Peštansko-Budimska skoroteča

262

КорЈсЂ ономг, кои обј мј тогт. лажививогђ Дилштрио ј руке живогђ или мртвогЋ предао, обрицаше награду. Вшшгћвићскш, кои 6 за дјжностб свок) држао, о цћлосги Киваа реченогн сгаратисе, пошплЈ; га незакосно Воиводи Сендомир.у Маишеку, кои га на наиболћ прими, и нћчу помоКћ сваку, да повторително отчинк прсстолЂ освои, ст. ТБ1М1, додаткомт, обрекне, да онт> Римскш законт, у Руспо уведе. ЛажлБИвми Димитр!и без 'б свакогв разс^ђенл све одобривши обрекне 10ШБ кђ томе, да ће аосле поврагка свог-б на престолт., и кћерк вовдоде з? су. пругу узсги. У краткомт, времену види се таи лукавд.ш човект, озбила на врху знамените воиске, сб ко 1 о.мт> онт. у Московске државе продре, разне освои градове, и навласгито тако велику корБЈетћ одђ свои противника добие, .да е БорЈет,. наипосле изђ очанН1и отров'Б попивши свошмт, смрКу н4му. са свимг усгупјо мћстр 11ресто..а> (иродЈЖ/цћеее,) ЛРАГГБ и ПЕРСШН1>. (восточна Лнекдг тз) Гунце в упрпв' упирало сверху песковитогђ мора; пустБша е отб1Нла као зракоскуп .1Л1оће огледало , оба отк овогт. тропнческогЂ Кра ла, и никакво животно сушество овогђ полудневногт, часа на иоверхт ности саине равнице неуказкшашесе. Два путника, еданх Арвит, и еданг Иер- ј (1Н нб подб мршавомт, листовиномт, елове Јиумичице станили се. ;; Брате, — рече Персјнит.,. — ево како наше в'Врне кобиле погинуше отђ умора; наша раана е ири краш, а и мешнна, кош носипгб , као последна надежда мои сувБ! устн'|и, 6 б 1 ће скоро сува. Гди е дакле та воК>:а , сб кое си вкусно воКе за мојо гладт. опред ћлш ? — Г^и е дакле изворт,, изт» коегк сн ми водице обрекао?" АрапБ дигнуо очи и руке свое кт> не<>у, иа отгосој и : ^Аллахт. е велнкш, воћка

в изгинула овогт. про.чећа, а С имјнт. ц* зворЂ изсушш. 4 Перс1*ннт. на ово н«е ни едну тужебну рћчт. из> стјо; цо глава му се грудма оборц. иа, а горке су слзе уадужт, нкгови образа текле. „Брате, рече Арапт. , правБш ккровникт, не валн , да се подт, теретомт, несреће сагибне; отбацБ1ти надежду (> стб сгрешиш предн Господомг. Кдва насв два дна отг колнба Чазаелски деле : кадт. бледБ1и полг. месецт,, отб Фонгари на краи Хор>зонта изБ1ђе, зау&е ћемо наш к путт, иодт. рукомЂ Аллаха.®И последнбгЂ ручка они су се сђ остагкомт, нв1ове раане под-клили. Они су . нб Ј овђ путт, ноћомт, заузели ; но отсутств1есунца, нкшво терпћн1е нЈе олакшало; брг= отт. сунца дигошесе загушлклва испарен1а, а зв4'1да нестаде за завћсомг тежки и модри облака. Оии су ходили до средине слћдЈТоКеп, дана. Тада Араит. обеехрабренЂ заустависе; а Нерсјант, — дал-ћ већт, ходити неспособанЂ — сгроиоштасе. ИерсЈннт, се сб болћзномт. дигао. ,Охг! — мумлао е онђ -, — само едну кап-в водеЛ' Очт.! ако е мешина празнз, а ћу овде погинути. —- бдва 6 бј могла твон ил-б мод уста изт. н& што мокроте извући, за едномЂ само отђ насЂ задати силе — лежирЂ Чазаелскји достићи; ако подћлимо ову жалостну п^>дпору, 6бј ће намт, безполезна Тм знашЂ, да е мешина моа.„ 11ерс1ннт, валншКисе по вреломт, песку,ОхтЛ н бм дао мош частБ ран за мало воде Бандемирске! Охт,! Зашт' самв оставш мош Чиразку палату, и мое вертове, гди е воздухЂ збогЂ сћнке смоквеница Фр^шакч.? Мош Дувилду, коа ме наружмчнми спетацт, очекиваше, нећу више видити, ни мол

*) Симунт. иив Са*)м*Б еетв етрашанг. и, отреван^ ветарг, кои око Мекке, Аиеппа, и проч. ерединоит. меееца 10н1а цочмншћн до» ередине Сентемврја, дува; онђ еа < обомг ноеи еЈМИорнга »■+ пареши, те ик>де заедно са живогвнама обара. 4*