Pijemont

Београд, СРЕДА 15 Октобар 1914. год. БРОЈ 5 ПАРА Број 259. Година IV.

ПИЈЕМОНТ Директор: Б ранко Бож овић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М. Луновић

Иде зима

?

— Дужност општине према престоници.

И ако се ни за време прошлих, ни за време овога рата, није осетила оскудица ни у чему; и ако су све животне намирнице набављане без икаквих тешкоћа у самој земљи и продаване потрошачима по релативно јевтиној цени, ипак се сада, у овоме рату, може — више због неблаговременог старања да све потребе буду подмирене него ли због оскудице у сировинама и прерађевинама — догодити да по неки наши градови остану незбринути у извесним животним намирницама. Београд, у овоме рату, има сасвим изузетан положај. Налазећи се на самом почетку бојне линије, недељама бомбардован, он је доживео да га велики део његових становника напусти. Због тога се у њему, као и у осталим ирестоницама зараћених држава, осећа поремећај не само у количини намирница које се довозе на пијацу, већ и у продајној цени. Србија, као типично земљорадничка и сточарска земља, много лакше сноси све ратне тегобе него ма која друга зараћена држава. И поред два рата, и поред мобилизације која је пала у дане сређивања летине, овогодишњи жетвени принос био је обилан, ни мало лошији од прошлогодишњег и претпрошлогодишњег. Из извештаја среских и окружних начелника, публикованих недавно у „Г1ијемонту“, види се да у земљи има у изобиљу свих пољских плодова. Наша Зтаџбина, Богу хвала, не бои се оскудице и глади. Да би и Београд био на време и у пуној мери снабдевеп свима животним намирницама, потребно једа се Београдска Општина, уз припомоћ краљевске владе, поста-

ра за што скорију набавку зимских намирница за престоничке грађане. Кад ово кажемо мислимо у првом реду на браишо и дсва. И ако у Београду има и сувише хлеба, за сиромашне породице, чији су хранитељи у бојној линији или на каквој другој војној дужности, много би јевтиније било да саме месе хлеб од брашна које би куповале у нарочитим продавницама брашна, које би стајале под иадзором Општине. Куповати дрва и угаљ у дрварским радњама, за сиротињу је, такође, скупо. Без великих напора, општина би могла да набавља и по знатно јевтинију цену од цене дрварскихтрговаца да продаје дрва. Нарочитим правилником могла би се регулисати цена за сиромашне, осредње имућне и богате породице. Ко већи порез плаћа, плаћао би и дрва скупље. Општина би, овако радећи, могла, донекле, од продајне цене имућнијим породицама, појачати своје приходе које би унела у касу из које се дели помоћ породицама сиромашних војних обвезника. Овако радећи, Оиштина би престоничким грађанима ублажила све незгоде које зима собом, у ратној години, доноси и од којих, ове године, тако много с грепе престонице Аустро-Угарске и Немачке.

Из бојнбЈшје На аоложају. Јсдан наш војник Врањанац имао је да однесе, у шаторском крилу, двадес^т хлебова у један ров. Како се није било још добро разданило, војник аогреши и дође пред аусшријски ров. — Искакај бре напоље ! Ево

вам лебац! — узвикну вој « ник, у уверчву да је шо наш ров. Кад се аомолишг илаве аусшријске качкеше, војник клисну не исаушшајући хлебац из руку. Аушентично!

— Болест удове краља Карола —

Смрт краља Карола веома је потресла његову слепу супругу Јелисавету. Она је толико ослабила, да не може, да се дигие из кревета. Стање је крптично. Некојшко лекара стално дежурају око краљевске болеснице.

— Бенедикт XV за мир. —

Пр®з енциклика новог поглавара католичке цркве Бенедикта ЈГ биће издана око 18. октобра. Католички кругови у Риму поидају велики значај полити 1 чком и религиознсм прогртму новог папе. У енциклики Бенедикт ће изразити жељу за што скорије закључење мира између зараћених

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 14. октобрл. На нашем војишту није било значајнијих промена. Непријатељ је безуспешно нападао на Парашницу. Борбе на француском левом крилу упорно се продужују. На деснсм крклу, на виеовима Мезе, Французи су уништили Т ри немачке батерије. У Пољској су Немци добивши појачзња покушали да код Радома зауставе Русе, али су пеново тучени. Руска офанзива успешно се наставља, Стање је задовољавајуће.

Битка 1 Ррој Полшј — Од једног војног стручњака (Пз „Ратног Дневиика") Наши широки кругови, који су са великим одушевљењем поздравили пораз аустријске армије од читавон милиона војника, освајање целе источне и дела западне Галиције од стране Руса, прелаз преко КаргГата и појаву предњих руских депова у велику угзрску низију, питају сад са сумњом и забринутошћу: шта значи ово руско одступање у Галицији на линију реке Оана и дизање успешно започете опсаде Пшемисла? Постараћемо се да дамо публици одговор на питања, која ју тако узбуђују, руководећи се у на-

. Чланак овај писао је пре руске по беде код Варшаве. Он је у толнко интересантнији што се њима предвиђају догађаји који су се последњих дана десили тачно онако како је војни стручљак предвидео.

шим размишљањима основима здраве стратегије. РУСИ У ИСТОЧНОЈ ПРУСКОЈ И ГАЛИЦИЈИ, У почетку рата Руси су учинили огромна напрезањЗ, боље ређи самопрегоревања, у корист опште ствари, за спас Фрзнцуске; 16 дана од почетиг! мобипизације знатна руска војска упала је у пределе Источне Пруске и Галиције. Муњевити удар у Источну Прусну нарушио је душевну равнотежу Немаца и принудио их да привуку део снаге из Француске. Пораз аустријске војске у Галицији потпуно је компромитовао положај Аустро-Немаца на источном фронту и иагнао их да овамо привуку са западнога фронта врло знатне снаге. 54 НЕМАЧКА КОРПУСА. Треб'21 приметити да су Немци, захваљујући многобројиом официрском и подофицирсном кадру, извели у рат снаге, много веђе него што су то претпостављали

ча« и специјалисти. Имајуђи у миру 25 корпуса, од којих неке у појачтном саставу, и имајуђи масу резервиста, Немци су при мобилизацији попели број активних ксрпуса на 27 (по две диеизије) и у исто време формирали 27 резервних корпуса (види „Коријере дела Сера"), не рачунајући многсбројне лвндверске јединице. На тај начин је број немачких норпуса дошао до 54. Од тога броја Немци сад, како изгледа, имају 30 корпуса (23 1 ? 1 ктивна и 7 резервних) нз француско-белгијском војишту, а остала 24 корпуса (4 активна и 20 резервних) против Русије, од којих у Источној Пруској 13 корпуса, а у Шлезији и Руској Пољској 11. Томе треба додати ц остатке од 33—36 аустријсквх дивизијв, разбијених у Галицији, што ђе нам све дати приближне податке о силама, прзтив којих се имају борити Руси. Наведена подела немачних снв 1 .

Окупација Епира — Грчка је окупирала јужну Албанију „Журнал де Балкан“ има вест из Рима, да путницп који долазе из Грчке тврде, да је Грчка окупирала јужни део Албаније, Епир. Том покрајином владао је досада Зоографос у име побуњеника, а сада је она дефинитивно присајединила грчкој краљевини, као део јањинског округа. Ова вест још није потврђена из Атинс. Судећи по телеграмима Атинске Агенције о иереду у Епиру, ова вест је досга вероватна.

Румунија и Немачна Како Немцн враћају пријатвљство Пре неког времена Румунија је поручила код Крупове фабрике око 220 вагона ратног материјала. Али Немачка је непресгано отезала са испоруком, док недавно није изјавила да може допустити да се извезе само 20 вагона! Сад се то поновило и са санитетским материјалом. Румунија је у Берлину купила и платила 500.000 метара газе, 40.000 килограма вате. А примилаје само 3.000 пакета завоја, 3.000 метара '^газе и 4.000 килограма вате. Румунски кругови веома су раздражени због те немачке подвале.

Шшм нтиирош Како Аустријанци поступају са нашим поданицима.

Наш сарадник имао је прилике, да разговара са г. Петром Цветићем, издавачем историских слика и календа|ра, коме је, једином од Срба интеонираних у АустроУпПрској, дозвољен повратак у отаџбину. Цветић је старац од 70 годика и пуштен је само зато што је стар и изнемогао, и што са у затвору разболео, те су се бојали да не умре. Из Пеште, где је интернир:1н, спроведен је, са још једним Румуном и једном Рускињом.до Предела, места «а аустро-румунској грамици, а затим је одатле, лреко Букурешта и Оршаве, дошао у Србију. Стари! Цветиђ дрхт:ђим гласом и са сузама у очима испричео је нашем сараднику историју свога тридесетодневног робовзња: ПРЕД ХАПШЕЊЕ. 13. јула, по старом календару — дакле на три дана пре но што ће Аустрија објавити рат Србији — дошао је Цветић из Бечн; у Пешту и одсБО је, с тим да посвршава још неке послове у Пешти, у једном омзњем хотелу, који је држао неки Србин.

га показује, да руски напори нису били забадавз. Јер, кво што смо видели, Немци не само да су псделили своју снагу скоро на пола на западно и источно војиште, но су то исто учкнили и ма овом последњем војишту, да би помогли Аустријанцима и спасли их. А подела снаге доводи до тога, да Немци нкгде не могу имати одсуднога успеха. Оки су принуђени да воде протегнут фга. А бгш та околност представља огроман руски успех који савезницима обезбеђује сретгм исход рата. ГАЛИЦИЈА У ОЧИ БИТКЕ. Да видимо сад стање стверено у Галицији после пораза Аустријанаца, које су помггали два немачка корпуса. Галиција има облик полумесеЦи, Разбијени у најширем делу ППлиције, Аустријанци отступају: делсм преко најближих карпатских препаза, делом су се збијалм у област заладне Галиције,

I Веђ тада је Пешта била узрујана; ца сво стране су грђени и псовани Србија, српски краљ и српоки народ, а онај који би се усудио да каже да је Србин, могао је врло |рђг/во да прође. Цветиђ је сдлазио још истога дана у српски конзулат, да визира пасош, где су му казали да дође у јутру. У јутру је наш конзулат већ био затворен и чувала га је полиција. Цветиђ је отишао у руско посланство, али и тамо му је казано да чека. После тога вратио се у хотел, где је остзо све до 15. у јутру. КАКО МАЂАРИ ИНТЕРНИРАЈУ 15. у јутру око 6 часова рупила су у Цветиђеву собу два мађарска жандарма^ дигли га из постеље и одвукли су га у најближи кварт. Водили су га пешке и мували га кундацима у леђа, да иде брже, а избезумљена светина срећа те су па водили споредним улицама, где је било мање света — пљувала му је у лице и драла се: „Каменујмо старог убицу краљева1!” која се постепено сужава и која близу Кракова по ширини нема више од 50—60 км., што је олакшало концентрацију , и уређивање разбијених аустријских трупа. Поред топа док је источна Гзлиција веђим делом равничаста и лако проходна земља, дотле је западна Гзпиција испуњене падикама Карпата, које олакшавају одбрану. После отступања у нереду, чак у бегству, како беше у почетку, Аустријзјнци су се, приближујуђи се Кранову, постелено уређивали, и давали све јачи отпор на суженом фронту, западнв Галиције, испред Кракова. Због тога су Руси, пошто су се користили гоњењем, колико је бкло могућно, Зн1уставили иа лниији реке Вислоке, Вислине притоке. Њима је предстојзо тежак задаТак: да попуне знатне губитке у људству и материјалу после енергичног наступањв, битака и гоњења у Галнцији, што се све продужило више од месец дана. Њима је требало, исто тако, да уреде