Pijemont

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ«

Број 251.

фронта, покривеног шумама и језерима. По гласу сзопштења нашега штаба, Немци су почели век отступати. То се отступање врши под брзим напором наше војске, која на јуриш заузима једну за другом позицију од непријатеља. При Тг(ко страшном притиску, немачко отступање се неминовно има да преобрне у бегство. Јужна група немзчке војске ззузимала је при крају њеменске битке фронт Маркгра 1 бово—Лик—Бјала већ у пределу Источне Пруске а на 12—15 врста од наше границе. Пошто је ова група, још пре две недеље, код Осовца претрпела решзвајући пораз, она већ није у стању да нам да озбиљног отпора. 24. септембра је наша војска разбила немачко десно крило, ззузев и град Бјалу. 25. септембра је наша војска пробила и центар ове групе заузећем града Лика, после чега Немцима не остаје ништа друго до да што брже отступе. Заузеће Бјале и Лика има велики значај, јер се услед тога немачка армија лишила удобних комуникација с позадином по великој прузи са два колосека, која води од Торна до наше границе. Немцима остаје сад, не рачунајући једноколосечну пругу у Мазурским Језерима, само још друга пруга са два колосека Торн—Инстербург. Офанзива наше војске продужује се на целом фронту. У осталом, о томе фронту нема података у саопштењу нашега штаба. По речима „Армијскога Вјесника”, Немци су већ издали наредбу стзновништву у пределу Најденбурга и Солдау-а да се сели у позгдину. Према томе, Немци очекују офанзиву наше војске од Млзве на север. Ако је то тако, то се одмах има очекивати општа офанзива наше војске у пределу Источне Пруске нја. широком сћпГШТМ пп 'ЈКП -Л мдо Њемена. Покрет у Источној Пруској игра, у сваком случзју, другостепену улогу у сравњењу са (пресудним операцијама, које се припремају на 1 другим фронтовима. В. Михаиловски.

1ђу т војницкма Битка измв+ју Румуна и Мађара Букурешт, 5. окт. Из Турн-Северина јављају, да је у Оршави дошло до боја између аустриских војника, Мађара и Румуна. Изгледа да су неки одреди састављени од самих Румуна хтели да пребегну преко границе у Румунију. С обе стране било је много жртава. Свекрвс Лоозо — БРИНО РИБИ Нова је година, али сунце се рађа и заходи као што се рађало и као што је заходило и других дана, и ја, немам за те данас ништа друго него оно што сам и јуче имала! Тано говораше свекрва Лоазо својој снаси Марго, али врцкајући као да јој је хтела пљунути у лице. Држећи своје мало детенце У своме наручју, ова јој рече глеДајући је право у очи: Ја нисам дошла да нешто тражим, мајко!... Дошла сам да вам ложелим добро и срећу... Али ви имате нелрестано рђаво срце за своју снаху.... Изговоривши ове речи, млада жена порумени и поче јаче дисати.... Уздиже јаче своје детенце које већ беше заслзло и пригушеним гласом додаде: — Хајд'мо!

Ма ш рагиштниа — Према досадашњим телеграмима Београд, 6. октобра Ноћу између 2. и 3. октобра непријатељ је тукао иЗ монитора варош Шабац. 3 октобра ни на једном фронту није било никаквих значајности. Аустриско-немачка војска у јужном делу Пољске и Галицији повлачи се стално испред руских трупа. Услед великих киша њихова тешка артиљерија једва се креће. Аустриски су губици у артиљерији ненакнадими. После неуспелог немачког покушаја да заобиђу истакнуто француско лево крило у Француској и Белгији настао је релативан мир. Француска крстарица „Валдек Русо“ потопила је једну аустриску подводну лађу у близини Бара. Енглеска крстарица „Ендаунтид" са четири разорача потопила је четири немачка разорача.

Еим ЕрИн — ПомоЋ српским рањеницима Лондон, 5. окт. Одбор за помоћ Србима, коме је преседник владика лондонски, спрема да пошље на српско бојиште мисију, коју ће водити леди Пеџет и којој ће бити дужност, да се стара о рањеницима и болесницима. Одбор је објавио позив за прикупљање помоћи како би послао и друге мисије. — Немачки официри у женском оделу. — Пораз Немаца под Осовцем --

п Г\ прниоиу ППШС Ј1ССМГ11Ча „Руско Слово“ пише: Први пуцањ пруски одјекнуо је над Осовцем 8. септембра у 11 час. пре подне. Али, још много пре него штв ће се појавити непријатељске трупе, прогмизали су у области тврђаве многобројни војни шпијуни. Још 25. августа задржале су руске извидничке патроле две скромно у црнину обучене жене за које се после показало, да су преобучени генералштабни официри пруски. При претресу њихова одела нађене су карте тврђавинског реона, планови Осовца, револвери са великим бројем метака и многи документи, који су их компромитовали. И пође уском сгазом. Старицз заурла као да из њенога грла говораше десет удружених демомг): — Реци Мишелу да мој новац није више за взс!.., Његова жена дз се испречи испред његове мзЈЈке! Цркла, да Бог да, од глади!... Новац ћу ја држати у своме џепу, чувати га за себе! Беше је обузело танво беснило, Да једва изговараше речи. Марго ишчезе, ади је до свекрве ипак долазио глас детета, које је плакало, уплашивши се од превелике вике. Свакога пута, кзд год је оиа срела Марго, која је крзла љубав њенога сина, будилз се у њој мржња према њој и сва је цептила од једа као да јој се смрт приближује. Овога јутра, то је било горе но икгда!.., Таио је била ван себе, да се осећала неспособнија но онда када су је кола воденичара Маштена прегазила... Једва је ушла У кућу. ♦

Немци су свој посао били лепо свршили, дознали су све што их је интересовало и таман се већ упутили натраг, пруској граници. Првих дана септембра почели су над реоном тврђаве Осовјец крстарити непријатељски аероплани, на великој висини. Све то напомињало је, да ће се непријатетељ ускоро појавити. Гарнизон утврђења спремао се да га достојно дочека. 6. септембра наше извиднице јавише команданту, да су Пруси већ прошли поред Грајева, удаљеног на 25 километара од утврђења, и да му се у густим колонама приближују низ железничку нругу 8. септембра у 11 часова пре подне непријатељ је, зауставивши се на 15 километара пред Осовцем, осуо пову артиљериску ватру на њ. Цео дан, све до саме вечери, пруси нису престајали, 9. септембра наставио је непријатељ артиљериску паљбу. Немци су бомбардовали утврђење и гађали балво који се привезан подигао из утврђења ради осматрања непријатеља. Већу какву акпију Немци нису предузимали, а нису је могли ни предузимати. Ствар је у томе, што се према Источној Пруској, на растојању од преко 15 километара, протежу тешко проходне баруштине и шуме. Као поуздана заштита утврђењу служи и река Бобр и августонски канал, из кога је вода, испуштена потопила велику просторију. Непријатељу је остајала На огњишту се ползко кувала супз. Дрво је горело и давало јасну светлост као да је свећз запаљена. Свекрва Лоазо извуче своје ноге из папуча и стави их ближе пламену. Али, зар ју је могла некаква ватра ззгрејати, откако се расталз са својим Мишелом! Откако је он нзшао себи жену! Толико је била јетка на Марсо да је често сама себе прекоревала што није храбра да је мсже убити. Да, зашто је није убила!... Рамена јој се слегоше, као да је нека невидљива рука на њих метнула огроман ледени терет, и она уздрхта.... Али, онз на ову ствар није ни помишљала... Гневна, она је имала само једну мисао, мисао: дз ђе јој се једнога лепога јутра Мишел са Марго и децом обратити, јер неКе бити кадар да зарађује, пошто болује °Д грудних болести... Наједанпут, њој се смркну, паде у несвест. Привуче се до фотеље, једине фотеље коју је имала. Срцв јој јаче стаде нуцати.

као једини приступ утврђењу само железничка пруга Грајево—Осовјец. После безуспешног тродневног бомбардовања, пруске су се трупе, 12. септембра, кренуле тим путем. Биле су састављене из пешадије, кавалерије и лаке пољске артиљерије. Обавештен о кретању непријатеља, командант Осовца, послао је неколико руских одреда да зађу и обухвате немачке трупе. Пруси су пуштени на 7 километара до утврђења. Тада је проговорила са утврђења

градска артиљерија, која је дотле ћутала. Канонада је трајала и 13. и 14. септ., пошто обухватна операција није била још готова. Кае се и то- успело, руске су колоне удариле с бока на непријатеља и натерале га да прими борбу на нож. Немци су потпуно разбијени и одбачени назад на пру-1 ску границу. I При одступању непријате-1 љеву у нереду. Руси су за-1 пленили много топова, комо-1 ре, касу са новцима и заро-|1 били много немачких војника.

Со ношег ротишт

Ваљево, 6. октобра Четвртог октобра осим мањих чарки нк ка једном фронту кије се дескло ништа значајније,

(цш офнинра У ЕНГЛЕСКОЈ — Како Енглеск 1 а регрутује резервне официре. Све вести са свих ратишта сведоче о херојизму официра наше армије и наших савезника; они свуда покззују примере одвзжмссти и самопожртвовања, и непријатељи, схватајући вис-оки значај официра за војску, кушајући да издаг.ека упознају официре по разним знацима, отварају ватру првенствено на њих. Услед тога је проценат мртвих и рањених официра већи. и попуњавање официрскола кора преставља једно од највг|жнијих питања. ( У Енглеској је у томе погледу показао велику услугу систем спремања младића виших и вредњих школа за резервне официре, заведен пре две године од стране ранијег министра војног Хелдена. ! При универзитетима и некојим средњим школама уређени су добровољни курсеви за практична и теориска всјна знања под јруководством официра из сталнога кадра; пошто прођу кроз курс, младићи \се 1 Подвргавају )исп,иту војне комисије и кајда им се призна довољна спрем:а, могу бити узети у војску на пробу у вршењу официрских дужности, после чега се производе за офиШта се то десило? Пред њом је лебдела слике оне кучке Мзрго. Окрете главу на десну стршну, окрете је на леву сграну, да 6и се ослободила ове визије. Између вунених чарапа и плетива извуче она Мишелов портрет. Узе га, стегну па као да га је хтела скршити, осветити се на њему... Зајеца дубоко... Она је своје дете толико волела, њему је толико служила, а сада,... а сада!... Сада, она је имала само овај портрет да га свакога дана грли и милује! Ах! Мишел јој је предлагао прв своје свЈЗДбе да остане с њоме у њеној куђи и да поред ње заједно са својом Марго жиаи!.., Али, она није била тако глупа да то учини, да остане слушкиња поред двоје ззљубљених... У њеним мислима ређаху се врт, рубље, плетива и остале ст,вари које је имала... Густа се магла по том, навали н.а њене очи, и она се уплаши!... Није никада била болесна. Рече у себи: „Ја ђу полудети", и хтеде метути .на сво- |

цире. Официрски курсеви кем- ■ бриџскога универзитета већ су I дали енглеској војсци неколино ] стотина официра, а сада се у њи- 1 ма спремају за резервне официре ! око две хиљаде младића за нову Ј армију, којз се формира. У „Трајкити Колеџ" у Дубли- ј ну од 1070 ученика 457 их јеЈ изјавило жељу да ступе на офи- I цирске курсеве; већ 200 људиЈ узети су у војску; од бившихвас-1 питаника тога школскога згаодам још 150 их је ступило на у њему ј отворене официрске курсеве; овиј последњи су у току августа и сеп-1 тембра били у нарочитом логору» на практичним вежбањима.

— Енглмки ратни заробљеници, -

„Дели Телеграф" пише о ; једном занимљивом чуварујј заЈобљеника. Пет хиљада Немаца — ен-Ц глеских ратних заробљеника 1( , смештени су на једном ма- лом острву у близини НовогИ Селанда. Према њима се по- јИ ступа добро. Улогу чувара|ј врше ајкуле. Море око тогИ острва пуно је ајкула, такоШ да би сваки заробљеник, који јИ би покушао да се пливање.мИ спасе с острва био од њнхД несумњиво пролсдеран.

је чело ледене своје руке, алиД испред очију заоиј'а јој некаква цргена светлост, и она руке, на-Ј једанпут скамењене, не може ди-Н ћи са својих колена. Пред њоме се појави' смрт. Покуша да усте-и не и да позове суседе у помоћ... , Узалуд!... У том тренутку нено | закуца на врата, али она не имг- ■ ђарше снаге да рече: „Уђите!”. У с ' в , та јој беху отказала послушност. 1 Нзлрегну се, али.... трепавице јо||| се затворише... * Тцда, личност коЈа је била на ј пољу, зачудивши се што се нкк- г | не одз'ивн 1 , уђе сама унутра. У 4?ној сигтуети, он познаде старицу и узвикну: — Јад«а мамо!... Стариц^а отвори очи, погледз чо.зека који ј‘е пред њоме клечао. То је он!... Он је дошао!... На што сгдз, .када јој је и смрт дошла У посету? Ми.вел је потрчао, нашз с воде и брзо стао трљати удов« своје меатере. Она је то допустилз Мало по мало, живот се поиоез