Peštansko-Budimska skoroteča

259

,]>1% и свир'ћпшмт, чижо бв1ти. Никоме својо великЈ таинЈ н!е казв1ва.1а, л^акарг да е осећати почеиа, гди е наиопасшн бол&тица ове већма наппда и упропашћге: оца е Ј}ћ1С.1И.1а, да јои< се у тоиу пикако помоћи но може. От;>ц'ћ « н'е нш;адт> занмтао,. ма цћно, одкако в V Србпо дошла, тако наццасно ту женћ и нагло опаданћ. вдант. данћ остави она. као што в већт. п више пуТ1 и чииииа, шаторт. свои, н у 10Ј(У, подт. ко|ом'1. гои е шатор'1. разаиетт. био, отиде, гдп се завуче у гтствж гаи, као нанми.ие нћно м'ћсто; ту е дуго »едила као »анх себе, нити е у сташо бвк1а свое разсуте мв^сли сабрати.. Сунце к ћ западу пође, и сћн'1. дрва испоиииеки постацр, кадт., а.гн 8 ,дант», лмадићк у ТурсК"И. ношш»ч с;|дт. и.чненада нкои приступи. Она му ее -нко срадуе. Онт. д1а.1о погледп око.10 себн, ц;\ сречма дФатина, Фатима!" загр.ш е — Фагима га нћжно такођерв загрли, сузе му иа прси про.пе, и „драпи Селиме! — гокоритм почне,.— „н незна.мт., какав-в ће конацв мое туге бмти; срце мп зебе, на добро неелуги! не смелгБ да поммсиимђ на онаи часв, к»дт. самБ тебе п; вми нутт. видила; неверство, и твое просто сганћ, лко ми нјшјотј моме грозе ! а — при овммт. речма сва се задркће, црнгрлн Селима себи, па вагрено опетт. почне: дО 1:лгобнш' лн лге верно, кадт. и н тебе искренно н верно .нобимт.; п те .иобимт. више него сану себе " — а 11е мои лш тако — преватн Селимт., — снеиише ватрено грдити, драга Фатимо ! иросто опо мое руВ!) лако бм све непосоде, сие буре , кое се "ротнвт. наст. дигку . утпшало; а неверсгво, а колгк р ' Јј ? п . нзусги , онда би се тект» ноТ »рди .1о, кад-в бм впдла, да бк1 се н з;.сграчно животт. мон искренно жертвоватн, да твои нзт. смртне погибелн спасемт.. — Но 1; рвт. лш се емрзава, уста ми се вежу, к?дт» чоммслнмт., да те вечнто изгубити моралп.?' Ф а ти ма. О! срећна салл. ;к п радоЗДо ћу н душу М010 у твоимт. загр.по пуСЈИГИ. — Садт.! сад-в ћу слободно отцу у °>чи погледати, па дрзновено му и казати, Л а презиремг скотскј слабостк сгарогв .Му^гафц! — Ч; и. -ме. леббзд ин Се. пд:с;; отацк

ме в намв1с.но дати за старогт. МустаФУ, кога честв и богатство отца ми нко обиани; зато ћу садт. сама одсуд_у нама изрећи ! алт. не, не ћу твое име изустнги, ерт, си онда на-веки иропао! — него н ћу салга умрети.. Сад-в изиемогне. СеЛилп. е грли: сузе му Фатиму по.1по, ватрено е пригрли и 10начки почне: Ночппелп. ти благородну тв<110 Д> шу, познаелгв ти искренно твое срце; и бапп. зато жпвн тм лк>безна Фатимо , а н ћу наћи смр ГБ Л1010 , отечество бранећи. — К.ад-1, ме еудбнна на го одреди! — Пођи Фатимо за сгарогт, МустаФу; ерв прапо дно небо неће да гм VI иненп.. Ф а г н м а. Дакле тч.1 ммслшш. , да се н сграшнит, лздне смргн; да ћу н. онда, кадт. онаи предметЂ губтп., безв ко. в ће ми и ваммп животт. гробБ бвгги , от в и I. бегатиС е л и Л1Љ. О небо! зашто ди слободно исбаза ги .ие смемт. ? ' <1>аг. Зарт.< ннпп, сгранппе штогодб одт, слфтн на.ма предстои. С еОтечесгво! дар г Б неба умрети ми тако забран!ое. Фа т. То а ћV иредт, тоболп.: у ненрјн.телвеке чете етЈпаги. С е.1. То е громт., г.оп ми темену претн, Ф ат. Неразумем в те Селние! Казу«'1, нл' прободи ово срце, кое само за тебе куца. Сел. Кадт. е га:;о иремила Фатнлш, а, тм сад в иочуи, накв помози онога роду, кон тебе почитуе, .иоби, и то више негол' самогт. себе; Ово руво Лшбезна мон, кое на мени видиш'в,1пе мое. — 11 са.мв правв1:.( ХрЈстЈанинт., — правми Србинв, и име ми е Вћнко. Фатима ово чувшн сва пребледи; н > одл1а себи дође, и шначкимт. гласолп. рекне: „Салш говори да.гћ! — н те опетт. ,нобимт.! — лшбимт. те онако нсто, као и пре. /I пу ХрЈепанка бвгги, и едногт. Вога почитовати, као што салн. свргда. Сел. О драга Фатимо? тм сн већг. Хр|'спанка! По тв1 ћешт, внше ро.^у мо>1е помоћн припети, ако се склоништ, за Мустаф у поћп, и н ћга ст, речма обратппп,, да утиша разврену крвт., н вомшбн. нраведишЧ.