Peštansko-Budimska skoroteča

39 ПЕШТАНСК0 .БУДИМСК14

С

I® С1

(С о и г I е г.)

II Е Ш Т А.

Неделл

21. МаГа'1844

Год. ЖИ.

ОДЗБ1ВБ на искрене речи Г. Димитрје 1оанн«в и ћ а , одб Богослава Носака МладомЂ Славо-Сербскоме Свћту. КрасанЂ тренутакг моега жикота, Кои ии даде небесна доброга, Бшо е Маи Лепв ко шго раД , У коемБ ее мени На 'Гатранекои с.ткни , Светми Анђео Славанске игобави Многопоиезно едннство обнви ! Саина Даница ко руменон зори, А прол^тнни цвћтт. кђ цвћтку лмбвомг гори; Све народе К'Б < - иави ноде ИзванЂ едногт, Вога: Узаимноств и сиога ! Сиожно живити дакие Братћо ваин, Но светон воиђи мииостивоп. Краиа! То запов^да законч. узаимности, Таи богатг изворг наисиађи радостш; Да бра'1% брата Герии зиата , А Сиовак-в Сербина Едне Маике сшна. Вратко! срамота н!е говорити , Да се игобимо и ћемо игобити !

В ог-б намт, у помоћг, а душевне силе, Кое међ 'б нама свагда нч^е биие! Само сиожно, Д ок-б к можно : Аиде да радимо , И нашко ц^нимо! Па тко зна Кралго и Роду служити , Таи нама кг ц$ии може предндчити ! У Пешти 13/1 Маја 1844 ЕФРОСИНА. (Образацт. свакидашн4гг живота) од-б Б. Ае ча. (конацт.) ж^. 1оштб беиа зора лица помоиииа ше, а о дану ни спомена нема; тишина е владала свЈда, тишина смртна, само е бесн'10 вјорЂ, В1орт> кои срце изћ корена изчЈпаги кадарЂ е, В1орг ј Уроша груд'ма. Ј своти е онте. седјо соби замишл -ћнт., усие су м_у на смеи намешћене, на смеи , алт> горк1и. Ран^ћнт. е 6б10. Срце му е 6бмо ран4но. — Кои неверЈете силу еднога погледа, истолкЈите ми, шта е разрЈ Шило Уроша спокоиство? — ПрвБш погледт«, една искра изђ Ефросине црн1е оч1к) лк>6овб е запалила, кок) Јгасити ше можно. „Л природе простт. СБ1НЂ — проговори Урошг самт. себи — очи самБ подиго на шо, кон читаво ито почигатела презире ;