Pijemont

Стр- 2.

Врој 183.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Подмукпо и понизно држање краља I Фардинанда првма иноетранству, иза- 1 зива чуђвње, према одлуци, да кабннет Данев — Тодорое замени на управи зе- I мље, македонствујушћи, РАДОСЛАВОВ — ГЕНАДИЈЕВ познате авантуристе, велики русофили слепи послушници Аустро-Угарске. Влада Радославов . Генадијев, сматра се у словенофисним кругоеима у Русији, кае НОВО ИЗАЗИВАЊЕ БУГАРСКЕ и као њена тешка погрешка. У Београду, глас о доласку нове бугарске ввантуристичне владе, примљен је раенодушно. Овде се сматра, да тај корак краља Фердинанда значи ново пролиаање крви, али и нове и веће поразв бугарске војске. НОВИ УСПЕСИ СРПСКЕ ВОЈСКЕ. У свом победничком наступању, српсна војска заузима позицију за позицијом, епремајуНи се да, према новом плану Врховне Команде, уђе у последњу борбу, освоји "Бустендил и појави се испред напија Софије. Шумадиска дивизија, која је ушла као клин између Дунавске I и Дунавске Дивизије II позива, једним онажним налетом заузима ЖЕДИЛОВСКУ КОСУ важну тачку на самој старој бугарској граници. У то исто време, трупе прве армије заузимају ЦРНИ — КАМЕН предњи положај испред Царевог Села, а трупе власинсног одреда освзјају

ВАРОШ ИЗВОР гонеКн даље бугарске трупе, које се повлаче. У ово доба, Италија, која се у овом рату држала према Србији отворено непријатељсни, чинн корак у Букурешту, Београду и Атини, да се закључи ЧАСТАН МИР по обе стране, који је по њеном мишљењу од користи за ратујуКе стране, У Европи веК признају сви, да је БУГАРСКА ПОТУЧЕНА и да је што скорији мир може још сла. сти од потпуне иатастрофе.

Т8ЛЕГРАМИ (Од 5. јула) ТУРСКЕ РЕФОРМЕ. Цариград, 4. јула. „Званичне Новине” објављују наименовање г. Хофа, Норвежанина, за инспентора вилајета: Ван, Битлис и Диарбекир ; и наименовање г. Вестменка, Холанђанина за инслектора вилајета : Трапезунт, Ерзерум и Синас. БИЛИНСКИ КОД ЦАРА. Ишл, 5. јула. Цар је примио заједничког министра финансија Билинског у аудијенцију која је трајала читав сат. Билински је на тој аудијенцији лоднео цару извештај о текуКим пословима свога ресора. Затим је цар примио аустро-угарског посланика у Букурешту графа Чернина. Чернин ђе се ових дана вратити на свој положај у Букурешт.

Хајка на Србе у Босни

Рушење црквених утвари. — Скрнављење српс! их светиња. — Пуцање на српске иконе. --

0 гнусним неделима, која је руља босанскнх најамника починила, стижу накнадни извештаји. То су документи о дивљаштвима, која буде успомене на најмрачнија времена људске историје. Сарајевски лист „Истина” доноси овај извештај о нападу на српску цркву у Љубушки и о скрнављењима светиња, која су у цркви почињена : Шеснаестог јуна пре подне, када јв црквени послужитељ почео да звонима објављује смрт престолонаследника Франца Фердинанда и његове суп^уге Софије, дошао је један сељак католик са Мостарских Врата, коме име знамо, и почео претити говоређи, да се не сме звонити ни црна застава на цркву истицати. Он је рекао да је иззслан од својих сељана, да то забрани, иначе ђе сељаци напасти на цркву, искидати је и све уништити. 0 тој претњи је месни свештеник Ристо Терзиђ саопштио у јутру 17. јула котарском комесару Л. Цигановиђу и замолио га да то саопшти начвлнику. Тога истога дана, око 9 сати, дошла је руља младиђа пред српску цркву и замазала је изнад западних врата мастилом, црну ззставу скинула и са собом понела; али их је жандармска патрола срела у близини цркве и присилила да заставу врате где је била. Осамнаестог у 6 сати по подне, велики број сељака — све католици из Предграђа, Рашљана, Студенаца

и Мостарских Врата — напали су са гвозденим тојагама, токмацима, секи рама, револверима и камењем на српску православну цркву, школу и парохијски стан, и пошто су их порушили, напали су на куђу председника одбора А. Ђука, куђу порушили и куђне ствари уништили. Штету на цркви, школи и парохијском стану судска комисија 19. и 26. јуна утврдила је овако: Врата од црквене порте леже читава у авлији, те су по свој прилици из трибуне изваљена полугама. Враод саме цркве су ззједно са каменим дирецима изваљена са гвозденим полугама. Изваљена су и унутрашња врата, стаклена. По вратима и пред вратима налазе се све свештеничке одежде, и Христов гроб. Дрвена каса од новаца који пада у цркви на тасу, одмах уз врата црквена, лежи сва разбијена. У њој има нешто сломљених свеђа и неколико хелера. С леве стране у цркви налази се преваљена гвоздена каса, по којој се лупало, али коју нису могли обити. По целој цркви се налазе комади испребијаних свеђа, разбијеног стакла, разних утвари, крстова и књига црквених разбацаних и раскинутих. Певница је преваљена, а књиге из ње покидане и разбацане. Два полијелеја, који висе, оштеђена су и стакло је потпуно искидано. Два велика чирака, који су пред олтаром, оборена су и оштеђена.

Једна рипида откинута је сасвога ! држаља и, слупана, бачена на под. Крст са литије је сломљен, сама је литија од држаља откинута и бачена подерана на под. Средње, велико кандило пред дверима је оштеђено. Још једно кандило, које виси, оштеђено је и бачено, а једно откинуто и слупано. Сви прозори на цркви полупани су. Икона више часних двери, тајна вечера, оштеђена је са три метка револверска. Затим су оштеђене иконе: Св. Василија, две Св. 0. Николаја, икона Св. Арх. Михаила, које су стајале у иконостасу. Две иконе Св. Арх. Михаила и Христова, које су лежале пред дверима на налоњу и служиле за целивање, оштеђене су и бачене на под. У самом олтару крст од левих врата олтарских изваљен је и бачен. Десна врата од олтара обијена су и бачена на под. Часна трапеза у олтару, која јеод камена живца и била врло јако учвршђена на једном каменом стубу, одвзљена је и бачена на под. Књиге, застори и Христов гроб, што се налазило на чаоној трапези, бачени су под саму трапезу. Св. причест, која се налазила у посудама на чаоној трапези и која је служила за тешке болеснике, а Св. Мнро за крштење, разбацама је по самом олтару, а Св. Миро просуто. Ручни крст и сви чираци, који су се налазили на часној трапези, оштеђени су и бачени на под. С леве стра. не олтара налази се проскомидија у коју није дирано. Једино у олтару и у целој цркви поштеђена је само проскомидија, и онај део где се она налази. Још је утврђено, да су нападачи нечистотом својом оскврнули с в. о л т а р и храм б о ж и ј и, те с обзиром на то, што је све оскврњено, полупано и обешчашђено, никако није више нити се може употребити за св. богослужење. У самом дворишту, шест комада греда од звоника ишчупано је; темељ самог звоника почео се рушити. Свод пред школском зградом од цигле сав је поломљен, врата су од разредз обијена. Сва три прозора су саовим разбијена и то стакла и дрдо. Све је у цјколи разбацано и оштеђено. Икона Св. Саве је покварена. Зид је сав замазан мастилом и испробијан камењем. Једном речи, све је уништено, осим четири зидине... Општинска архива је потпуно уништена; исто тако, у стану српске учитељице све је тотално поништено. Врата парохијског стана изваљена су полугама, и у њему су наладачи све поразбијали и полупали. Црква, школа и парохијски стан изгледају данас нао К1&кве развалине из средњег века. Српоки народ у Љубушком плаче и уздише гледзјуђи данас своје порушене и обешчашђене оветиње. На крају додајемо да је и лична сигурност живота месног свештеника била угрожена од нападача. Штетз цркве, осим школе и парохијског стана, чију процену нисмо имали при руци, износи 12.984 круне. Али, ова штета није добро процењена. — Побуњеници су опколили варош. — Заштита становништва. Рим, 5. јуда. Агенција Стефани јавља иа Валоне: Валону су са севера опколили побуњеници, са југа Епирци. Бегунци су улогорени у околини вароши. Талијаноки адмирал Трифзри пре дузео је што треба да се подигне ло гор у Рионеру, који ђе штитити четири беле заставе и у коме ђе становништво мођи да нађе склоништа Талијански адмирал је известио Епирце и побуњенике да ђе, ако нападну на тај логор, бити приморан да га брани са својих лађа. Одлука адмирала Трифарија учинила је изванредан утисак. Уверавају да су истоветне ин струкције дане и аустро-угарском адмиралу од његове владе.

— Како Бугари умиожавају своју војску. —

Бугарски министар војни, генерал Бојаџијев, поднео је Собрању законски предлог, којим се овлашђује да може да позове на тромесечну обуку све оне, који су из ма каквог разлога до сада били ослобођени војне дужности. Исто та«о, предлогом се министар овлашђује да позове на вежбу и војну обуку све оне, који су досад коцком били ослобођени, или који су ослобођени као хранитељи породице и напослетку сви бегунци из Македоније, који сада живе у Бугарској. У објашњењу, којим спроводи ззконски предлог, генерал Бојаџијев вели, да ђе овом мером бугарсиа војска бити повеђана са близу 100.000 војника.

— Једна изјава г. Пашиђа. Лајпцишки велики лист „Лајпцигер Нојесте Нахрихтен" доноси, у последњем броју, разговор једног свога сарадника са министром председником г. Пашиђем. Г. Пашиђ је врло строго осудио атентат. Био је врло незадовољан, каже кореспондент, што се српској влади и српском народу набацује кривица за сарајевски злочин. ,,Ми се не мешамо у унутрашње ствари Аустро-Угарске, рекао је г. Пашиђ; али нека нас један пут оставе на миру ! Ми имамо у својим крајевима и сувише посла. Зар у Немачкој, Енглеској, Француској и Италији нема тајних и јавних политичних друштава, која су владама често врло непријатна и које би владе радо уђуткале ? Али се зато нема легзлних средстава. Ми имамо да се боримо са страстима свога рођеног народа и партијама, и влада нема времена да води надзор и над онима, који се изван граница Србима зову и који теже да се са нама уједине. Ми смо се толико навикли, да

гледамо своју брађу у Угарској потчињену, да се више и не узбуђујемо..." Кад га је дописник упитзо, да ли Србија помаже албансии устанак, г. Пашиђ му је одговорио: — Нама су за нас саме потребни наши топови, митраљези, официри и војници. Ко зна, могу нзм ускоро устрвбати!... Зашто да их дајемо другима ? У сваком случају, нисмо ми сами ако нас неко јачи нападне. Има више малих, који се са великима имају да обрачунају!... О гласовима о уједињењу између Србије и Црне Горе, г. Пашиђ је рекао: — Докле год су два стара владаоца у животу, све ђе остати по старом. Оба дела нашег народа, Срби и Црногорци, желе уједињење, пошто знају да ђе тако јачи бити. Али још сада, ми водимо заједничку спољну политику.

— Одговор руског министра спољних послова на телеграм Београдске Општине. На телеграм председника Београдске Општине, руски Министар Спољних Послова, Сазонов, одговорио је овим телеграмом: Г. Ђорђу Несторовиђу, председнику београдске општине. Веома дирнут телеграмом који сте ми изволели упутити, уверавам вас, да ђе Царска Влада сачувати захвалку и неизгладиву успомену на мзнифестацију симпатија српскога народа, приликом губитка који је Русија претрпела у лицу свога жаљеног представника. Сазонов.

шм — Зборови, кандидације и конференције. —

Народњаци у подринском округу Јуче је отпутовао на народњачку окружну конференцију у Шабац г. др. В. С. Вељковић, народњачки првак. На конференцији ће се утврдити народњачка кандидатска листа за подрински округ. Кандидати су: носилац листе г. Вељковић; други г. Будимир Самуровић; трећи Јосиф Бојиновић, бивши народни посланици. За првог квалификованог је кандидат г. Мих. Шкорић, адвокат из Шапца и бивши народни посланик. Народњаци у пожаревачком округу Народњаци округа пожаревачког утврдили су своју кандидатску листу. Имају изгледа на сигуран избор кандидати: г. г. носилац листе Ст. Д. Рибарац, други на листи Ж. Дачић, економ из Божевца и трећи А. Бајкић, трг. из В. Градишта. Кандидат за првог квалификованог посланика је г. Љ. Ђорђевић, адвокат из Пожаревпа и бивши народни посланик. Збор конзервативаца Данас пре подне имају београдски конзервативци у хотел „Касини“ збор, на коме ће утврдити своју кандидатску листу за Београд. Радикапи у топличком округу У Прокупљу ће бити 13 јула радикална окружна конференција, на којој ће се утврдити радикална кандидатска листа за округ топлички. Самосталци у ваљевском округу

за листу опозиционог блока у ваљевском округу. Право решавања на овој конференцији имају чланови месних одбора и окружни одбор. Самосталци у Мељаку Данас самостални радикали у Мељаку држе срески збор ради кандидовања једног посланика. Збору присуствује у име главног одбора г. Милован Лазаревић, народни посланик. Самосталци у Космају Самостални радикали среза космајског имају данас збор ради кандидације једног посланика. Збору ће присуствовати у име главног одбора г. Драгољуб Јоксимовић, народни посланик. Самосталци у Нишу Самостални радикали среза нишког одржаће данас у Нишу срески збор на коме ће изабрати једног кандидата. Кандидат, који буде изабран, биће у исто време и носилац листе блока у округу. Према расположењу које тамо влада, сва је прилика да ће бити истакнут г. Мита Илиџановић, адвокат. Самосталц I у Крагујевцу И ако још није дефинитивно утврђена листа самосталних радикала у округу крагујевачком, ипак ће, по свој прилици, листу носити г. Д-р Божа Марковић, Јпрофесор Универзитета и председник „Словенског Југа“. Г. Никола Николић Г. Никола Николић, адвокат и бивши потпредседник главног одбора Самосталне Странке, који се прошлога пута није кандидовао, овога пута носиће листу самосталаца у округу ужичком. Самосталци у Крушевцу

У Ваљеву ће 8. ов. м. бити самосталска окружна конференција, на којој ће се извршити кандидација три народна и једног квалификованог посланика

До сада је носилац листе самосталних радикала у округу крушевачком био по један члан

Јевта је само ђутао као курјак у геожђима. Кажу му они: „Сутра ђе те Црни Ђорђе на вешала!" И ја потврђујем да хође. Овај Јевта је родом из Лозовина у смедерееском округу. Служио је у фрајкору код старог Михаљевиђа, и био је вичан егзерциру. Па малом времену ето ти, једно вече, наше брађе Земунаца. Један танварски чамац пун маџарских (белих) хлебова. Истрчимо овде м примимо с радошђу. Затече нас и Божиђ. Наша брађа Земунци, једну нођ, донесу нам хлеба доста, и печек>а свакојака, а тако и шунки и вина и ракије, с нама грлеђи се и љубвђи. Овде ми игра срце од радости, сеђајуђи се како сам оно време радостан био: све ми се чинило да полвђем а не да корачам. Карађорђе је за ово време преговарао са Гушанцем. и отпусти га на л *!>и Дунавом. Сада остане само веамр у граду. Но везир се затезао, и никако није хтео уступити кључеве Карађорђу. Лицем на Свегог Првомученика и Архиђаконз Стевана пређу наши беђари (с аде), а и они ко)и су у Београду били, па онако све поред бедема дођемо доСу-Капије. Нађемо је

мало ошкринуту и станемо се унутра утискивати, док се нисмо увукли у Доњи Град преко 1000 душа. Везир Карађорђу преда град, и обеђа се Карађорђе, да га испрати у Цариград.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак (23) — Денунцирали су ме код Селињиа, господине, заклео бих се у то ! — рече Бланкадор. Он чека само згодан чао и да ме смлати као и Фабра и Вигуруа.. Стога је некорисио налуштати оео место и кретати се на пут тамо где је опасност за живот.. Али, уосталом, ако то захтева ваш интерес, ја сам готов да се кре. нем на пут. — Не, пријатељу ! Шта ђе бити са мном без вас ' Останите овде. нв лишавајтв ме потпоре ! — Имајте онда, господнне, поверења у мене! Чекајмо са стрлљењем и мудрошђу гласника од Диплесис - Мормеја. Он ђе ускоро дођи. Кад будемо примили краљевсиу одлуку, радиђемо отворено противу Селињиа с ратмицима ноје ђемо нађи у Монтобаиу. И најпосле ја ђу потражити лично г-ђу де Троа Мар и доаести је оеде, и ви можете раслолагати с љоме по сеојој вољи. Не треба да »ане-

маримо нашу Маргериту .Можда сте ви прилично закопчани према њој? Морађете бити љубазнији, а не смеју изостати ни поклони ни писма. То је једини начин на ноји се може сачувати благонаилоност жсма. Корпој ое реши да следује саветима Бланандоровим и да се удвара г-ђи Маргерити де Троа-Мар. Преко гласника он јој поручи да је много тужан што се осеђа тако далеко од једног наследника Бурасуа, и што је недостојан да замеии Бурсуа чију смрт непрестано оплакује. Без сумње, и он ђе ускоро остати удовац. Али, чему се има надати? И Г-ђа Маргерита, ова дивна удовица, је вољна да позна његове бриге, и да „се с њиме уједини у Господу Богу"? Ова последња фраза после критике Орзосве би избрисана.. Орас извести своју пријатељицу да је Иилна јехтичаеа и да је њена смрт само питање од неколико дана. Маргарита се захвали Орасу на његовом извештају. Она се тужаше на рђав карактер Анриа де Нантоклеа. Ово ђ| је дете без: Остај збогом! оставило и отишло код Г-ђе де Формасен. „Ја је презирем ! Она је лепа и знам да си је ти волео!.. Ти си гкжушао да је освојиш силом !.. у кулоару !.. као разбојник!.. Признај то! Зануни ми се да је више неђеш видети!., Она ми је сее рекла !" И многе друге глупости слдоеале су. Али, сузе чији су трагоеи остзли на хаРтији у тренутку иада је иаписано Дианино име показују да Љубавни гнев нија још лрошао код Маргаретв. Нииада га

Г-ђа де Троа-Мар није толико мазила. Уз писмо, она је послала накита и оружја... Одговор Диплесиса — Морнеја дошао је најзад Корлоју средином месеца маја. Он се састајао из једног писма и усменог извештаја који је носио Луеш д' Аделбод, краљев гласоноша. Немац рођен у Швајцарској, васлитан у Енглеској, Ебехард Луеш био је у служби принца де Домб. Дошае из Енглеске, он се умео допасти Анриу де Бурбон због свога духа, лунавог и практичног. Знао је да лаже по медоти, био је верзирам у ратним стварима као и у теолошким стварима, и стога је успевао каткад да сложи и лутеране и канвиниств. Стога га је Диплесис - Морнаја употребљаеао за деликатне мисије. Велики сааетник није имао муке да види да је процес г-ђе де Корпој лажан и нетлун. Али, водеђи бригу само о ономе што је норисно, он ,е замолио краља да раслростре своју заштиту и над Корпојем и који је био /едан од најбољих поданика у Моитобаиу и који је Страдао много за веру и краља. Он реши таио, да се Корпој може понова оженити, али да све имање Иличино припадне краљу. Тада би искупљена цела иуђа, и прочитана краљевсна пресуда. У присустау свих, и мушкараца и женскиња, изузевши Бланкадора који се извинио услед изненадие грознице, би изведена г-ђа де Корлој у салу. Обучена у црнину, ова висока госла мораде клекнути и понизити се. Краљев изасланик прочита пресуду којом се Илина де Талман нао недостојна супруга плвмиђа Корпоја о*у.

ђуја на смртну казну. Чуаши ову пресуду, Илина помисли да је то рђае сан, Махиналио, покуша да се дигне. Тада је удари Лик пеоницом и сурово ја обори на земљу. Служавке исто то учинише. По неко је и плакао... Луем, раанодушан према овим ситницама, читао је без прекида полако и комотно.. Он објааи да је милошђу краљевом ипак смртна казна замењена вечитим прогонством, Тако грађанска смрт би спречена. Илина постаде створење без имена које нијв виша нико рачунао ни у шта. Њвно имање конфисковаше. Корлој ипак пусти једну сузу. За тим, Луем упита грешницу да ли има што' да каже и позва је да призна и осуди свој злочин. Тад^ на залрапашђење рвих Илина се диже и ослободи Лика. Оиа устаде на ноге и рече гласно своме мужу. — Гослодине, ви сте ме напустили и предали мојим непријатељима, не хтевши обратити пажњу на мој узвик да сам нееина. Сви ови иоји су овде изузев овога човека — и показа руком Луема иоји је као етатуа непомичио стајао — да сам ја невина! Нека казна која је неправедно изречена нада мном падне на твоју главу !.. Сада јој глас постаде још јачи и она рече: — Нека се крв нежне и бедне жртве излије ка твоју главу! Чула сам крике детета које у твоје име убијоно!.. У овом тренутку настаде јецање на саима страиама. То су плакале Илинине олужавме. См оу, иауаев Лика г-ђе де

ј Бурнавил и жена пастора, пале на колена. Сва у сузама Жанина Ле Брок паде на земљу и зајаука: — Г осподару, имај милосрђа према нама !... Она није могла више говорити, узбуђење је било и сувише велико. Руменило стида попе се на лице Корпојево. Луем се уједе за усне слегнувши полако раменима. Робен је гризао нокте. Лик је чекао наредбу па да ради. Али Момбзен диже се и гласно узвикну: —У истини ово је створење мртво за свет ! Њени усклици без дејства су јер су пуна лукавства. Одвојимо је од света и нека она заједно са Исаијем понавља: „Неђу више ни једног чоеека међу становницима земље". На знак Корлојев, Лик уз припомођ слуге Дипија докопа Илину. Не одупнрајуђи се и не казавши ни једне једине ре. чи, млада жена долусти да је воде. Кад ова сиротица изађе, за њом се затворише врата као да је бачена у гроб. Нико у замку де Ла . Комб није могао више видети. Али, у тренутну иада се Корпој и судије спремаху да напусте салу, уђв један лакеј дисиретиим иораиом и журном објави: — Гослодине, пастор Жан Текстор долази. Кроз неколико тренутака биђе ооде, његов гласник је веђ прешао мост. Корпој пребледе. Лице Лујешеео намршти се и краљев изасланик изда крптку запоеест— Нека ми се спреме коњи! Треба да путујем одмах ! Оба са пастора погледаше бришуђи