Peštansko-Budimska skoroteča

170

дину дана поела, сг тбпгб се, на оваи начин"б раанећи, петоро нби лако и лако, и то у много 6 ол 4 лгб станк), за исто време обдержати могу; ктомј пр1е се марвинче и угои; а крава више и бол'ћп> млека дае. Зато 6 желити, да бм сви, вои или волсве, или краве держе , оваи вБниеописаннми начинЂ рааненн у свое Домостроителство увели.

ХАРФЕИСТА. (конацЋ) Садт, се ГроФица у себи Богј молила да 6 бј само и н^ћнЂ мужт, измеђ-Б робова 6 б 10, да бм га избавити могла. И ова н^на наивећа желн бв!ла е изпЈнита. Кадт. е дакле са пиКем -б едног-к за другимт, подкреплквала, одкрБЈла е она ГроФа, премда е подрпане алБине и жалост1ш и тјгомћ опадШ1И образт. имао. Великогљ трЈда стало е нш, да себе неизда, и сакрБ1вак>Ки свош радостб са претворителнБшт, равнодуипемЂ, молииа е она Кннза, да ономђ робЈ, на ког-б е она рЈКомг показивала, слободЈ поклони; и н-ћнои молби 6 б 1 ло е Јдовлетворито. ГроФЂ е свои свеза ослобођент., и нбои поклонитт,, кои ни изђ далека н1е знао, тко е н^ћго†избавителБ; тако падши предЂ овога ноге, и благодареКи мј обеКа мј се богатЈ наградЈ даги, кад -б у свое отечество дође. Садх обадва дали су се на пјтт . ; ал' пре него што ћеду кн цћлБИ свог-б намеренн доКи, ХарФеиста подметашКи едант. заветт. 101ј1гб, кои мј препнтствЈе н"ћга дал-ћ пратити, одђ ГроФа опростисе. ГроФт, е при растанкЈ овомт. снимјо свои прстенв ст. прста, кои мј 6 Н"кгова супруга при брачномт. Олтару дала, и рекне му : „Кадт, тбј презиреш *б са мномт. далћ иКи, и кодт, мене оста* ти; то а незнамт. тебе другч^е овде наградиги, неголћ да а теби ову златнЈ бурмЈ, на коЈои е мои хоругва изрезана, за спомент. поклоним1>. То ми е наидрагоцћже, што н притажавамх, и зато знаи изб тога покиона , колико си гб 1 мени драгоцкнг, ка д т.

се а одт, н "ћга растаемт.. Не мои таи изгјбити, и ако 6 б1 кадгодх у мош отачбину дошао, то нека ти бЈде оваи прстенЂ емацт., да Ку н тебе, као мога рођеногт. брата држати, и све што буде мое, и твое Ке такођерт. 6б1ти ." ХарФеиста 6б1 при овбпгб речма радо н-ћму око врата пао, и одкркм се, тко е, да ше надвладао свого дотакнБивостб , узевши прстенЂ опростго се од-б ГроФа сб тб 1 мђ обеКанћмЂ наскоро се кодђ н4га свратити. Садт. е поитила ГгоФица краћимт. путемт. v свое обиталиште, ј кое кадт. е дошла, сб нимила е наипре нЗзне Аџинске аЛБИне, и ј своЈои женскои о 6 јКи очекивала е сб нестерп4шемЂ ГроФо†долазакг. П Р е пакЂ , него шго Ке ГроФЂ своме двору приспети, дошли сј н^ћгови сродницБ1 и Пр1НТеЛБИ , кои сј о нЈјговомђ повраткЈ чули, н"ћму на сусретЂ, и шаптали му на уво, да е нћгова супруга н-ћга недостоина, будуКи е она, као една одвеКЂ лакоммслена жена, дване^тЂ и више месецш по свету тамо амо вукла се, безЂ да 6 б 1 штогодб одђ себе чути дала. — КадЂ е ГроФЂ свош супругу угледао, дошао е онђ лштитђ предч. нш, и представш е нбози одвеКЂ злочестнб 1 мђ речма двно н-ћно рђаво путован г ћ. Она пакЂ ово чушКи оставила е, безЂ да 6 б 1 се одговарала , собу, и огишла еу свош комоРУ» обукла е Аџинске алвине, кое е пре носила, пакЂ метнувши преко едногЂ ока мелемЂ, узела е харФу у руке, и тако е у саалу натрагЂ предЂ ГроФа дошла. Садв пунч> внезапности пренуо се ГроФЂ одб н"ћ, будуКи е помб 1 сл 10 , да га обсеннва едно нривиђеше; а кадБ е ХарФеиста свош Аџинску алБину евукао, и мелемЂ сђ ока скинјо; он* да текЂ познавши ГроФЂ свош верну и побожну супругу, пао е пунЂ поканни! кђ н'к* нБ1мђ ногама и мол1о в за опроштен-ћ; а.п> она пр1нтелБСКи подигнувши га, показала му одђ н'ћга на поклонђ добБ1вену златну бурму, рекавши му : „При нашемЂ растан* ку казао си тб1, да ми б\де оваи прстен»> емацт., да тбј мене као твогђ рођеногЂ брата држати хоКеш-к, и то, што годђ