Peštansko-Budimska skoroteča

146

и лепо га сараиити. — Кадт. е Пзјто у Магно Леоне, тако се звало место, одакле е онђ бвш, стигао; добро се смркло бБ1аше, зато уведе онт. кон-ћ > шгалу, гди е и мртвогћ до сутрашн^гт. дна оставт: кола пакг бв!ла су му пред1 шталомг. Л 10тру рано, чимв е зора заплавила, усгане Луцш, оде у шталу, да види, како му ствари сток»; ал' есгв! кадЂ уђе у шталу, ни конн, ни обешеника ни кола нашао те. — Шта е дакле бвЈло? — Са вешала скинутт. около полноКи одт> вруЈте у штали паре, будући да Н1« 6б10 на вешалама сасвидп. манккао , кт, себи дође. Кадт. е дакле кт> себи дошао, и свуд' окало себе погледао, незнавши гди е, и како е овамо дошао , зачудисе. Не млого после устане, види кон"ћ, кола, и друге за презан"& потребне ствари; упрегне дукле два кона у кола, а друга два оетрагк веже, и оде. Р1зуто се здраво уплапЈ ^о бвш, кадх у штали ништа не нађе; напос.гћдку е шолш , да е какавт. злочести духт. дошао, и све однео: но при свемЂ томђ запнт ;ивао е онг за свое ствари свудт. у окрул;нв1мт. селама, и едва га сретно у селу Дон -Фел1це нађе, заедно са своимт. украђенмм'Б стварма, Садт. овогђ обешеннка самЂ Пзуто кћ вешалама однесе, па га бол± са штранвгомђ за вратЋ опаше, и обеси ; но садт. е опетЂ РЈзуто у обши судт. зватт., и добнвши пмтан^ћ: „Како га е смео самт. безт. суда обесити ?" — пакт. тако и н&га после годину дана на истомт. месту обесе. Дакле кукавант. РЈзуто и самт. в погинути морао. (Н. Н. из'Б Кенеза)

МИОГО ВЛАДАОЦА. бдант. Селнкт., именемт. Петарх, у маломт. едномт. Кнаа»еству живећи, имао е н^ћшто мало Спаискои Касси плаћати, зато оде лично ко Кнаау и устмено замоли га, да бв1 му одобрјо, да за четирт. недел& шштб платити не мора. Кназ»> радт. се 6 б 1 о осигурати , да ли е Петарк таковогт. одобреша достоант., зато заиште отт. Спаиске Столице о Петр; свћдочбу; Спаиска Столица заи-

ште опетт. ову отт. 13ладћн1а, а Влад4н1е отћ Окружногт. Капетана, Капетан-к огђ Ср^зскогк Ничалника, а оваи от 'б мћстногк Суд1е. М^стнвш Суд ^анађе, да е ПетаЈЈТ, таковигт. одобреша достоант., зато напише св^дочбу, и предложи ш СрЉзскомт. Началнику , а оваи Окружномт. Капетану , Кииетант. Владћн1Ш, Владћше Спаискои Столици,а ова Кннзу, НЉгова Св^тлостб изт . ове св^дочбе осигурасе о Петровои молби , зато садт. р4;ши, да се Петру чегирт. недел4 темрна осгави, пакт. да онда свои дугг изплати, и ово р-ћшеше пошал'^ Спаискои Столицв1. Спаиска Столица Влад^нно, ово Окружномт, Капетану, Капетант. Ср г ћзскомг Началнику, оваи м^стномб Суд1и, а Суд1а Петру, кои ово одобренје получивши, рекне: ,,Охо,'' та н садв више то немотреб}емг; већБ е и шестк недела прошло, — две 1 оштб више, него што самв а потребовао; а садБ имамв новаца и ево да отма платимг." Таки дакле узме новаца, оде. и св и малБШ дугг исплати.

Г1 0 В Ћ С Т Н О Кадт. 6 Царт. Л у д о В1К X В л а гого в •Ј.ннб1и кога у Чинк иДостоинство посгавлно, имао е обмчаи овако му говорити: „Огт. данаСБ добро пази, шта радишг! — Тб1 ни си СлужителБ Лшдш, но Вожш, и како годб тв1 сб другима узпосгупашБ, тако ће се исго и сђ тобомт. поступати. Вогђ не гледи иа чинб и достоинство наше; онђ е Вогг снаног -б човека безк разлике, и само наст> зато на достоинсгво пен^ћ и воздвиже, д а МБ1 сиромаке прогивт. насилни!;а и богатираца бранимо, а не, да се ст. нбјоввгуи . геЖкимт. зноемт. и трудомт. богати.мо. бзгра Закона Хр1спанског 'б тако измскуе; ербо 6 сиромака Царсгво небесно, и о гт. нби насилницБ1 и богагирЦБ1 мораш да ирекуплИ)го. Та е наивећа и наисвћтлЈн Вож1н п*ту- ,а ' за којомт. онт» особито ревнуе, да се 0 Т ' цемт. удовица и сирочадш, и заи^и гител ћмЧ' сирОхмака назове, и по томе морамо и им 0 нашемч. владанш рачунт. дати/