Pijemont

Број 251.

ПСИ У Идеја о употреби паса на бојном пољу није нова. Налази се траг и примена у старој историји Грка и Римљана, а и у средњем вену у Француској, Шпанији и Португалији. Још се није заборавило име француског пса „Мусташа", који је учествовао у свима борбама за време конзулата и првог царства. Овај храбри пас одликовао се у различитим околносшма, осујетивши лукавства нелријатеља, отнривгјући ноћне маршеве и заседе. Он је учинио славно јуначко дело на Аустрелицу, спасавајући заставу свог пука. Маршал Лан га одликује, за ово депо, на бојном пољу. Пре кратког времена, војници једног колонијског батаљона произвели су за каплара једног пса, којисе борио у пределу Мгракеша а рањен је у ногу у једном сукобу са Мароканцима. Сваки одред има бар једног пса, кога сви војници мазе. Пои воле војну музику, звук труба. Парискг! публика могла је да види са каквом радошћу и каквим поносом он,и дефилују на челу пукова на ревијима у Венсану и Лоншану. Нико и не помишља да сумња у способности инстинкта и у верност ових паметних животиња, ко|је су пркјатељи војницима у свако доба. Али у колико сс пак пси могу корисно употребити у рату? Ми мислимо да треба бити веома обазрив што се тиче овога и не увеличавати услуге које они чине у борби. )Немачка је прва отпочела, од пре неколико година, дресира(ње паса за рат. Немачки устав од 1902. године предвиђа употребу паса, и спомиње се следеће: Ако трупе имају псе, они им могу учинити корисне услуге, нарочито предстражама. Добро, али докле треба ићи? Један француски официр, који се много заинтересовао за ово питање, мисли да су довољна два пса за чету. По два пса у чети, то износи осам паса у батаљону и 24 у пуку. Можете ли замислити једну гомилу од 24 паса у свакој регименти? Потребан је известан број људи, псдофицира и официра за управљање овом организацијом специјалне врсте. Да ли би услуге, које се могу очекивати, биле у сра'змери са жртвама и незгодама, које могу наступити? Присталице озе идеје говоре, да ратни пси могу бити употребљени: За време маршева, да испитају терен и дз се служе штафетама између поје-

рађг|о у њој. Погледа свога сина, своје мило дете, које је од себе сдгурнула неразумно и покајасе. Ах! Она је била и сувише глупа, што је три године изгубила у узалудним свирепостима... Тада стаде миловати главу свога драгога сина, који је клечао пред њоме непрестако, и први пут после толико дана њено лице засир благошћу и он<а рече: — Иди, нађи своју жену и мале и доведи их!

свет х рдт — Занимљивв ратне ситнице. Цар Виљем обећао је награду од 25 хиљада марака! и гвоздени крст првом немачком војнику, који је ушао у Анверс. ♦ Из Швајцарске, која је пријатељски накг.оњена Немачкој, јавЛЗ ЈУ да је у немгчкој војсци мећу војницима констатовано много случајема умне поремећености.

РДТУ диних колона; за време страже на појединим местима, да би се избегла изненз|ђења, намештају их са звонцима и прате патроле и извиднице. Најзад. за време битке, да иду са предстрзжама, да снабдевају са муницијом борце и да траже рањенике на бојишту. Заиста, ми признајемо, да пси, добро дресирани могу извршити ове различите дужности, али само на начин неправилан. Испитивања вршена у Немачкој то су показала у различитим случајевима. Нгдочито у тражењу рањеника на бојишту, после борбе, услуга пзса биће сд велике ко.ристи. То је, по нашем мишљењу, једина услуга, која се од њих може очекивати за време рата. Ратна управа интересовала се овим питањем и француска војска им-а један део паса санитеских, којидолазе из Фонтенебла, и та група је недавно тргкспортована у Шалон. Париска публика могла је видети на последњем ревиу од 14. јула, једно оделење санитетских паса иза трупа. То је био леп успех. Аустрија је такође чинила покушзје за службу и употребу паса у рату; жандарми из Босне праћени су при путовима, од великих и снг 1 жних паса. Белгијанци употребљгвају псе за ношење митраљеза у пешадији. У Француској, последње године, ми смо видели једно митраљеско оделење, које пси носе. Али ту морају да се зауставе покушаји и експерименти. Говори се, да ће са пои употребљавати као веза међу различитиим јединицама и за преношење вести од патрола. Задржимо се на томе! То би било к сувише од њих тр®жити к команда би се преварила у рачуну. Ево зашто. Има већ око тридесвт година — како време пролази брзо! — Ја тек што сам изаЈшао из школе као потпоручник, постављен сам у једном пешадијском пуку на Истоку. Ја сам био у чети, која је имала — видите дата идеја није нова — једног ратног пса, који се звао „Писташ". ,^Писташ” је бно, може св мислити, љубимац целе чете. Он нас је пргЈТИо на маршевима, на служби у пољу и на стрелишту. На стрелишту је имао велику улогу. 0,н је доноеио резултате погодака. Требало га је видети после команде „Прекини пг1љбу!" Он се лриближаваше официру светлих очију, мрдајући репсм. Официр му намаче артију о врат. „Писташ" оде у нзјвећем галопу прелазећи за два, три минута три стотине метара, који га дељаше од линије стрелаца и чучећи на задњим ногама јавио се своме капетану, који му је скинуо хартију, згдовољан обавештењима. Затим се „Писташ” вратио у ров. Али једнога лепог дана, када му је дат један ва 1 жан докуменат, „Писташ" је снренуо са свога пута да би пратио једну „Писташету" у шуми. Требало је чути капетанг, од „оних старих", који је теиао своју каријеру у Африци и видео пораз на Седану. Њетов говор није био академски. „Писташ" се врати у логор три дана доцније, а|ли у каквом стању, Боже мој! Са упрљаном и мокром длаком, суморних очију, једна права рита. Војник, комеје било стављено у дужност да чува „Писташа", дошејо је капетану: — Капетане, ево „Писташа, „Пистзш" се вратио! — „Писташ” — одговори капетан, озг прљава џукела! Нека се торња! И „Писаш" је био прмдодат после три

дана полицији. Био је кажњен због скитања. 0 овој историјидуго се причало на служби, у салонима гарнизона и префектуре. Она би требалз да буде поука. УпоТ|ребљавајмо псе за болничку службу и не тражимо од њих друге услуге.

Епиграм Смрт Каропа канда Внљем\ ће рећи: После Фердинанда „ко ће бити трећи! а Стари ратник

Војни указ На предлог министра војног у чин санитетског подпоручника произведен је др. Александар Д. Чопи. доктор целокупног лекарства и пређашњи г.ешадијски п.поручник Сава Богојевић враћен је у резерву. Рањени офиц"ри Пешадијски поручници: г. г. Светолик Милорадовић, Љубомир Јовановић и Михаило Гојковић, пешадијски подпоручник. Тргованка Школа у Скопљу Пријаве за упис у Трговвчку Школу у Скопљу примаће се до 10. октобра. Пријаве прима канцеларија трговачког инспектората министарства привреде у Скопљу. У први разред примају се ученици и ученице са четири разреда гимназије без течајног испита. Добровољци и бивши четници Управа Савеза Добровољаца, ^позива све бивше четнике и друге грађане који нису војни обвезници да се јаве у канцеларију Управе Савеза кафана „Златни Топ.“

— Витез 5 ордена светог Ђорђа —

То је руски подофицир Волков. Он има сва четири степена светог Ђорђа, а први степен добио је још једном, свега пет ордена. Као син пуких сиромаха он је у својој десетој години постао музикант Приморског драгонског пука. У својој 13. години учествовао је у походу на Килу 1900 -1901. год.' тада је добио 4. степен св. Ђорђа. У руско-јапанском рату био је трубач у свом пуку. Нарочито се ирославио као извиђач. Једном преодевен у кннеско одело он је прошао кроз читаву јапанску ар.мију. У градићу Сенчену наиђена 20 јапанских драгона са официром. Он из револвераубије тројицу, скочн ца једног коња и срећно побегне. Због важних извешгаја, које је донео добно је 3. степсш светог Ђорђа. Убрзо иосле тога Волков допадне јапанског ропства и би осуђен на стрељање. Ноћу помоћу перореза он прокопа зид затвора, побеше и после девето-дневног лутања по сибирској тајги оп се врати у свој одр ‘Д. За то је предло

жен за 2. степен св. Ђорђа. За време боја под Мугденом он је у једној прилици убио јапанског стражара и бацио у ваздух једну зграду у којој је била муниција. После рата примљен је од цара, који му је лично подарио 1. и 2. степен светог Ђорђа. Кад је објављен овај рат, Волков се налазио на лечењу у Кисловодки, јер му ране још нису зарасле. Он се одмах записао у добровољце. У једном извиђању он и његових седам војника наиђу на девет аустриских војника

са једним официром и заставником. То су били остаци једног разбијеног аустриског пука. Волков са својима јурне на њих. Он лично уби официра, заставника и три војника. Са заставом врати се он у своје одељење. За ово је добио по други пут 1. степен Св. Ђорђа. Али овом приликом за добио је тешку рану у трбух. Овај каваљер толиких ордена сад се налази на путу опорављења, те се спрема да се кроз неколико недеља врати на бојиште.

Послелње весги Пољаци за Русе Петроград, 5. октобра Један пољски лист вели , да су у почетку рата неколике организације пољске у Галицији изјавиле, да не могу бранити германску ствар. Ова је одлука претходила манифесту , који је упутио Пољацима руски генералисим. Немачки пораз код Августова Рим, 5. окт. „Трибуна“ јавља да су немачки губици у битки код Августова прешли 60.000 војника. Оскудкца у Берлину -- рђава пошта Петроград, 5. октобра Енглеске но^ине објављују једну петицију сопственича куНа у Берлину, који, како н° примају кирију, нису у стању да одговарају новчаним обвезама. Војна пошта немачка функционише врло рђаво, „Локал Анцајгер“ вели, да би најбоље било укииути је. Брсј сиротиње у Немачкој повећава се и и поред помоНи, коју указују добротворна друштва. Војни трошкови, који се цене најмање на 844милијунамарака,месечно, самоповеНавају цене намирницама. Белгкскк краљ - Москвк Петроград, 5. окт. Краљ белгиски упутио је општини мо сковској телеграм, којим се захваљује на осећањима симпатија, којеје она изразила према белгиском народу. Вкљемовк плановк Петроград, 5. окт. Јављају из Копенхагена, да се цар Виљем заноси фантастичним плановима да искрца неколико корпуса војске у Енглеску. Теориски губици су премашани Петроград, 5 октобра „Д; јче Тагецајтунг“ говорећи о огромним губитцима немаччим, вепи, да је средња цифра у губитку офицчра, која је допуштена по теорији премашена. ♦ Панкка у Аустрији Петроград, 5. октобар „Журнал де Деба“ јавља, да је аустро-угарска амбасада у Мадриду добила узбудљиве гласове, због заразе колере у војсци и -у становништву монархије.