Peštansko-Budimska skoroteča

214

Онг мн душу заждн чувства рођен-кмт,; Н кадт. -1ис ; акЂ чуеии,, 1ј»; бл-ћдг кт> стаблу падне Онт. ми душу троне свонмт. паден1емт.. Л самБ предант. слуга матере природе , Н-ћзина е кнвига танне пунана Ради мога ока в];чно отворена; Д пошћи идемт. прозт. мрачну гробницу, У пред%ле св4 гие в1;чн ге радостн Да гласг мое иире сл. гласовима слЈемч. Лика безсмртнога кодђ престоиа Вишнкгг^,Чудновата служба што вм нспунпте! На зсмлм сте никлн, а зем.ш васт. пнта, Храмт, е нкзикг за васг маленг и т1есанг, И вн сђ н-ћ бЉжите на небо живите; Са тога се вама и каже нарава Ради све на' * б смртне страна и сМ1ешнај Вн сте свети дусчI алг вћтренн врази! Оставаите сб 6 огомђ , л вн другЂ н!есамБ ! У Тр1есту 10. Марта 1844 г. Нетарг Петровићљ Н ^ гошђ , Виадћша Црногорскш.

КРАТКШ РАЗЛОГЂ УМСТВОВАНД О Станш Човеческом -Б. Да се човекЋ изт> ДЈше и тфла сосгон, то доволбно изђ д "ћиСТЕ1Н и изт. чЈнства нћговм видимо. Узрокт. бвта човеческогт. 6 отацт. и мати посредствованћлп. Ј|рироде; но да ии осиих. овогђ узрока душе и природе обо1И родителн, има и дрЈгогт., комђ бн се почетакт. створенн човеческогт. приписати могао? — Одговор-в: Ако е ЈмножеН1е рода човеческогт., од-н почетаа тммђ истммђ начиномт. бћхвало, као и садт., то осилат. отца и зиатере нема другогт. произведен1а човечества Јзрока. — Зашто сј дакле прво свега Начало изнашли 11|Јдрацв1? Ако узаилшостБ дћла и Јмножен1е човечества свагда се у тмлм. истнлгб сосгоало, као и данасЂ, то осимб нарави и човека нема дРјгогћ нроизведен!^ Јзрока, 6 јдјКи е исто у .множен1е ил' човеческо или природно. 11 ако а родт> човеческ!и навект. тако се рађао као

садЂ, то 6стб: сбшт. одђ отца, и тако далћ,то се ЈлшоженЈе човечества у безконечностк просгире: но по гласЈ МетаФ1С1чески правила: „Све, што пре или после, ман^ ил' више одђ сполбногђ втечен1и зависи; или, све ; што пре илђ после, 11 а н 'ћ илћ више се зачин-ћ; вечито 6 б 1 ти не може; а Јлшожеше рода човечеекогЂ пре и после се зачин^, као шго е отацЂ пре одђ св1на рођенЂ. — Дал'1; позиаемо, да се целостк човечества у частима или членовил1а состои, а целостБ она нелшже 6 б 1 ти вечита, кое членови вечити ни су; будући да нема ни едногт. човека одт. вечности трагоћегЂ, у колгб 6 б1 се вечитостб човечесгва сл1атрати могла. ЈЈ будући да човечество одт. вечности не трае, ни улшожеше ни траан"ћ истог-б трааги не лшже. А да умножеше човеческогЂ рода свои почетакт. има, и одтудч, 6 известно, што у времену бнва, а све, шго е у времену, свои темелБ и почетакт. и.маги мора. Свно наст. е една и иста природа; да пре, него што се на свћт -б родилго, не суштествуемо; и будући да су тако сви лгоди произишли, известно е, да умножеше рода човеческогЂ свое н а ч а л о Ш1ати лгора. Како се зачео Родт. човеческш? У почетку умНожен1Н рода човеческогЂ; прве родителћ моралго веровати, кои су породг. имали, али ни су породЂ други родитела 6 б 1 ли . Мначе да су и они отцеве ииали, то 6 б 1 се могло веровати, да ће умноженге човечества безконечно бнги, кое слјо већт. опровргли. Но о првв1МБ отцевима испБ1ТБ1вати можемо: да ли су они сотворени, или су одђ вечности транли? — Согворени су, будући су и умрли. КаквимЂ су дакле начиномЂ сотворени, кадЂ ни су истнлгћ , коил1Ђ слго мн ? — Известно ни човеческимЂ, ни природнвшЂ; одкјдђ сл"1ЈДЈ е ' да ни човекЂ, ни са\1а природа доволлнт. првн родитела Јзрокт. н^е имати могла: ерт» први родителБИ не 6 б 1 могли 6 б 1 ти , да су деца дрЈги родитела 6 б 1 ли : а ни природННЛ1Ђ НаЧИНОЛГБ ни сј ОНИ сотворени бв1ТИ лгогли; ерЂ сђ тнмђ бв! салго природно зачегисе могли, што се изђ доволбногђ и