Pijemont

Број 284.

,П И Ј Е М 0 Н Т'

Стр.

људска бића, да су они у толикој мери истрајали, а да не буду сломљвни. Колико ће трајати још та бит ка, у којој се бори за свакУ стопу земље седмицама, и где т.реба хиљадама живота људских, да би једна или друга ратујућа страна ззгосподарила њом? Мислимо да ће расплет трајати још неко време, јер се и са стране Немзца као и савезника, показује гвоздена воља и надчовечанска жестина. Сви радије гину, но што ће уступити земљиште. Па ипак, савезници ће однети коначну победу, јер ке у елементима, који ће одлучити последњу борбу, бити мотива, незааисних од воље и од пожртвовања ратујућих страна. Ови су елементи економсне природе и обухватају и исхрану и снзбдевање. На сваки начин Немци су изврсн^ војн 1 Ици; али Французи су, Енглези и белгијанци њихови доСТОЈ 1 НИ партнери. Немии се у осталом не устежу, да Унапред признаду, како имају врло велики респекТ за бравуру савезника. На источном војишту руски »апретци узимзју све то одлучнији вид. Њимо је пошпо за руном, да одбију Немце све до Мазурских Језера, где су ови већ претрпели делЦмичне поразе. 0 аустријској се зрмији не може рећи, како је упрзво с њом. Вероватно је, да је она згомилана око Кзрпатских пролаза, и да се ту находи у нај-

Лондои, Варшаву, Петроград, Москву показао се као колосални, по иемачком пачину, блеф. Сада је за Немачку настао период одбранбеног ратовања на свима фронтовима. „Где је то толико објазљивано уништетве непријатеља народа, који се боје само Вога?“ завршује генерал Бонал.

Зшр — Агитација за прекидање непријатељстза Шведски архиепископ Шведерхолм узео је на себе иницијативу, за агитацију у корист мира. Он ће издатп нарочиги позиз, који ће иотписати најугледнији преставници свештенства како неутралних тако и зараћених држава. Апеливаће се на хуманост, да се рат што пре заврши. Сумњамо, да ће и овај покушај имати успеха, као и покушаји председника Вилзона и папе Бенедикта.

Србије биће поново подвргнути детаљном испиту па у ако се покаже дасу безопасни, биће им допушген, преко Румуније повратак у Србију. Трговина дуваном У Београд је дошла једна већа количина дувана—цигарета. Продавнице дувана ипак су остале безњега. Међутим извесне монополисане ЈличностиЈпрепродају дуван и то кутију од 35 за 50 динара. Молили би надлежне да нас известе које служптељима и чиновницима Управе Монопола дозволио ову недозвољену препродају. Рањени официрк Извештени смо да су у последњпм борбама рањени ови официри: Војислав И. Гојковнћ, пешадијски мајор, Сибин В. Тодоровић, пешадијски капетан I. класе, Богољуб Ивковић, пешадијски поручник, Милорад В. Бокач, Трифун Вуковић, Светомир К. Трифуновић, и Живко Стошевић, лешадијски потпоручницп, резервни пешадијски поручник Милов '.н Б. Милорадовић, и резервни потпоручници Гаврило Аритоновић и Борисав Буцек.

1801

критичниЈОЈ ситуациЈИ. На јужној су ратној позорници Аустријанци одбијени од Ш?пца. кзо што и сами признају, што доказује, да смо имапи потпуно право, што смо посумњали у победу, коју су објави 1 ли пре недељу дана. С руско-турскога војишта јављају нам се и с једне и с друге стране успеси, који могу бити версватни, апи не и довољни, да задобијјемо преглед догађаја, који једни другим следују. Нема сумње, да су ове то сзмо претходни акти.

Шта 1е са немачким победама -

Ратни дописник „Матена" генерал Бонал изјавио је своје мишљење о телеграму ЦараВиљема, председнику Рајхстага поводом заузећа ЧинТаоа. Цар у своме телеграму говори о одбранбеном ратовању желећи да прппреми немачко јавио мнење да плодове офанзнвног ратовања не сазна. Обећани триумфалпи улазак немачке војске у Париз,

Молбпствије у Нишу Јављају нам из Ниша да је јуче прмређено у Њшу у Саборној цркви молепствије за победу српског оруж[а. На моленствију чинодејствовао је Епископ Доситеј, са целокупним нишким свештенством. ЗаОрањен извоз Решењем Мииистарског Савета забрањен је извоз из земље, нових крајева — дрвене грађе, дрва за гориво и дрвеног ћумура, у циљу да се заштите државне и остале шуме у новим крајевима. Погинули официри Према званичном извештају Министарства Војног погинули су ови официри ; пешадијски п.пуковник ЉубаТ. Навловић; капетан I класе Драгољуб Марковић и пешадијски п.поручник Боривоје Видић. Слава им и вечан помен! Наши у Аустро-Угарској По једној вести из Солуна, сви интернирани у АустроУгарској поданици Краљевине

Долазе и позоришга Париз је већ отпочео да живи својим пређашњим животом. С гановииштво, које је побегло из страха од Немаца, сад се постепено враћа. Чак је и парламенат сазван у Париз. Недавно су париски посланици за.молили министра председника Вивијанија да дозволи да се у Паризу поново отворе позорншта, пошто је 25.000 без посла. Вавијани је одговорио, да влада намерава да да дозволу, те ће сва позоришта и концертне сале ускоро отворити.

вош 1 №а1 Како су Аустријанцн ухватнлн Козака О козачкој коњичкој вс-штини причао је петроградскол\ дописиику „Морнинг Посга“ један чановник иа ЈТаво^а ово: Један аустријски генерал, сазнавши да су му војници преко сваке мере ј засфашени причама о козачкој! одважност-', одлучи да их очигледно увери, да је козак обичан ‘

војник, као и сваки други, па нареди да му се по сва*у цену ухвати један жив козак и доведе. То се како тако, после дужег вреллема, и изврши и козак би доведен пред генерала. Генерал, седећи на коњу, објасни војницима, да козак није ниш га необишо, и да ће и л то сад доказати. Он нареди да се козак одреши, па видевши да овај разуме знаке, дазе му сабљу да покаже шта уме њоме радити. Аустриски војници, скупљени наоколо, уживали су у ш.'Ли. Козак поче млатарати сабљ ;м по ваздуху, па ударивши у дивљу дроку, која је као нека врста језика у свих народа у к )јих је љубав према коњу разв^јена, вину се одјезном на седло иза ген-рала. Затим натера коња да удари у

гомилу војчика, који не могоше припуцати да не би убили свог колшнданта, те се уклонише с пута. Козак појури своме л згору, а аусгријске предње страже, упропашћене генералои и козако.м на коњу, опале неко шко метака насумце за тим ингересантном паролл без икаква ефекта. Тако генерал допаде руског ропства убеђен да у тим несрећним козацима мора бити „ ечег ћаволског".

Р&тне снтннце Командант одбране Пшеммсла је генерал Кузманек.

Неманки пораз измађу Варте Петроград, 8, новембра Немачка офанзива на фронту Варта- Висла сломљена је после огорчене борбе. Армија ђенерала Хинденбурга морала је услед снажног налета наших трупа прво код Лођа ла напусти један део тешке артиљерије, а затим је почела оступати на целом фронту. Повлачење је било прво у реду, а затим је на појединим местима прешло у панично бегство. Наше т^упе заробиле су много војника, топова и митраљеза. На 30 километара од Кракова Петроград, 8. новембра Наши одреди , који оперишу у западној Галицији дошли су на 30 километара од Еракова. У Кракову је завладала паника. Русн у Мајјарској Ниш, 5. новембра Овде су стигли приватни телеграми из Петрограда велике руске колоне прошле кроз кланац Ужок, сломивши доста слаб огпор Аустријанаца. Руси иду директно на Унгвар. Оч ! жују се велике битке у Мађарској. Рад.

На западном ратишту Париз, 8. новембра Борбе у Фландрији продужују се, али без нелике мтестине. Кише су веома отежале операције. У Вевру смо напредовали, а у Аргонској шуми одбили смо неколико огорчених немачких напада.

Шта ли се дешавало у души свога човека? Ми не мислимо Увек исто пред нашом савешћу и пред сличним људима. Он је на првом месту обЈаснио да не погине свако у рату, и да се многе ране, чан и озбиљне, лече врло брзо и врло добро. Други су пажљиво слушалк!. И он, такође је слушзо и осетио је како је постзо храбрији. Нак је направио неколико досетака на рачун Виљема Другог, Франца Јосифа и немзчке војске. Било је смејања. Оеим успехом господин Морел се одушевио и говорио је: — Треба прећи одмах границу, поаратити Елзас и Лотрингију, освојити Немачку, помлатити Пру се, ући У Берпин. Кгда га је човек слушао, не би ни пому.слио да је он провеосвој рок службе по канцеларијама. Он је постајао страшан. Он је глеДас испод ока свога суседг, који та је пссматрао са дивљгњем. Морел се направио важан. Он је осетио да га сматрају за страш-

ног војника, који је способан да учини ретка јуначка дела. Његови другови нудили су му вино и саињско месо »2 врло снисходљив начин. Он је био присиљен да чини сзда јуначка дсла. Кад је после три дана пук примио наредбу да јуриш- на бајокет, Морел је чуо где један од његових другова рече: — Ти си поред Морелз. Он ћете одвући. То је дивљи зец. Он псгледа фабричког раденика, који је био врло блед. Морел помисли: „Ја сам дивљи зец, ја!” К-да се пошло на бајонет, да бн охрабрио своје другсве, он викну: — Напред, за Француску! Другови, охрабрени, додаваху : — Храбро! Мсрел! И он је ишао, стогнутих зуба, чудећи се и сам због сеог држаЊ 2 , налазећи задовољство дз буде сматран зз јунака, мислећи непрестано усред митраљеске паљбе: „Ја сам дивљи зец! Див-

љи зец! И он је јурио, јурио сујетно, храбар и Француз, способ-н да| погине за заставу. Он је добио један куршум, два куршУма. Он је јурио брже од свмју. С времена нз време он се окретао и викао: „Напред!” Он је први стигао до немачких шанчевз. Њега су похвзлили у дневној заповести... Ренг ле Кер.

Ерзерум

— Његова утврђења и значзј. У победном нзступању свом, руски кавкзски корпуси стићи ће усксро под Ерзерум, главно утврђење турско под Казказом. Глгвни пут, којим се руске трупе, нао и раније 1829. и 1877. годкне, могу кретати »а Ерзеруму води долином горњег тока реке Арзкса. Широк ерзерумски друм иде од Зивкнског пролазз на Кавказу нг село Ардост, и да-

ље на Хасан-кале и Деве-Бојну, коју су Руси већ узели. Од Ардоста до Хасан-калеа има 1 на 48 километарг!, а до Ерзерума 85 километара. Лево од главког друма за Ерзерум иду од руске границе на запад двг лута: један десном странсм Арекса, на 9—10 километара од рене, други левом стрзном, готово поред саме реке. Из долине пак горњег Еуфрата иду путеви на југ, ка Вану, и на југозапад. Турци су нарочито ценили Бајазит и јаке позиције око њега. После пада његовог, они се непрестано упињу и предузимљу упорне нападе из Взна, којЦ је удаљен одатле ка 138 км. Ерзерумска утврђења нмсу у рату 1877. била дакашње јзчине. Осим дуплог бедема и цитаделе, који ни у колико нису у стзњу да издрже удн 1 ре модерне артилерије, год. 1877. Ерзерум је био опасан и једним појасом од форовг удаљених на 3—4 км. од вароши. После те године Турци су

подигли још један појас јзних фороаа, ноји допиру до о«их позиција на Дсве-Бојну, на којима је генерал Хајман 23. октобра разбио турску армију. Најдаљи кз тог спољашњег појаса форова удаљени су, један на 13 километара северо-источно сд вароши, а други, Хефта-ћупри, који затвара са севера пут у Ерзерум, на 23 километра. Према томе, Ерзерум, који има два појаса форова, може се назваг,г првокласннм утврђењем. Уз то је још приступ Ерзеруму са севера отежан баровитом равницсм згшадног Еуфрата (Кара-Суа, кано га Турци зову).

Ротни пошто МиркО ТоДОрОВИћ, судски писар и резервни пешадијски поручник моли се да дође у редакцију „Пијемонта", или да пошл>е своју адресу Драгутину Костићу, Кнез Данилова. бр. 21.