Peštansko-Budimska skoroteča

258

$ Дудмнтру 5.) Јгинвева, Д« су јг нб О н све доброте , Све дражестн , све днвоге; Никг н она да на мене, Стално ммсли безт, нгиене ! * * * > Врешу 6.) смо » шломћ еелу Мм род|.енн невесеиу, Нашн старп коне бмше , Сиагашесе н пазнше, А на< 1> двое, две маканћ , Нзпред *б наше котобан^, 11оваздант> се забавинсмо, Везазлено ћеретасмо, }Ј то;1л;о се раставлнсмо На иечеру кадт. морасмо. * + 6в' одђ онда десеторе Стада бронмт. могт. наспоре » Кадт. ударн Тоске 7.) руда. К'о бивоиа днвићн гупн.

5.) Дудмнтар!, пианнна, о ко!он Србићн неко баеносиопно предан.е имам н веле: да в Д ^дмитарБ иаи* 1!!!ш;| 11 .1анннЈ1, н да сбогт. тогг ^феко и1, нантеже н »ч> нанввћоит. онагностш жнвота преиећу о* ие игнце, кое нпсћ у есент. оставлаи), н за мор^ на зииннцу одлазе. Далћ ,ка ;КЈ да Дудмнтарт. у утробн сво10и нма неко младотг.орно взеро илн жнву воду, надг којомђ се за нек >.чљо само мнну та, у свакЈн сто годнна едаипутг раскиаиа , и да то раскланана време врло добро знаду: В1иле, Ниаевн , н стари Орлови, и тако, кадг се отвори то е»еро, сви у нћга шмурну, те се окупаш, и нодмладе, као да бн бмли изнова родт.ени; но тко одк м 1.М сало за тренутакт. прн склананм Дудми Т јјк онозднн, т : у ти му е и олуи. — Орловн накт. ко« сретно из'Ј. езера тога омладћени излете, седаго и-а каиент., те о истми заковрчене свое старошћу клшнове обћО и остану као полетарцм. А такодперг н одђ лгодш , бнло кое мужко ил' женско нтлено, кадт. се десн на Дудиитру при томт, рагкланашо, говоре: да може у коруги ил у каквомт. вргу нзх езера тога воде заграбити, н ст. нбомт . , не тект. само себе омладнтн, но и грдне свакоике ране извида-гн. 6.) Вр<'Шт>, село у Носпи '■}.) Тоска, нансвнр1;п171 в и-аискотообраз«!н чвга Тур ске воиске.

Те иамг еело поараше , И све живо растераше; Родг н^нг оде у Морачу, 8.) Мои у Сремску предве Рачу; Тадг се днчно мм растасмо СрцемЂ скупа заостасмо. # * * Босну сунце кадг огране, Те Ришћанннг душомт. двне, И иене ћ« данх сванути, Кадг ћу Мидкн н банути} А то дуто неће статн, Бои. ће скоро тако датн: Да Ангђели краинтелБн Восне буду бранителћн, И Крстт. у внст, да се вргпе, А грбг таме доле стргне!! —

«. С.

ВВНКО и ФАТИМА (изг Иожунске Чнтаонице у Декембр у године 1841)

вДЂ

-V

Г1 «тра Марковића Ф V з 1 к е С л у ш а т е и н.

Десно е крило Србске воиске у наибо« л 1; иђ реду стадло, кадћ е Паша Н. са неизброеиомч. хјонскомћ сво1омг овамо дошао, и заскде Фаташћи безбрижно по шаторм и измеђ' шатора подчинћника свои шетао се. О н'б «ј као и други Муамеданцм са собомг ске оне робинЈј, кое е или зароб^о или покуповао, свагда водјо ; онт. е и свош рођенј кћерцу у истомт. шатору држао, кои м/ е н Љ говђ Сераилт. бвт. Она < ј неиресгано одкако 6 на Србску землш стЈПила, сн /Ждена и жалостна бвма; Отца е више лгобави почитовала; ерп. шго е гођт. у зр е ' .не године дола.шла; и добро од - 1. зла бои'к разликоваги умела, отацч. јои се све грознг

8.) Морач« : Планино н нансгоднје прнбкжшце нД иМ Ришћанскн отг. Турака страдалаца, кои св ин»* в ф Ускоцмма зо«_у, н кон скоро сами гамцмтн- У м рачн жнве. С.