Peštansko-Budimska skoroteča

145

с гране разлеждћиее грми: Садтг. напрасно | дуне ЛК1И в^тарљ, и онаи часк н4колико лј- ј Н1Н разб1е. Л кратко, еве, што е пре н'&коли-1 к о часова Адлпралх предвидеКи прорицао., сгдт» се д^иствително догоди. Наиужаснш олуа бацаше превозе сад'к тамо с;>дт> овамо, тако, да се посумнати мораио о и бавленно воинств -. Крозт. про1ор г 1> изт» свогб шатора све е ово Наполеонт. гледао; кадт> е онб крикт> Морнара, кои сј у помоћв вћшали, чго, отма узме свои шеширЂ, без'Ј> да што годб рекне, похјити на нол-ћ, и брзо оде на брегЂ морн. Овд-ћ нађе онт. забун^нЈ и стрепећу множину, кого е олуа на морске ст-ћне избацмла. Царт> е брзм корацћ1 гам' овамо ишао, руке на прси прекрст^о; онт> ни ст> кимт> не говораше. Нћгови Чиновницм, Генерали и една чвстб нћгове Гарде, кои су се ту дескли, само су трудили се, да га Кутећи испБггаК) ; нитко неусудисе нити какову запов-ћстћ издати, нити себе као за примћрв другима жертвовати ; тако е велика, страшна и обшта забуна бћ )ла. Напрасно садт> лснје и тужше проб1е до нби крикт., кои се пре едногт. тренућа ока Наполеону чин1о, да га е само дочуо. Више топч1СКИ шаика, кое су пуне бБ1ле Морнара и воиника, в-ћтарЂ набацм на едант> прудт>, они сви борсћиее сб бурвма почну плакати и вк.1кати, да имт> се пригечеу помо Н б ; но нитко се неободри. — „Ово е сграшно позориште!" — рекне НаполеоиЋ у отчаанпо — „неможе се то гако лагко допустити, да толики храбри Херои погину. Гди су превози?" — вмкне; — л Брзо овамо едант. превозт., ни мало неоклеваите! 11 салгн идем в , да овб1мт > несрегникомт. НОМО|'КеМ 'б \ и Нитко се непомакне. Ни вдант> несм-ћДе се отважити.Наполеонт>садт> ражлготи сеособито на Морске Чиновннке, кои едант. Другомт. шапгаху; „МорЈ} се нко залголнло; °но се нехможе уталожити; и свакж бм безт. памети бвт, кои 6б1 се огважјо лгоде Избавлнти, кои ма већк помоКи неможе се. ~ Мм Кемо се сви иодавити." , . На ово Рекне им-к Наполеонт. као изругателнБ1мт>

гласомЂ. ^Ха ! ха! Господо мон Морнари Нм се, како ми се види, от*б мора страшите: П > на среКу што а имамт, и таковм лгоД1И, кои се не даду огт> такове маленкости заплашити. Н хвала Богу, имамт. овд+> мое Гренадјире отт> Арколе и Маренж о!" Нотомт> се брзо окрене, нко мане рукомт>, и вв1кне: „КоммандантБ Грост>! Наредите, нека перва К.умпанзв вашегт. Баталгона овамо дође! Ови, Господо лгоа, ни су Морнари, ал' Кете видити, да се они отб хлгора плашити неКего!" Нри овБЈлп. речма све се промене; сви се узбуне.сви се почну мБ1цати и сви за послом' поврве. Са сви странапочне се трчаги и гискати. Многе превозе у едант. част> дотераго и Флотту начине. Дпкле се оао сбмвало, дотле дивна една Кумпанш ГренадЈра изступи изб Баталл10на, и брзм корацБ1 доезди, гордо и поносиго стоеКи чинншесе као да само но мигт. свога Цара очекиваго, пакт. да отма у превозе поускачу, ин» сретникол1Ђ у полгоКт, притеку. Ову нбјову ммслб погоди НаполеонБ и вБПШе имт>: „Сл^дуите моме примЉру, храбри мои Хероп ! и пох : .итимо несретникомт. , кои се ено на разб1енн превозБ! ст. таласима боре , у полго К б , да 1и огт. погибели спасел^о!* (конацЂ сл^дуе.)

ЈЧИНИ ОВЕШЕНЛК.Т ДОБРО, ЧЕКАИ ЗЛО. У Неапол*1танскол1т. Крал-ћвству, у селт Каганзаро, кпе се недалеко одт. вароши Скв1ллаце простире, буде едант> човект>, именелгБ Валентшо ПолЈгнано збогт> свои злочин4нн и уб1ана осуђент., да на вешалалт длчпу св го испусти; кое се у готреннБШЂ часовма и учини У вече истогт. дна, едант. човект., кои се Луцш Пзуто звао, и кои е прилично злата бројо, гуда са коли случаино и са четир 'Б добра Неаполјтанска конн прође; оваи погледавши обешанака , на н-ћга смилуесе, а богатт. будуКи, скине га ст. вешала, об\ че и сгрпа га у кола; судећи, да Ке му кодт> куКе сандукг дати правити „