Peštansko-Budimska skoroteča

37 ПЕШТ АНСКО-БУДИМСЕ1И

С к

(С о и г I е г.)

11 Е Ш Т А.

Е Ч

ЧетвргакЂ

11. Мша 1844

Год. ЦЖ.

Ко СИ ТН1? — 0 [>ИИОЗОФТ.. Ко СИ ТВ1 ? — Астрономч.. А ко Т1.1 ? — Поета. дновата друштва! Троица ВасЂ насамо едан в другогг негледа , бданг сг другнмг незборн како да сте у распру; 'Гн си — ка' стагун студена мрамора, Скиоп1шехт> очнхћ ммслећега чеиа; А тм — ка' буд»иа како очанник'1, , Ка' неко пиашиио очихч. одмртјехт,, 'Гегиишт. свое виасе стравичне Фнгуре ! Тм — звиждншт, н ноеш-Б и немирно сћдишт,, Свуда се окрећешг, ионоснто, гордо На све погиедт, бацашг сб довоиношћу живомг; Ваин да си сретнн заимб-кннкт. некји ? Али може бшти сбшђ некога Цара ? — Кажите ми моиимт. што 6 Ваше д'1;ио ? Што е ваша дужностБ? рад -Б самБ то узнатн. - Дћио МН е МБ1СИИГ-Б, МБ1СИИТ-Б Н МБ1СИНТИ ДуЖНОСТБ МИ е ТИХОСТБ , ДУЖН0СТБ мн е МудрОСТБ. Л не ВИДИМ1. имде внше него мраве , Сожаимемг ин>де од 'Б нБнне гиуности Гледам 'б море исго како капиго воде, Како нскру едну тако сунце сматрамг, Све на св-кт' нрезнремт., на и самогт. себе. -■ А мое в д'1;ио мучно нсниетено, Неће му се к.'ан довјека наћи ! Даин су ми сгакио см!ешнога своиства Кое ме унесе међу зшездама,

|«г; (;г.

Како иучу сунце у пкшчано море; ДужностБ ми е знати нбнно течеше! ДужностБ ми е знатн НБину веиичину ! ДужностБ ми е гоннт-б репату Комету; За нбомђ вратљ иомитп по ПуСТМНБИ сннбон, Кадт. е за репЂ сватимч, н реп -б јон нзИ.ршп. И када ми каже кадт, ће оиетт. кт, нама. Тадг е само пустимг, а пр^едт. никако! Нреиазимт. ин пред ^и-Б возможности игоцке? !!! б.ш ово дужностБ одђ кое се иудн ? !!! бии чудо збнни да одг н4 поиудимт,? -1Ево мое д ^ јио , писан'ћ, писан$: А дјжностб е моа да иЈепо нишемг ; Природа е мене богата одбраиа: Да рођени дивна снине зоре поемЂ Да свјетио сунце вннматеино пратимЂ Одђ истока свога до свога запада; Да на ведра чеиа их 'рак )ћи зв-ћзда Читамх веин чуда велнкога Тв<фца ! До проиећа преиестБ сб понн']:мт, сусретамБ; Да се питамт. шћсномт. Цара одђ Дубраве; Да игран4 сиушамт. и жуборх потокахт.; Да храмове зиђемт. в4треномт. Амору, Коему су круну на гиаву ставиии; 11рса сшежана а уста маиена ; Да пучину пазнмЂ к'а се в4чно НБИХа Како 1ои се ваи-ћ сребрно разиама; Да иедене круне пиавинама гиедамЂ И св!етие зраке како изт. нбих'б ничу. Аит. су мога чувства струне деиикатне; Л кадг виђу цв ^такт. нођу порођени Подт. жаиостшш* св-ћтомт. пиачуће пианете,