Peštansko-Budimska skoroteča

4

б1а, 1§погап1 аи1 то1ип1 !§погаге, 1105 1П(1е аБ 1псипаћиПз ге§п1, аи1 ^иа зосшб, аи1 ^иа Нс1е1ез Ие§ит уазаИоз, сиш Нипдапб бетрег 1п асЈе 81епббе е1 зиБ уехШ1б Кедпј соп1га сртзсип^ие Ра1пае е1 Ароб1оИсогит поб1гогит Ке«ит ћоз^ез ас11а1из Нипдагогит ујгј1ј(;ег ридпаббе , е1 1госНес1ит 1пб1аг Гогиббхтј тип јп НтпЊиб Ке§п1 б1аге, е1 ТигсЈсат БагБапет ргори1баге. — 81 поп 1Јтегет 8егеп11ап уеб1гае е1 Ехсе1«13 Ргосепђиб то1еб[иб еуа(1еге , розбет ех и1пто 6а11о-гизб1со Ве11о, ић1 ћот1пе5 поб1п 1ат би1з Аиб1пас1б, диат ОаШс1б техННб соп1га еобЈет Киззоб б1гепие ри«пађап1, аЈ СУ1(1еп11ат с!етопб1гаге, (аНа с1е деп1е поз1га аббег!а ебзе тега рћап1азта1а, тега соттеп1а, е1 1пјигшбаз сактиназ.

Тап(1ет роб1 1о1 аппоб, роз1 1ап1ат ргоГившпет бап§шпјб поб1п рго Кеде Ароб1оНсо е1 Ра1па, роб1 1о1 е(И1а по\ 7 а брес1Ш1па шптае а(1ћаеб1огпз поб1гае а(1 Шгитдие, 1Них11 Гог1е П1а Шеб, 111 диа јиз1ит гесШтсрле ргае\'а1еге лчс1е1иг; ш с[иа ра1гЈа по11 1пз1аг поуегсае, беЈ 11161аг уегае та1пб отпеб рго1еб зиаб ае^иаН таЕегпо атоге Голеге уе11е ро1НсеШг. Ех1т1ит ћијиз атоеп1 сШисиН б1 §пит ргаезп1егип1 II. 8б. е1 00. рег 1ес1ит раи1о ап1е Кипс1ит е1 бар^епи бсгиппш Ехсе1з. Ргосегит ргороб!1оз агпси1оз. Ке^ие (1ић11о Ехсе!зоз Ргосегез, Сг. п. и. 11. Ке §п1Со1аз ргохјте ГепепПа отт сит ћепеуо1еппа е1 јизппае б1исНо 1гасЕа1иго8, јш1а е1 аесра а (1т1бзигоб, јипђиз е1 рпу11е§113 1ат деппз Јрзшз , срдат ејиз КеНдјопЈз е1 С1егј ргаејиЛсЈова (1епе§а1иго8; \егђо отпја ас1 зепзит У^епНит 1е0ит, бј§пап1ег Аг1. 27: 1791. е1 10: 1792. а[дие

вдастјго, него сладкои конштитуцшналнои Слободи, да М51 НБ10ву Сиб1р1к) благосдовенои Унгарш предпоставлнмо: такови су лшди туђи у своши кући, незнаду свод рођена д$ла, незнаду, или оће да незнаду да смо мм 10111тђ одђ почетка КралЈвине, или као другови или као вћрни Базали свагда сђ Ма^арима заедно у боинммт. становма станли, и да смо се подђ заставама Кралћвства овогђ проти†свакогЂ, ма бм тко онђ бмо, непр1атела Отечества и Апостолически наши КралЉва узЂ Мађаре шначки борили, па и данашнљимЂ даномђ , као какви наинчи зидови на ле^ама Кралћвства стоимо, и Турско варварство отбЈнмо. Боимђ се, бмо бм ВашемЂ В&1сочеству и Вмсокимђ Великашима досаданЂ, а могао бм изђ последнћгЂ французско-руссшскогЂ рата, гди су наши лгоди како подђ АустршскимЂ тако и подђ французскимђ заставама проти†ист&х Русса мужественно воевали, могао бм велимЂ очевидно показати, да су такова о народу нашеМЂ доказмванн сами породи занешеногЂ вообралсаванн, сама изммшлешн, сама злобна опаданд. Ево садЂ после толико година, после толикогђ проливанн крви наше за Кралн Апостолическогђ и Отечество, после толико показанм новБ1 примћра внутреаћ наше кђ нг>има привржености, види се као да е освануо онаи данЂ, гди ће оно, што е праведно, и право претегнути, гди се Отечество обећава, да ће не као МаћЈн, него као ро^ена Мати сву свом децу еднакомЂ матернвомЂ лгобови предусретати и обимати. ИзреданЂ су знакЂ ове прјнтнс зоре показали Славни ЧЧ. и РР. у отоичђ читанои поруки и у предложенммЂ мудромЂ разсматранго Вмсокославнм Великаша членовма, Б. не двоумимЂ ни наиманћ, да ће вв1сокосл. Великаши све оно, што Греко - несћдиићне жителћ изближе додира, сђ благоволешемЂ и правдолгобЈеМЂ претрести, што е праведно и право допустити, не дати, да се правама и пршлепама како Иарода самогЂ, тако и вћроисповћдашн и Клира неправде наносе, сдномђ речго« да ће сва по сммслу стоећи закона а именно Чл. 27. 1791., Чл. 10. 1792. и Дјеталногв представлешн подђ 5.