Pijemont

Врој 177.

Стр. 3

„П И*Ј Е М 0 Н Т“

РАДИКАЛИ У СРЕЗУ БАЊСКОМ. Међу радикалима у срезу бањском дошло је до расцепа. Појавила су се три кандидата: г. г. Петар Дидић, бивши посланик, Петар Паунковћи, радикални дисидент са листе Михаила ПетровиЋа и Милан Цветковић, учитељ из Дугог-Поља. Сва три кандидата је звао у Ниш г. Коста Стојановић, ради измирења, али је покушај остао безуспешан. После тога је отишао у СокоБању г. Никола Узуновић, да измирење изврши, али је и тај други покушај остао без икаква успеха. Како су међу радикалима у округу нишком несугласице врло велике — појавиле су се у срезовима нишком, сврљишком и бањском — по свој прилици ће радикали тамо имати две листе. Г. ЈАША ПРОДАНОВИЂ НА ПУТУ. Г. Јзша Продановић, члан главног одбора самосталске странке, отпутовао је јучерањим брзим возом у Чачак. Г. Продановић ће у округу чачанском провести неколико дана, па ће затим отпутовати у округ ужички. Г. Г. Ђ. БЛАГОЈЕВИЂ и С. ХАЏИЋ. Радикали среза сврљишког држали су 26 . овог мес. срески збор за нандидацију једног посланика. На збору је дошло до оштрог сукоба између г. Ђорђа Благојевића, бившег народног посланика, и г. Светозара Хаџића, учитеља у пензији. И ако је уз г. Хаџића мањина, ипак је он утврђен за кандидата, пошто су његову каидидацију потпомагали радикали из главног одбора. Незадовољан таквом одлуком, г. Ђорђе Благојевић је напустио са својим присталицзма збор, изјављујући да ће са Михајлом Петровићем и осталим незадовољницима истаћи засебну листу. Г. ДРАГ. ЈОКСИМОВИЂ У АГИТАЦИЈИ. Г. Драгољуб Јоксимовић, члан главног одбора самосталаца отпутовао је синоћ у Крушевац, да присуствује длнашњој окружној конференцији за округ крушевачки. Сшшо и Јутевимо Једлн моралист је, у наступу песимизм • рекао да се избори приређују само зато да се ловећају монополски приход). Кзему се учинило да је крајњи циљ изборном пребројавању да се приватно богаство, преко паклића и литрењака, преручи у касе државне. Међутим изгледа, да и држава спушта своју лепту у гласачке џепове. Један путник, који Је из Ниша допутовао, причао ми је јуче : — Од кад путујем српским железницама, нисам доживео ееће изненађење. Сви су кондуктери необично учтиви; изгледа чак да није потребно ни да се аа вожњу плати. Од педесет људи из мога вагона, свега неколико је имало карте. Остали еу лутовали са неким белим цедуљама.... Путници су ми објаснили да се сада иде у Народну Скупштину, у место на железничку благајну, и да народни посланици проводе цео дан у потписивању препорука. Веле, зашто смо се борили ! Боем,

Унапређења у Привреди Престолонаследник Александар потписао је указ, којим се постављају: за секретара IV класе у одељењу за трговину, радиност и саобраћај, др. Милош Радосављевић, секретар V класе истог одељења; за инжињера II класе хидротехничког одељења Милош Јовановић, инжињер III класе истог одељења; за секретара IV класе хидротехничког одељења Милан С. Милетић, секретар V класе истог одељења; за секретара 1 класе и вршиоца дужности управника II класе г. др. Радоје М. Јовановић, секретар II класе. Питање о порезу Прекјуче пре подне посетили су председника владе изасланици вароши Приштине, Новог Пазара, Штипа, Велеса и других већих места у Новој Србији и поднели жалбу против несразмеоно и неправедно разрезаног пореза. Председиик владе обећао је, да ће у најкраћем времену послати једну стручну државну комисију, која ће у новим крајевима да проучи питање о разрезивању пореза. Према реферату те комисије регулисаће се разрезом порезе у Новој Србији. Сколљанци код Краља Прекјуче су ђаци скопљанске гимназије, који путују по Србији, дошли у Врањску Бању и посетили Краља, који се бави тамо ради лечења. Краљ се задржао више од по сата у разговору са ђацима и подарио им је 300 динара. Потом су ђаци отпутовали за Ниш. Једна исправка Умољени смо од г. др. Милутина Бошковића, вишег чиновника Народне Банке, да демантујемо вест о његовој кандидацији за првог квалификованог посланика у округу београдском. Пошто г. Бошковић не припада ни једној политичкој странци, он се ових избора неће нигде кандидовати. Испити у Богословији У суботу после подне завршени су испити зрелости у Богословији Светога Саве. За испит се пријавило 37 кандидата; у почетку испита одбијено је 4, а тројица су одустала од полагања у току испита. Повратак америчког конзула Г. Карло Мопико, амерички конзул у Београду, који је пробавио на осуству неколико недеља, вратио се из иностранства прексиноћ у 10 и по часова експрес оријентом.

Зараза великих Оогиња У неколико села у грочанском срезу, београдског округа, појавила се у доста великој мери зараза великих богиња. Окружно начелство одмах је наредило лекару среза грочанског да, у колико је то могуће, спречи заразу и тражило је од Министарства Унутрашњих Дела још једног лекара да помогне среском лекару у послу око спречавања опаке заразе. Призренски богослови у Веограду Прекјуче по подне допутовао је у Београд г. Стева Димитријевић, ректор призренске богословије, са 40 ученика. Призренски богослови ће се задржати у Београду неколико дана ради разгледања престонице и њених знаменитости. Крађе на железницама Пошто су у последње време учестале крађе на железницама, Железничка Дирекција је упутила распис свима железничким станицама, да ће за најмању штету да чини одговорним шефове станица. На основу тога расписа, Дирекција је већ казнила већи број шефова станица. Предизборна литература Народна Библиотека умолила је Министарство Унутрашњих Дела да упути распис свима полициским властима у земљи, да воде строга рачуна о томе, да се све брошуре, штампане о изборима, уредно шаљу Народној Библиотеци. Министарство је то ставило до знања свима властима путем расписа. Минералне воде У току ове недеље састаће се саветодавни бањски одбор за проучавање бањских вода и минералних извора и решаваће о реферату нарочите комисије Министарства Народне Привреде о извршеном прегледу минералних вода у нрвим крајевима. Ову бањску комисију састављају виши чиновници Министарства Унутрашњих Дела, Привреде и Грађевина.

ББЛЕШКБ ВЕРИДБА. — Г-ђа Јохана и господин Исак С. Леви трг. овд. има]у част известити њихове пријатеље и познанаке. да ће се њихова кћи г-ца Реа венчати са г. Др. Рудолф. Кемигом у Бечу у уторак 1 јула ов. год. по старом календару. Нарочите позивнице неће се слати. Телеграм адреса: ШЈеп РепзЈоп БоиЈзепђеЈт, ЕЈзеп даззе № 2. ЧИТУЉА. — Госпођа Милева, удова генерала Ранка Алимпића, рођена Вукомановиђа, преминула је јуче, 20 ов. м., по подне. Погреб ће бити данас у 4 часа по подне; опело у Вазнесенској Цркви. Стан Немањина ул. бр. 26.

Претплата на „Пијеиопт* стаје један|тинар месечно.

Шшш | оч« Петровдана Прекјуче је београдска полиција ухапсила три сумњиве вагабунде. — Резултати полициске истраге. — Интервенција бугарског посланика —

Има равно неколико недеља како наша полиција тражи, по захтеву софиске полиције, неког Косту Штерова, кројачког раденика, који је родом из Крушева у Маћедонији. Овај Штеров је, по спису, који су дале Саме бугарске власти, човек од својих 32 године, алкохоличар и у опште један пропао тип. Тражи се зато што је извршио један понушај убиства (и силовање?) па утекао. КОД „СЕДАМ ЧУНОВА" Доле на Дорћолу, у близини Дунава, налази се мизерна, ниска и влажна кафаница нод „Седам Чунова". У њу долазе раденици, већином аласи и амали. Ова је кафана позната највише са крвавих аласко-амалсних туча и других скандала. Повучена Је, те у њу често долазе и они ноји се трзже, а не могу да се нађу”. Пре неколино дана, један тајни полицајац залутао је у ову кафаницу и том приликом је за једним повученим столом приметио три личности, које, судећи по њиховом сумњивом држању, нису желеле ни да се чују, ни да се виде. Полицајац је стрпљивао чекао да се та три госта разиђу, онда је пошао за једним од њих. Човек је становао у Скадарској улици. Сутра дан је полицијац већ имао тражену тицу у рукама. То је био тражени Коста Штеров, шнајдер и разбојнин. ХАПШЕЊЕ КОСТЕ ШТЕРОВА. Било је то у четвртак у вече, кад је извршено хапшење Косте Штерова, бугарски поданик, на захтев бугарских власти. Коста се враћао са састанка од „Седам Чунова", и кад је дошао у близину свога стана, предао га је жандарму и назао му да пође са њим у Управу. Носта се силно уплашио. Први пут му је био да се маши руком за џеп, одакле је извадио џепну марамицу и бацио је поред себе. Жандарм је ово приметио и подигао са земље марамицу. Када је мараму одвио. нашао је у њој 10 метака за револвер Бровнинговог система. КОСТИНО САСЛУШАЊЕ. Коста је још исте вечери саслушан од стране кривичног одељка Управе Града. На саслушању се држао невероватно цинички и дрско. Испочетка није хтео да одговара на упућена питања, и изјавио је да ће одмах још колико исте ноћи тражити интервенцију бугарског посланина. Касније се мало одобровољио, пао је у нену врсту меланхолије и онда је признао, да је хуео да се убије из очајања и мржње на овај свет. Метци, који су нађени код њега од Бровнинговог су револвера, који му је нађен у стану и којим је хтео да изврши самоубиство. Још исте ноћи извршен је претрес Костиног стана и ништа сумњиво није нађено, сем револвера, који је полиција узела. Интересантно је и то да је Коста у почетку назао да се зове Носта Шеровић и да је Србин из Нове Србије ; али нада је видео да полиција већ зна е киме има посла, одрекао је свој први исказ, и казао да је он Коста Штеров. ПОЛИЦИЈА СУМЊА. Међутим, Костино држање и одрицање да познаје ма ког Бугарина у Београду, заједно с другим околностима, нагнале су полицију да посумња у тачност Костиних исказа. Коста је ухваћен у четвртак у вече, и за све време до у очи Петров-дана, полиција је вршила енергичну истрагу да похаата Костине везе у Београду: да утрвди са ним се дружио итд. и нарочито, ноја су та два лица са нојима се састајао код „Седам Чунова".

Најзад, у суботу по поднв полиција је дошла на прави пут. ДВА СУМЊИВА БУГАРИНА. Коста је раније станвао у Палилули, и то је полицији послужило као ослонац за даљу иотрагу. Кано је полиција дошла до резултата и шта је претходило даљим хапшењима, без предметно је опиивати. Тен у главном у суботу у вече, у очи самог Петровдана, ухапшена су и у кварт палилулски дотерани као сумњива још два Бугарина, по занимању кројачки раденици. Један од њих се 1 зове Борис Русев, а други Васиљ Минев. Борис је ухапшен у нужнику кројачне радње Митровића у Ратар. улици. Над је наишла полиција, он је утекао из радионице у нужник, где је хтео да се сакрије. Полиција је провалила нужник и затенла га је како нешто баца из џепова. Шта је бацао није хтео да призна. Васиљ је ухапшен у једној млекаџиници у Сремској улици, преко пута кафане „Мали Војник". Он се на саслушању држао до крајности дрско. ЛАЖНЕ ПРИЈАВЕ — ЛАЖНЕ ОДБРАНЕ. Интересантно је да се Борис и Русев лажно и под српским именом пријавио. кварту у коме Станује. Пријавио се као Борислав Русојевић. Васиљ Минев је још сумњивији. За њега се не зна тачно дали је Васиљ Минев или Васиљ Маџаров. У опште, обадва ова лица су поевв, сумњива: један, Борис, лажно се пријавио, други, Васиљ, беспослен је и не ради нигде. На саслушању они дају сум њиве изјаве, лажно се бране и један другом противурече. На саслушању у кварту палилулском, у очи Петров дана, Васиљ је између осталога признао да Носту познаје, да је сумњив и да је био бугарски комита. — А бугарске комите су најгори људи, олош! завршио је овај Васиљ, који изгледа није далеко одмакао од свога друга Косте, Носта одриче дз је био бугарски комита. ЛРОТЕСТ БУГАРСНОГ ПОСЛАНСТВА. Још истог вечера, бугарско посланство је дознало — како и од нога, није познато — да #у неки Бугари похватани, и протестовало је актом прено Управе Града. Интересантан је и занимљив овај протест. Бугарске власти траже да им тражимо њине злочинце, а кад их ми нађемо и ухапсимо онда бугарски посланик протествује. Нашто овај протест кад је Носта — а вероватно и његови другови — самоубица и ништа више? ДРУШТВО ОД „СЕДАМ ЧУНОВА" Потом се истрага продужила и најзад је утврђено, испочетка само нејаеним наговештавањем, а касније и Костиним признањем да су Борис Русев и Васељ Минев та лица, са којима се Носта готово сваке вечери састајао у кафаници код „Седам Чунова". Сва тројица су у почетку упорно тарАили да су ти њихови састанци били невине природе, али када је Васиљ напао Носту, да је био бугарски комита, разљућен Носта учинио је полицији занимљива открића. ОСУЈЕЂЕН АТЕНТАТ ? Док је Васиљ Косту нападао и грдио, Носта се само бранио ; затим када је Васиљ завршио, Носта је узео реч. Коста је полицији ово испричао: Он је већ одавно имао намеру да се убије. Незадоеољан животом, он је омрзнуо и на себе и на све. Људи су га увек гањали, у животу никада није имао задовољства ни радости. Једне вечери, он саопшти ову своју

намеру Борису и Васиљу. Ови су се тада само значајно погледали, а затим му један од њих двојице од прилике ово рекао: — Кад већ хоћеш да се убијеш, зашто не извршиш једно велико дело за Бугарску, па да будеш у Бугарској слављен као највећи бугарсни народни јунак. На његово питање, какво би то дело требао да изврши, одговорили су му: — Па да убијеш једну највишу личност у Србији. Шта је после овог разговора било, Носта Штеров није хтео да наже, а Васиљ и Борис одричу да је овај разговор у опште међу њима вођен. Да је овај разговор у опигге међу њима вођен у то ни полиција много не верује. ЈЕДНО НЕПОЗНАТО ЛИЦЕ. Како смо сазнали, сем ове тројице ухапшених Бугара требао је да буде ухапшен још један четврти, који је побегао. Коста највише терети овога четвртог Бугарина, за кога полиција сумња да ее у Београду још, добро прикривен, налази. Овај је Бугарин, по речима ухапшеног Косте, целу ову ствар и инсценирао. ШТА ЋЕ ДАЉЕ БИТИ. Дали је ово халшење у очи Петровдана почетак једне велике афере или је ово само једно обично међусобно оптуживање међу људима калибра Штерова, Русова и Минера, за сада се још незна, али је дужност наше пслиције да истрагу доведе до краја. Шта буде даље саопштићемо. — ДР. —

Кроз БООГРОД — Репортерске белешке. ПИЈАНИЦУ И БОГ ЧУВА ! Милан Стојадиновић, портир, напио ее прексиноћ као земља и тако пијан је легао да се испава „на свеж луфт" у Старом Гробљу, у близини Таш-Мајдана. Ко зна шта је страшно сањао портир Милан, тек се у главном, онако у сну, иотрљао и онтрљао, док се најзад у зору није скотрљао и у сам Таш-Мајдан. И ако је пао еа висине од неких десет метара, Милан није претрпео никакву несрећу, изузев што се, у доба кад је најслађе за спавање. пробудио и што је од стране жандарма по званичној дужности дотеран у кварт. А дотеран је зато што је упорно, и покрај' свих несрећа које је имао те ноћи, односно јутра, хтео да продужи спавање у Таш-Мајдану. Каже, сањао Ј'е нешто здраво лепо, па му било незгодно да прекида... ЗБОГ НИШНИЦЕ. Јуче, кад осу над Београдом силан пљусак, изнесе госпа Милева, жена Пере Митровића, шнајдера, бакраче да испред своје куће покупи кишницу. Али то паде криво некој госпођи цариниковици, њеној тако рећи првој комшиници, и она јој ни пет ни шест изврну бакрачв. То изазва интервенцију госпа Милевиног мужа Пере шнајдера, а умеша се и г. цариник (али не по званичној дужности !) И паде крв.. Госпа Милева, нека жустра женска, дочепа сикиру па дру да удари цариника; цариник шчепа госпа Милеву, а госпа Милевин муж Пера у згодном тренутку удари тако незгодно штапом г. цариника, да га облије крв. Ова палилулска трагикомедија на банрачетом, штапом, кишницом и сикиром добиће свој епилог тек на суду, пошто љуто завађене стране неће ни да чују за измирењо.

ставио крај и његовим мукама: Био је још срећнији када му је Корпој јавио преко једнога слуге да ће га чекати у својој соби где има с њиме да разговара. Не чекајући да прође време узалуд и да задоцни, он се улути у велику кулу на Истоку, звану Кула Евангелиста, у којој је де Корпој примао званичне посете. Идући, он срете де Корпоја, његову пратњу, с којима иђаше и Илина. Он прође Илини и рече јој на уши неколико речи : — Имам с вама да разговарам од стране де Селињиа. Ствар је озбиљна ! И он се удаљи, ишчезне, оставивши Г-ђу де Корпој да дрхти и да етрахује. И нада је собарица и гувернанта упиташе шта јој се десило, она слабим гласом, с руком на срцу, одговори: — То није ништа!.. Оклизнула сам се.. и убила сам се у ногу.. То је била прва лаж Г-ђе Илине одкако је ушла у замак де Ла Конб. — Нема смисла — рече гувернанта, госпа од Бурнавила — чувати степенице у тако рђавом стању. Још вечераа обратићу се интенданту ; ја не знам на итто мисли Г. Бодангер, али у истини... Докле је Г-ђа де Бурнавил, удовица покојног Пенекена де Бурнавил који је аа живота био гласник г. пастора Мерлена, изговарала ове речи, Корпој је говорио Блаикадору: — Ја вам очаран, гоеподине, што вас видим под својим кровом. Седите... Вас су ми препоручили у исто време и моја рођака Г-ђа де Орор Монсен и моја велика пријатељица Г-ђа де Троа - Мар. Ви сте ми : двапут добродошли 1 Увера-

вају ме, господине, да сте изразили жељу да ступите у моју службу, и да сте ее одлучили да се одречете заблуда лапизма и да пригрлите праву религију. Зато хвалим Господа Бога, а вама, господине, честитам на искрености, Бланкадор поздрављаше сваку од ових реченица врло учтиво и настави и даље слушати Корпоја : — Речено ми је јачи, господине, да сте ви у особеној милооти код Г-ђе де Троа-Мар, и да вас она јако цени... Ово последње мишљење мора да је последица речи које је Жанина казала Корпоју. Када је Корпој питао Жанину у каквим се односима налазе Бланкадор и Г-ђа Маргерита, она одговори чисто и јасно: — Ах! господин ће се зачудити кад му речем да је јутроб Орас госпи ударио шамар... Бланкадор рече да се Г-ђа де ТроаМар према њему збиља показује врло благонаклона, и да му је веома пријатно што је у њеној служби.. — Господине, — рече Корпој, — ја могу много за вас учинити. Али, морам вам ређи да и ви можете за ме исто тако много учинити. Орас је протествовао.. Нано би могао он — незнатан човеи — учинити неке користи једном племићу с таквим гласом ? и .. — Г-ђа ваша господарица ће ме заклати гоСподине !.. Ви то нв знате, можда ?.. — Ах! господине! Могу разумети, Реч је о оној гадној новчаној афери ? — Гадној, гоолодине! Али еи не »нате

да је реч о једној огромној суми ? — Да, господине, али ви ћете добити времена да је исплатите. И, учинивши на адресу де Корпоја једну гримасу која куражи и храбри, Бланкадор устаде и оде да види да ли су врата добро затворена. Отвори их, погледа да ли се когод није лрикрио у предсобљу, поново их затвори и стаде пред Корпоја држећи две хартије које извуче из џепа: — Ево, господине, ко вас може умирити! И он објасни Корпоју, који га је посматрао с чуђењем, како се може уредити ова ствар. Он изложи своју корист, историју локлона који му је учињен, тобожњи губитак услед парнице с Бланнадором, и изјави на крају да ће се постарати да се продужи рок ллаћања који је толико плашио Норпоја. На крају још рече: — Господине, чујте ме! Ако хоћете да ми ллатите брзо хиљаду талира које ми дугује Г-ђа де Троа-Мар, ја вам дајем своју часну реч да вам ова госпа неће никада тражкти оно што сте јој дужни. Стеар стоји до мене. Уобталом, рећи ћу вам још једну ствар: ваш би интерес био да узмете за жену Г-ђу де Троа-Мар.. Али, Корпој узвикну: — Шта ! ви добро знате да је то немогућно! и да сам ја ожењен!., Како можете ви... — Господине, рече хладно Бланкадор, нолико ћете ми дати да вас ослободим ваше жене ? Корпој се диже. Ои би дотле разјареи да умало не иабаци Бланиадора на вра-

та. Али се умири. Оба су се човека поаматрали у тишини и ћутали. Бланкадор, увек насмејан, није губио из вида Корпоја који је гледао час по у зид, преда се. Најзад Бланкадор изговори ове речи мирно и лагано : — Ја ћу вам усноро показати да вас она вара. Ви ћете грешницу осудити путем конзисторије, и најпосле ћете узети за жену Маргариту де Троа-Мар. И за све ово ја вам ј амчим. Тада ћете ми платити пет хиљада златних талира. Прис0|фе те ли на ово ? Корпој још већма пребледе, али оста ћутећи. С фамилиарношћу пуном диснреције приђе Бланкадор столу, узе лист хартије и написа ове редове: „Ја се обавезујем да платим Г. барону де Бланкадору, моме слузи, суму од пет хиљада ливара, онога дана када се венчам са Г-ђом де Троа-Мар”. Стави датум час и потписа се да би само окруражио свога саучесника. И Корлој стави свој потпис. Тада га Бланкадор поздрави учтиво, сакри све три хартије у џеп и изађе. IX Кад Бланкадор смисли своје лланове, он се реши да их и оствари. Требало је прво да почне о оним што се односило на брак Маргарите и Корпоја. „Са својим пријатељем Селињијем, — говораше он у себи, — све ћу ја то уредити". Жаимен Тардивал се појави да помогие своме господару. Тек што је Бланиадор напустио Корпоја, скупа му предаде једно писмо, То је било лиомо Си-

мона Гардебледа. Гардеблед је јављао: да му је стављено у дужност да изврши наплату тражбина које су имали Мартенглиз и Ла Поаз према Бланкадору, тражбина од којих је једна износила две хиљаде и пет стотина ливара а друга пет стотина лиаара. < Симон Гардеблео је извештавао: да су се повериоци решили да траже наплату својих тражбина, па ма то било и судским путам. Бланкадор је примио ову новост сасвим ведра чела: — То је добро! рече он. Ти ћеш видети Гардебледа и поручићеш му да јз желим да се с њиме разговорим, и то што пре. Постарај се да имаднем састанак с њиме негде у онолини. Овде никако нека не долази. Још сутра, Гардеблед - се састаде в Бланкадором у подножју брега де Бодезера. Резултзт овога разговора био је тај: да је Орас јачи истога вечера примио једнога гласнина од Гардебледа који га је извештавао да има да плати суму од четрдесет хиљада ливара. Из рачуна који је био приложен види се да су ових четрдесет хиљада ливара били поеледица парнице Бурасу — Бланкадор. Не трудећи се да објасни Г-ђи де Троа-Мар детаље ове историје, Бланкадор још ове исте ноћи направи госпи такву сцену од гнева и суза, да св оиа реши да му даде све да би га извукла из несреће и да би га одвратили од бегетва. — Ја, још сутра, идем — рече она да узмем од Корпоја суму о иојом ћеш

се подмирити, јадни мој пријатељу ! Ах! сада видим да је оно што си ми испричао сушта истина! Тебе су опљачнали као у шуму ! Одмах ћу наћи Корпоја. — Не чини ништа, тако ти живота !повика Орас. Не тражи ништа изнети.. човека.. Разлоге ћу ти касније изнети.. ако их желиш дознати.. Заклео сам сс# чашћу својом и твојом да му нећеш пре тражити но што прође шест месеци. Зар не би могла поручити своме интенданту да ти пошаље овде неколико хиљада ливара? И он умеде тако добро успавати ивку и слабу Маргариту својим фабулама и евојим миловањем, да она пристаде на све што је хтела. — Ти незнаш можда — рече он —да те Корпој воли, воли љубављу дубоном и немом као што је вода у језеру? Занесена овим елегантним поређењем, Г-ђа де Троа-Мар се разрогачкг и пажљиво слушаше Бланкадора који настави да говори: • г— Ако, случајно, — ие дај Боже! Корлој постане удовац, то би била лепа партија. Један од најбољих лекара у Монтобану тврдио је да је Г-ђа Илина јехтичава и не може преживети ни једну годину. Ти ђеш бити најбогатија госпа у Француској — оиа што ме нећд спречити да останем твој пријатељ — и победићеш све својим рабнотом (наставиће се) "С=д—