Pijemont

СЈтр. 2.

ПИЈЕМОНТ-

Врој 284.

непријлтељске одбранбене линије и таио учинити Немцима оно, што ови н,има нису могли учинити: пробој фроита. Тако оад Руои имају пред собом ситуацију, канву су, вероватно, прорачунали: осигуране бокове и веома велике шг.нсе на главком фронту.

№ невом Шта траже Немци од свог становништва —

Колико се у Не.мачкој мало надају да ће моћи да одбију руске нападе на своју зе.мљу најбоље показује нижи факат. Из Познања јављају да се поулицама познањским растурају позиви немачке владе народу, у коме се позивају да свим силама допринесу да сеј одбију Руси и да узму активној учешће у борби с њима. Од народа се тражи да помогне новцем и стварима, да се подмире војне потребе.

бомби, које се бацају са аероплана. — Ја сам употребљзвао, причз овај авијатичар, и бомбе старога типа и нове бомбе. Величина је код обеју иста, само стара бомба, када падне међу људе, баца их све у ваздух. Напротив, нова бомба све баца на земљу, што се нађе у близини кад она експлодира. Од места, где п.адне бомба, појуре ваздушни таласи, слични круговима кад се баци камен у воду. Људи падзју, зграде се руше, кго незидљивом руком уништзвзју се топови. При експлозији ове бомбе, температура се врло много снижава. Ја сам то сам о с е т и о, кад сам бацио прву такву бомбу. мз да сам се налазио 800 метара изнзд места где :е она експлодирала. Тада је погинуло тридесет немачких во|ника, који су се налззили у биваку. Њихова смрт је била тренутна. Озз је бомбз врло проста и није тешко добави^ти је за ваздушну ескгдрУ: и сам пилот може да је нзпрзви пред летење.

краја сачуна једнодушност це лог Британског царства }у овом веливим искушењу, које нам је задесило. Потребно је, да успеси савезника будуувенчани пуним и одлучним успехом а затим ће организовани радници употребити сав свој силни утмцај, да се створи живот сагласно принципима националних идеала доведених у склад са узвишеним идеалима демократпје,

57.239. Срба и Хрвата има у Ис: триј(и 168.184, што са Словенцима чини 225.423, према 110.495, ко! лико износи несловенско нг 1 сељење у тој покрајнни.

БраКано — нздајкик. —

— Бивши француски министар у Њу - Јорку. Један француоки лист из Бордоа сгк)пштио је, да је Жозеф Кајо отпутовао са својом породицом у Јужну Америку. Ово се тумачило тиме, што се Кајо после познатог процеса његове жене, хоће да повуче у миран живот. Апи сад изгледа да Кајовљев пут има други цк]љ. Из Њу Јорка јављају, да је К,Е1јо тамо стигао. И ако овз посета има лични карактер, ишак она има у толико значаја, што ће Кајо ову прилику употребити, да пмернчко јавно мњење обавеоти о зверствима, која су Немци извршили у Белгији и Фрзнцуској, и о њиховом взрварском вођењу рата, Америчким новинарима Кајо је изјавио, да има неоспорне доказе, званично потврђене. Како је немачки утицај у Америци и инзче опао, то ће га Кајовљева мисиј.а зацело свести на нулу.

Нове боибе Дејство новопронађеног фран цуског експлозива. —

Један париски новинар разговарао је са једним француским авијатичарем о употреби нових

— Уписују зајам и шђу ратницима И поред свих немачких иапора војни унутрашњи зајам срамно је пропао. Најб ЈЉи доказ је за то наредба немачког министарства војног која је упућена оперативнгм трупама. и 3а покриће војних трошкова влада је закључила пег процентни војни зајам 31 који је уписан а већ око четири и по мчлијарде марака. Међутим л\и хоћемо д ' памо прилику и вама, који с. борите за отаибину, да узмете учен:ће у овоме зпј.му и управа дожавне банке у договору с министром финансија, решила је да прчми и ваш упис. То није урађено због тога, што влада не би добила новац без вашгг уписа, него стога, д< вам се да могућност, да и на тај начин п служите отаџбини."

- I .Ш Румунска опозициона штампа обслсдањује манипулације владинс и оптужује је, да је ишла на руну Немачкој и Турској. БукурешгЈИ лш:т „Дрептака” оптужује Браћана да је издао народну ствар и износи овај факат: — Возом број 128 провезена је 29. октобра једна партија немзчког злата од 8.429 килограмз од стамице Предеала у Рушчук. Товар се нглазио у вагону под знаком Ж. В. а под нумером 52.161. Сзопштавајући то, тражимо од зладе објашњење по овој ствари. Букурешко становништво је веома озлојеђено. Пред спомеником Мцхајла Храброг сазван је митинг, на коме се осуђује држање владе.

Евентуална помо^ Енглеској. |Јапански државнпци изјавили су своју готовост, да јсвојом војском помогну силе јТројног Споразума, у случа| ју потребе. Но савезницима јапанска помоћ у Европи зацело неће бити потребна. Је-

Еино што би Јапан могао корисно помоћи у случају да се у колонијама десе какви инциденти. Сада би то једино могло бити у Индији. На глас да Турска хоће да подигне устанак у Индији против Енглеза, један јапански политичар рекао је: — Ја не верујем немачким извештајима о антиенглеском покрету у Индији, али у случају да у Индији букне побуна, Јапан ће испунити своје обавезе према Енглеској и послаће у Индију своје труле.

Једа-н енглеек!и глас у н,Е 1 шу корист. —

т [I — Изјава радничке партије Веома је ингересантну изјаву дао нови вођа енглеске радничке партије Аргур Хендерсон приликом дебате о састављању одговора на престону беседу: — Они, које ја престављам, дошли су до закључка, да је преко потребно да се уради све што је потребно да се до

Сер Взлентин Чирол, ранији редактор „Тајмса”, издао је у серији оксфордоких брошура популарну књижицу о Србији и Србима. У њој писац црта исторњју Балканског Пијемонта и иде за догађајима до Видовдзнског атентата. И иоторијски и племенски, Срби имају неоспорна права на крајевв између Драве и Јадранског Мора. ДЕ(лмација је, на пример, у пркос дуге млетачке владавине чисто југословенскз земља, јер Италијана има 2.34% од целсг броја отаноаништва. Боона и Херцегов'/Јна нзсељене су Србкма и Хрватима за 97%. Затим писац даје статистичке податке о нгсељењУ рззних народности у појединим покрајинама Аустро-Угарске у поменутим границзма и проценте о вероисповеди. По тој стат:Љтици има Словензца у Штајерској 410.913, у Корушкој 82.663, у Крањској 491.835 з у Горици и Градишки 155.089, у Трсту 57.671 и у Истрији

ншоег ритншт: (Извешгај Врховне Команде) АУСТРИСНИ ПОРДЗ КОД МИОНИЦЕ Крагујевац, 9. новембра Седмог нове.мбра ше трупе р Јзбиле су један непријатељски батаљон, који је нападао код Мкснице. Запленили смо једно превијалишге и заробили смо сто војника. УСПЕХ КАШИХ ТРУПА НОД ЛАЗАРЕВЦА Северно од Лазаревца непријатељ је нападао са једном мањом колоном на наше положаје, али је снажном лртиљериском и пешадијском ватром наших трупазаустављен и испадом наших труиа приморан на по«лачење, у коме је непријатељ претрпео огромне г > битке. НА ДРУГИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десило ништа значајније.

— Ситуација на езропском војишту. (Из „Журнал де Балкан”) Данас имамо само мало вести с рЕ1зних ратних позорница. Не да се није догодио ни један факат, н«го се одлучки резултати, или токови, који имају известан замашзј истичу истом после више борбених дана, за време којих се још не ЗНЕ1, на чијој је страни успех. Тзко се у овом тренутку бију борбе у Фландрији, по жестини једнане и с једне и с друге стра-

не. Хиљаде лешева покривају бојна поља, и не стиже се, ни да буду сахрањени. При свем том Французи су имали успеха на многим тачкама; они су напредовали нарочито између Диксмида и Лиса. У центру, Н 1 Е( Ену, Французи су 1 напредовали такође. У Ансасу су били сви напади Немаца одбијени, којима је циљ био да се дочепају кланца Сент-Мариског. У овој стрЕ1ховитој битки, која траје већ два месеца, толиио је текло људске крви, толико је дато доказа издржљивости, оштре всљс, жудња жеље за победом, да се морамо питагги, од чега су та

ЦивЈђи зец

Када је отишао да подигне завесу са своје фабрике хартије, г. Морел опази једно десст људи да чмтају неку објаву, прилепљену на прозорима сусодне поште. Опет нека рђава вест? Они не могу остзгл на миру са тим ра-ј том! Говори се већ три дг:на да је нгизбежан. У машти г. Море-: ла предстзвљали су сс краљеви. принчеви, дипломате, одвојениод обичних људи прозорима свога аутомобила, одреди коњице, вели-^ ни прозори на пплатзма. Ова лица су озбиљно дискутовалз, претила су својом војском, знајући добро, до ђавола! да је то зато да ! се уплаше и једни и други, д? је све сттремљено. Фабрикант артије објашњаваше овојим клијентнма, којих је биеало све мање у ово време. свако: — Р»т? Видите, господо, ргт је

немогућ са модерним оруђима. Не би остао ни један војник после једног месеца. А затим, како ћете хранити ту војску? Никад се нису они усуђивгли то да изјаве. Он је то тврдио на један начкн толино кзтегоричнији, у колико је постајао све мањи оптимист. ! Он је мислио, да ови влгдаоци и ове дипломате неће ићи да ратују. Они на то гледзју друкчије. То њих лично не дира. Требало би објавити рат преко једне врсте комисије. Он је био миран, навик 21 о је да продаје пера, мастило, свеске за чиновнике, ђане, литераторе, трговце, свима мирним грађанима, који стоје толико дуго пред објавом. Оде да прочита објзву: једнадепешт потпг1сана плавим плајвазом, на којој је бипо написзно ово : „Велика ужурбаност. Општа мобилизација.” Један раденик рече просто: „То је!” Фабрикант хартије сав упла-

шен, колена су му клецала, остао је замишљен: ,,То је рат! Рат!” Није му долазила на пгмет никаква дрУга мисао. Врати се у дућгн, и спусти завесе. Садз нико неће дсћи? Овака му се појавила кзтгстрофз: трећега дана по мобилизацији он је требзо да одеу свсј пук, у Тул. А после? Ах! после је он већ гледао Морела убијексга, смрвљенога, прЈорешетансга. Он се сећао нелрекидно једнс слике из балкгЈНСког рата: јуриш бугарско пешадије. Срце је хтело да му искочи из груди. Рат јг ту! Фабрикант хзртије је дрхтао. Желео је да неко буде поред њега, комг би сг могао жглити. Али сн је био сироче и нежењен и поред свсјкх тридесет и шест година. Оде у кзнцеларију да нађе своју војничк/ буквицу. Неколико пута је прочитао црвену странУ. Превртао је пажљиво и друге стрзне, као да је требало пронаћи нарочиту »елешку, којом се

наређује војнику Морелу да не нЕ;пушта своју радњу, ни под какепм изговором, у слУчају рата. Нцје могао да доручкује. Изг,шао је. Гомиле грађана, са заставама промицале су кроз улице, пезг:јући марсељезу. Жене су плакале. Дућани су се затварали. Трговци су лепили на дућанима ! сбјаве, у којима су јављали овојим муштеријама да су они Фрзнцузи, и да остпвљају свој посао због мобилизације. Господин Морел, још внше узбуђен призором, који је вНдео на улици, оде кући. На великом белом картону он је написао: „Кућа је француска. Газда је отишго трећег дана по мобилизацији”. Али је одмах поцепа, и написа сзмо три речи : „Отишао на бојиште”... Требао је да со придружисвојим друговима из пука на нсточној стзннци. Морел је гледао, како се срдачно опраштају војници са својима. Воз је отишао ка граници, на бојнште, У ватру.

Морел је остао замишљен лоред својих веселих друговз. Је Д31Н му је од њих рекзо: — Ти плачеш, мој младићу ? Не треба плакати. Ми идемо да потучемо Немце. То ћете располо' жиТи1 Он се окрену суседу, неком фабричком ргденику, бледом, мршавом, црном, коме се две крупне сузе скотрљале низ лице. Јадни ђзво овако објасни, да би се олравдао: — То је ствар ратз. Ја сам оставио жену и два дерана, ви разумете... Морел се сет.и да никога »нје оставио. Он се сматрао мање несрећним. Он је сматрао за ДУ#’ ност да утеши радникг и Р е ‘ че му: — Заиста, треба ли их брзнигги ? — Јрудићу се. И човск тада додгде, као у верењу : — Ми ћемо <*4тм кошени 100 жито!