Peštansko-Budimska skoroteča

154

Шта и' ће рећи то одкло Што на вала видим-б — б4ло, Шта ли китнастг вћнацг таи ? Да ли сте га Моме миле Ферд1нанду нам^ниие Ст. нбимђ му справит' земнии раи! „Н Ему! . . . оте Каи10па Сдесив' струнке дв4 и петг. , . КудЂ н4гова стаиа стона Тјдђ ницао Невенг цв!>тг ! 1ош"б ев' гоимђ едну желм Отцу , МаицБ1, Владатеиго Управидмћ' смеранг иетг : Несторова овогђ свЉта КадЋ преживишг с /ј ;да икта Да у боиБш пређешБ св%тћ ! I"

ЦТНОГОРЦБХ. 1сторјческа пов^стб из'ћ наинов^гт. времена (Чески отђ Прокопа ХохолЈшека.) (продужен1е.) Ориле су се пушке Црногорске све већма и већма по ТурскимЂ границама. Поедини Црногорцв! насртали су на куће Турака, и ниову стоку терали су у Црну-Гору; а Мостарскш Везирт. бав^осе оружанћмт.. будући е на^М10 горде Црногорце понизити. И заиста ше може бв1ти никада већа опасноств претила Црнои Гори, него садт.. ВезирЂ самт. 1б,0(]0 одабранв1 момака повео е противт. Црне-Горе, а јоштв му се и Скадарскш Паша са 4.000 Албанеза придружи. Но и Владвша не дангуби, већв позпве онт. сву Црну-Гору на оружЈе, и заузме све путове водеће у Црну-Гору; кх Никшићу послао е 400 момака: а оне, кое онђ самљ предвођаше, подел^о е по Граховскимт. горама, премда е по гдикое село безг заштите ови гора у долини лежеће Турцмма оставити морао. ^Евремт. св младшга лшдма, кои се буду н4му своеволно придружили, Вранину да брани! 2 поручи ВладБ»ка, коме « хра-

бростБ Евремова и бв1старт» умт. врло д г . бро познатв бв!о. Тект, што в 1ванЂ чуо, да ће Евремг. Вранину бранити, дође онт. таки кт. ово\: е . Оааи башЋ Заиду, кон е тврдо намерила у битку пратити га, отговараше, да не иде ст. нвиме; но чимт. 1вана опази, отт. стра сва пребледи и илашлвиво заклони Еврему прси, ерт. е добро зиала , шта значи код г Цр ногорца крвна освега, — ал' јоштб нје ннала, да у вре.ме рата престае свака лична корв1ств, дакле и крвна освета. 1ван н пошкропившисе светомт. водицомт. поздрави Ев[>ема у име свете Троице, и уђе у собу ст» ТВ1МТ. речма; „ТурчинЂ се оружава противт. нас-в, Еврече; зато, докт. небуду невћрницБ! поб!;ђени, некБ међх нама мирт. буде \ и дНек в буде \" рече Евремт., стиснувши му десницу. — „ХоћеЈИБ ли са шомб ићи Иване?" Доћу. КадЂ намеравашБ поћи? а дДанасБ.® л Добро. Л ћу се преправити \ и Оде. „Невћрни мужу!" рече Заида, „жене у нашимБ харемовима Фале вћрноств Славана. К е невидимт., ^Заидо!" кликне Евремг жестока. „Зар в то н1е истина ? и срдито настлвла Заида — „Твогт. непр1вгела, ората убице огца могб, зовешв, а мене кодт. куће остати преморавашв. Евремт. мало размвпилнва. Л И тб1 ћеии. самномт. ићи! к рече решително. и загрли в, Евремт. е мудро учин1о, шго се тако рано кт. Вранини кренуо; ерг сутра данћ већв су у велико звиждала Црногорска танета крозв Турск1и станБ; но и Турци с» се такођерт. огзивлнли. Османт. Вег -б упути се првимх отсеком^ воиске изђ Клобука управо на Грахово; што се већма приближавао горама, сотимт. чеШће су пуцали Црногорцв!, и по данои им* заповести до Грахова узмицали. ОсманБ 6 за нБима хит10, не промБ1слећи, да ће овимђ путемЂ воиску свош са свимг упр 0 ' пастити; ер-в Црногорцм по едан-Б или по