1 пре времена у велик1и страхЂ привод10 но отђ жене спрамЂ мужа свогђ чисте лшбови н1е се могла нћгова туга и печалЂ утаити ; Она е ћутала зато опетЂ, знашћи, да ће га свако ПБЈтан^ћ н -ћно већма 10 штб оскорбиги. . . . ;; ВрагЂ е стаао на прагу Црне — Г <>ре, а саМБ то осећала!" — уздану Заида, кадЂ е годђ погледала на Еврема , кои н очевидно гинуо; и та совћств 6 б 1 га сасвимЂ скрушила, да се ше изненада све другчје променуло. ВезирЂ Мостарск1и искао е отђ Владмке, да се казне 1 'раховски МеиданџЗе: но Владвша памети достоино му отговори: Д д отовђ самБ камнити кривце, ако се Турска обвеже, да ће и она све оне казнити , кои су насЂ ма када увредили или оплћнили." ТБ1 мђ се опетЂ наново започне ратЂ међу ТурцБша и Црногорцмма. „ЗнашЂ ли, а приповеда услужна комшиница Заиди , „да се Црна — Гора сђ ТурцБ1ма тебе ради за ]»атила ? АхметЂ е, кадЂ си ТБ1 бежала, на ГраковомЂ нолш иогинуо, а ВезирЂ закаже ратн Црногорцкша/ г Алла, 1ис> се! Мои отацЂ!" новБ ^кне